Радован Калабић: Сам је феномен што смо ми Срби до сад опстали

Ми Срби смо одређени са четири темеља идентитетска а то су: Светосавље, Косовски Завет, Српски језик и ћирилично писмо. Све је то један заједнички блок који нас Србе чини Србима.

Част ми је да присуствујем Слави, као и служби  јутрос удружења Ћирилица, како српска удружења и започињу своје Славе, у цркви као што је било јутрос, са службом у цркви Светог Саве.

Ја ћу за овај тренутак, и ако је он свечан, покушати прво да вам одам једно велико признање, јер се ви по мом скромном мишљењу налазите на једном од најтежих фронтова у одбрани српског националног и културног идентитета.

По редоследу ствари он би био четврти, али можда и најосетљивији фронт, будући да смо нападнути на свим фронтовима.

Прво бисмо ми морали да знамо, што велики број Срба нажалост и не зна, по чему смо ми то Срби. Кад некога питате шта си, каже: Ја сам Србин. А у једној полемици са Светим Владиком Николајем Велимировићем, кад се разметао један Србин својим српством, па кад га је Свети Владика питао: А по чему си Србин? Он му одговара: Па ја сам рођен на српској земљи. А Владика му каже: Па и во је рођен на српској земљи, а није Србин.

Ми Срби смо одређени са четири темеља идентитетска а то су: Светосавље, Косовски Завет, Српски језик и ћирилично писмо. Све је то један заједнички блок који нас Србе чини Србима.

Ми смо, нажалост, у историјском тренутку, у којем нам, ево не знам колико сте обавештени о програмима за следећу годину, у основним школама припремају избацивање Светог Саве и Косовског Завета. Са српским језиком знате већ како ствари стоје, са ћириличним писмом такође, али оно што мени даје веру, и што ми улива оптимизам, јесте један дубљи поглед у историју, претходна ево сад ће већ три века, од како је бесмртни вожд Карађорђе осамсто четврте подигао устанак.

Немојмо ми много да очекујемо од наших институција. Многе од њих раде и против српског народа и против српске државе. Али, мој пријатељ, покојни велики песник Брана Петровић говорио је: да је Вожд имао уза се много писмених људи, питање је да ли би и подигао Први Српски Устанак.

Појединци за које никад нико не би помислио, да удружени, и својом неком акцијом успевају да постигну више од читавих институција. Колико је мени познато, ваше удружење почива искључиво на срцу, ни на каквој другој категорији која би била, како они то зову лукративна или нека друга.

И чух мало пре од брата Момчила, што ме (је) посебно обрадовало, за нашег брата Дејана Матића, шта је све успео један појединац уз вас да учини. Према томе, браћо и сестре, ово је време у коме се раздваја дан од ноћи. Сам је феномен што смо ми Срби до сад опстали. То је историјски феномен. С обзиром на оно какви су били програми, планови и акције да будемо физички сатрти и духовно затрти.

Ви стојите на бранику једног од ова условно речено четири фронта српска, нека нам је Бог у помоћи свима, и да путем Светог Саве наставимо само даље.

Хвала што сте ме саслушали.

У Београду, 24. маја поводом Дана словенске писмености и културе