Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Djakovica.jpg

Упркос забранама   соколска друштва   “Душана Силног” оснивана су на Косову и Метохиjи за време турске власти. Раjко Караклаjић основао jе душановачка друштва у Призрену, Приштини, Урошевцу, Куманову.

У Куманову Силни jе основан 1906-7, по доласку Димитриjа Синадиновића. Доцниjе, по проглашењу „Хуриjета”, рад jе озваничен, и за првог старешину изабран jе Јован Довезенски, учитељ и воjвода четнички. Силни jе 1909. основан у Куманову и Призрену, а 1910. у Косовскоj Митровици, Тетову и Приштини. Из Куманова прешао jе у Приштину Димитриjе Синадиновић и окупио ту омладину створивши друштво у Приштини. У Гњилане отишао jе вежбач, ученик гимназиjе Влад. Закић а у Пећи вежбао jе омладинце гимназист Младен Герић. У Призрен су пошли Раjко Караклаjић, Пера Илић, наставник музике, и вежбачи: Стева Младеновић, Душко Стевановић, Васа Хаџи Костић и Петар Арсић. Силни из Скопља учествовао jе на слетовима и jавним часовима 1910. код Грачанице, у Девичу, Приштини, у Призрену, у Београду, затим 1911. у Загребу и 1912. у Новом Саду и Прагу. У лето 1910. организован jе слет у манастиру Девичу, у Дреници. Слет jе одржан у Грачаници, а други део изведен jе у Девичу. Одобрење од власти издеjствовао jе митрополит призренски Нићифор. Вежбачи из Скопља дошли су под вођством Глише Елезовића и Раjка Караклаjића. Они су одржали jаван час у Урошевцу на станици, па се затим упутили у Грачаницу. У Грачаници учествовала су душановачка друштва из Скопља и Куманова, вежбачи из Гњилана, Урошевца, Призрена, Приштине, Вучитрна, Митровице, Пећи и Ђаковице. Музика из Куманова jе на челу колоне свирала „Радо иде Србин у воjнике“ и народне мелодиjе. Учествовало jе скоро 400 вежбача. Народа jе било много, а одушевљење jе било неописиво. Из Грачанице скопски вежбачи отишли су у Вучитрн, преноћили и кренули за Девич, где jе краj манастира, одржана  вежба, пред народом окупљеном са целог Косова и Метохиjе. (1)

У ратовима за ослобођење учествовали су чланови Силног од коjих jе доста пало на боjном пољу, а међу њима и њихов учитељ Раjко Караклаjић, коjи jе погинуо у албанскоj буни 1913.  Године 1913. била су реорганизована друштва у Куманову, Скопљу, Призрену, а отпочео jе рад у Битољу и Штипу.  (2)

Одмах по ослобођењу министар просвете Љуба Јовановић, члан сокола, послао jе 1913. у гимназиjе истакнуте соколске раднике као наставнике гимнастике : у призренску учитеља Крсту Тачевића, у кумановску суплента Михаила Градоjевића, у битољску Јосипа Прохаску, у тетовску Франтишека Вањика и у скопску Јарослава Вошту. Њихов долазак у школе и друштва значио jе много за ширење соколских друштава у ослобођеним краjевима. Призренско друштво радило jе све до одступања 1915. (3)

После Првог светског рата соколска друштва су обновила своj рад. Соколска друштва на Косову и Метохиjи већим делом су били део Соколске жупе Скопље, а мањим делом жупе Цетиње. Соколска Жупа Скопље окупљала jе 1934. 40 друштава, 75 сталних и 33  привремене сеоске соколске чете. (4)

Соколска жупа Цетиње радила jе на подизању села преко сеоских чета. Благодарећи Пољопривредном одjељењу Банске управе Жупа jе 1936. поделила соколским четама 7.896 воћних садница и 9.607 шумских садница. Све ове саднице примљене су и засађене. Сем овога четама jе подељено и 25 гвоздених плугова окретача по цени од 100 динара по комаду. Жупа jе одржала 10 пчеларских течаjева по разним местима. Одсек за чете и пољопривреду Жупе Цетиње по умереним ценама уступио jе четама на селу семена луцерке, пољопривредне алате и преузео акциjу за извоз лековитог биља. Одсек jе приредио просветни течаj у Пећи.  (5) 

Соколска чета Велика Хоча, из Соколског друштва Ђаковица, примила jе 1938. бесплатно од Банске управе Зетске бановине 100 комада jабукових садница, а у 1939. 11 плугова са нижом ценом. Чета jе била заслужна због свог рада на унапређивању села. (6)

Филмови „V покраjински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаjи Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Претставе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. Не само школска деца и соколско чланство, него и родитељи и омладина у великом броjу посетили су претставе. Укупно 22 претставе посетило jе 3.990 деце, нараштаjа, чланства и других. (7)

Професор Мирко Јовановић и предњак Соколске жупе Скопље Паjтонџиjевић посетили су 17.12.1938. Приштину, где су одржали две филмске представе за соколску децу и нараштаj, као и за ученике и ученице основних и средњих школа. Приредбу jе организовао просветар приштинског друштва професор Бора Јовановић. Приказано jе два пута пред 942 гледаоца шест соколских и забавних филмова. Професор Мирко Јовановић одржао jе сваком приликом и по jедно предавање о соколству. (8)

У Соколском дому у Приштини 16 априла 1939. одржан jе збор четних начелника. На збору су били заступљени делегати из сеоских соколских чета Суви До, Доња Гуштерица, Јањево и Коморан. Друштвену управу су заступали просветар  Недељко Вириjевић, и таjник Радомир Николић, а збором jе руководио начелник Иван М. Ивчић, пешадиjски наредник водник. Решено jе да се приликом посете Косову, Скопске и Цетињске жупе одржи штафетно трчање од манастира Грачанице и Самодреже. Штафете су требале да дођу код споменика на Газиместану на краjу помена, старешинство jе требало да прими буктиње и тиме ода пошту борцима за слободу и уjедињење. (9)

Соколско друштво у Призрену 1939. свечано jе прославило  30-годишњицу свог рада. Соколску поворку поздравио jе старешина друштва потпоручник Миливоjевић. Затим jе поворка прошла кроз варош, носећи на челу заставу коjу jе даровао краљ Александар а кумовао краљ Петар II. На свечаноj академиjи говорио jе жупски просветар, Мирко Јовановић, а затим просветар призренског друштва Троj и начелник жупе Скопље Паjић, коjи jе похвалио рад начелника друштва у Призрену Николе Пеђе. (10)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да ниjе, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широj основи, и тиме омогућили и ширим слоjевима народа да учествуjу. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, .. У наjвећем броjу стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великоj поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са jуга. Из Црне Горе дошло jе 2.000 чланова свих категориjа, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било jе око 60 сокола. Многоброjна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагуjевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сараjево, итд.

Свечаност jе почела литургиjом у Грачаници, на коjоj jе чинодеjствовао патриjарх Гаврило. Прослава jе одржана пред спомеником коjи jе 1928. подигло соколство. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, коjи су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патриjарху. Патриjарх Гаврило jе на том пламену упалио воштаницу, истичући значаj косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и воjске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. Сви говорници истицали су значаj Косовске битке за развиjање националне свести у народу и одали пошту палим хероjима. После говора изведен jе дефиле воjске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу jужно-србиjанске народне игре, Русалиjе итд. У близини Муратовог турбета одржана jе слава пешадиjског пука „Милош Обилић”. Приређен jе свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … .  Увече jе Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академиjу. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече jе у Косовскоj Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академиjом. (11)

Јубилеj Соколског друштва у Приштини прослављен jе 22. октобра 1939. На таj дан 1912. Приштина jе ослобођена од Турака. Соколско друштво у Приштини прославило jе 30-годишњицу оснивања друштва “Душан Силни” заjедно са прославом дана ослобођења од Турака. Основано jе 1909. као прво на Косову. Године пре ослобођења биле су тешке. Друштво ниjе радило за време рата. Одмах по ослобођењу било jе обновљено и постало jе матично друштво многим соколским jединицама у Староj Србиjи. У очи прославе приређена jе свечана соколска бакљада, са воjном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. На благодарењу у цркви били су присутни сви представници власти, на челу са командантом дивизиjске области генералом М. Миленковићем и председником општине Пеjовићем. Освећењу соколске заставе присуствовали су у име жупе Скопље старешина Газикаловић, и просветар Мирко Јовановић. Био jе присутан први начелник друштва Сима Синадиновић. Освећење заставе обавили су проте Аритон Поповић и Јосип Спасић, коjи су били међу првим организаторима друштва. Кум заставе, Петар Илић, трговац, предао jе заставу старешини Димитриjу Спирићу, на што су чланови положили свечани завет. Старешина Спирић захвалио се соколима сеоске чете Суви До коjи су дошли на славље свог друштва, а нарочито оснивачима Душана Силног”, присутнима и отсутнима, чиjа су срца пуна радости што им jе дело, започето под туђином, уродило плодом.  После њега говорили су делегати жупске управе из Скопља. Старешина жупе Газикаловић jе истакао : У животу jедног народа 30 година jе кратак период; али у животу jеднога човека 30 година jе довољно да се заборави много што-шта. Нове генерациjе не знаjу за муке и патње. Рођене у слободи, не знаjу шта jе ропство. Слободу и све благодати мирнога живота примаjу као нешто природно . Слободу jе теже сачувати него задобити” . Жупски просветар М. Јовановић сећао се када jе долазио као омладинац 1911. и видео да се умело соколовати. Иако jе тад дошао турски цар да заштраши малу Србиjу, соколи у Приштини су умели да храбро укажу пут коjим треба да иде омладина. Српско певачко друштво Косово” певало jе Хеj Словени!”. Поворка jе дефиловала пред освећеном заставом, бурно поздрављена од народа. У подне jе приређен ручак у официрском дому, а после подне су у сали основне школе, приказивани соколски филмови, па jе затим приређена свечана академиjа у официрском дому. Академиjу jе отворио старешина  Спирић, а предавање одржао Бор. Јовановић. Подсетио jе на главне моменте развоjа соколства на Косову, од оснивања 1909, преко слета у Грачаници, Девичу, Загребу и Прагу, jавних наступа у Приштини 1909, 1910. и  1911. Истакао jе да jе будућа мисиjа сокола  на селу. (12)

Соколска чета у Гораждевцу, код Пећи, осветила jе 1 децембра 1939. своjе стрелиште, коjе су уредили сами чланови. Чета jе jедна од наjактивниjих у староj Метохиjи, а зато jе заслужан старешина Б. Радевић. Становници села прославили су се хероjством у борбама и у последњим ратовима. Село jе добило назив “мале Црне Горе”. (13)

У оквиру Петрове петолетке чета Косово Поље засадила jе око 3.000 комада багремова и 150 племенитих воћака. Направило jе jедан мост. Настоjали су да се међу чланством подстиче задругарство, организуjе зимска помоћ и штедња. (14)

Приликом прославе Дана уjедињења 1939. у Приштини jе чланство са заставом прошло у поворци улицама на благодарење, после чега jе одржана свечана седница. На  свечаноj седници подељене су победницима на жупским утакмицама почасне дипломе. После подне приређена jе академиjа нараштаjа и деце. (15)

Соколска друштва на Косову и Метохиjи била  су оснивана под турском влашћу 1909.   Приређивали су  слетове и  jавне часове 1910.  код Грачанице, у Девичу, Приштини, у Призрену.  У ратовима за ослобођење учествовали су чланови Силног од коjих jе доста пало на боjном пољу. Одмах по ослобођењу министар просвете Љуба Јовановић, члан сокола, послао jе 1913. у гимназиjе истакнуте соколске раднике као наставнике гимнастике. Соколска друштва су радила све до одступања српске воjске 1915. После Првог светског рата рад соколских друштава jе обновљен. Друштва су била подељена на Соколске жупе Скопље и Цетиње. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, коjе су радиле на унапређењу села.  Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње.  Соколски рад  jе настављен до Априлског рата 1941. После
прекида рада од 1941. Савез Соко Србиjе настоjи да обнови рад соколских друштава на Косову и Метохиjи. Организуjу се посете деце са Косоваи Метохиjе соколским друштвима (Суботица, Батаjница … ). У свом плану и програму за 2014. Савез Соко Србиjе ради на оснивању Соколског друштва у Косовскоj Митровици.(16)

 

Напомене:

  1. Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештаj о раду у 1939 год. ”, Скопље, 1940, стр. 5-30; „Соколство у Јужноj Србиjи“, „Соко на Вардару“, Скопље, jули 1933, бр. 7, стр.50,51,52,53;
  2. „Соколство у Јужноj Србиjи“, „Соко на Вардару“,Скопље, jули 1933,  бр. 7, стр. 52, 53, 54;
  3.  Мирко Ф. Јовановић, „Соколство у Јужноj Србиjи од ослобођења до данас”, Уредио проф. Богољуб Креjчик, „Јужна Србиjа”, Београд, 1937, стр. 75, 76;
  4. Годишњи извештаj о раду Соколске жупе Скопље у току радне 1934. године, Скопље, Марта 1935, стр. 6;
  5. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маjа 1937, бр. 5, стр. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113; Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маjа 1936, бр. 19, стр. 2;
  6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 19 маj 1939, бр. 20, стр. 3;
  7.  „Узани филм у соколскоj жупи-Скопље“, “Соколска Просвета”, Београд, септембар 1938, бр.7, стр.235;
  8. „Соколски филм у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 30 децембар 1938, бр. 48, стр. 4;
  9. „Први збор четних начелника друштва Приштина”,  „Соколски гласник“, Београд, 5 маj 1939, бр. 16, стр. 4;

10.  „Соколске свечаности у Југославиjи”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 jуна 1939, бр. 24, стр. 4; 

11.  Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 jуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; 

12.  „Јубилеj Сокола у Приштини”, „Братство”, Осиjек, 15. децембра 1939, бр.
12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”,
 „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Вириjевић, Соколство на Косову и у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;

13.  „Једна ваљана чета”,„Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 5;

14.  „Петрова петолетка у жупи Скопље”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;

15.  „Последње вести о празнику Уjедињења”, „Соколски гласник“, Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр, 5;

16.  „Предлог плана и програма рада Савеза Соко Србиjе за 2014. годину”, „Око соколово”,  Београд, децембар 2013, бр. 49-50, стр. 7;

 

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Везане виjести:

Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА …

ОТВАРАЊЕ СОКОЛСКИХ ДОМОВА – Jadovno 1941.

Значаj сеоских соколских чета – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У … – Jadovno 1941

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: