Први пут положени вијенци у Великом парку у Сарајеву (ВИДЕО)

Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“.

Након 25 година, породице убијених коначно су дочекале да на мјесту бруталног злочина над осморицом резревних војника ЈНА, у Великом парку испод Дома полиције коначно положе цвијеће.

Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали.

Невенка Ђокановић, супруга убијеног Стевана Ђокановића, која је дошла са кћерком Сањом и сином Сашом, оптужила је бившег министра одбране Јерку Доку да је прије 25 година слагао да су сви заробљени пуштени кућама.

„До нас су ових година стизале разне информације – да су пуштени кући, да су убијени овдје у Великом парку и да су њихова тијела одвезена на Дариву и запаљена у тунелу, да су у логору Виктор Бубањ, да су пребачени у иностранство, да су запаљени на сметљишту“, навела је Ђокановићева.

Стака Вукмановић, супруга Миладина Вукмановића, рекла је да правда неће бити задовољена док Тужилаштво БиХ не уради оно што треба да уради, а то је да казни починиоце.

„Мислим да су на овом мјесту гдје је постављен вијенац стријељани са леђима уза зид. У мају смо добили допис од Доке и Хасана Ефендића у којем је стајало да су приведени, испитани и пуштени кући. Добијали смо информације да су убијени и сахрањени овдје у Великом парку гдје је био јавни ве-це, да су измјештени на `Зетру`, са `Зетре` на Дариву у тунел гдје су спаљени“, навела је Вукмановићева.

Она је истакла да је видјела тијело идентификованог Вујичића и да се на њему видјело да је горјело.

„Дај Боже да икада од њих ишта нађемо да их достојанствено сахранимо по српском обичају. То бих највише жељела“, рекла је Вукмановићева.

Вујичићева сестра Зорица Елез наводи да је породици испоручено 85 одсто скелета убијеног Недељка, да је према налазима патолога глава разнесена експлозивном направом, те да су били видљиви трагови паљења.

„Обратила бих се Суду БиХ. Ако ико у том суду ради свој посао онако како треба, да овај случај једном заврши да стави тачку на ову причу. Моји су родитељи помрли. Брат није имао породицу. Бојим се да ћу и ја отићи, а да се права истина не сазна до краја“, рекла је Елезова.

Предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо рекла је новинарима да је на данашњи дан 22. априла 1992. године заробљено осам припадника резервног састава бивше ЈНА и да им се од тада губи сваки траг.

„Од њих осам пронађена су два тијела – Недељка Вујичића и Зорана Марковића, док се за осталих шест још трага и о њиховој судбини се не зна ништа“, нагласила је Цабо.

Она је истакла да, с обзиром да су сви заробљени у истом тренутку, од власти Федерације БиХ очекује да дају одговоре и за судбину осталих шест, како би били идентификовани и сахрањени.

Ријеч је о Миливоју Лаловићу, Ђорђу Бјелици, Зорану Марковићу, Драгомиру Ђерићу, Стевану Ђокановићу, Влајку Голубовићу, Недељку Вујичићу и Миладину Вукмановићу.

С обзиром на то да је ДНК за двојицу идентификованих војника стигао из Високог дилеме код надлежних из Српске нема.

„Сматрамо да се тијела шест несталих резервиста налазе у Високом гдје су идентификована тијела Вујичића и Марковића. Ове године врши се ревизија свих НН тијела у Високом, али још није идентификовано шест тијела из групе `Транспортер`. Бојим се да неће бити ријешена судбина тих људи“, рекао је начелник Одјељења за рад на терену у процесу тражење несталих лица при Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Горан Крчмар.

Тешко је рећи да ли ће одговоре дати актуелни процес у предмету “Велики парк“ који се води против Драгана Викића, Јусуфа Пушине, Нермина Узуновића и Младена Човчића. Који су за злочин у центру града и склањање тијела знали, а посљедња двојица и непосредно учествовала. На оптуженичкој клупи нема Неџада Херенде, главног екзекутора тајне муслиманске јединице Шеве, ни Едвина Јусића за којима су расписане потјернице.

Сарајево тајне и даље крије, а колико је спремно и након 25 година признати своје злочине довољно говори полицијска пратња и велике мјере обезбјеђења док се полагао вијенац. За страдале из групе Транспортер, али и све нестале парастос је служен у цркви у Миљевићима у Источном Сарајеву, а цвијеће је положено и испред Спомен костурнице.

Још се трага за тијелима 175 српских жртава у Сарајеву, односно 395 несталих Срба на подручју сарајевско-романијске регије. Да је процес тражења у застоју говоре и подаци за цијелу Српску.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да ова организација трага за још 1.663 нестала лица српске националности, од којих су 663 војника, више од 280 жене и неколико десетина дјеца.

Све то говори о огромним размјерама злочина над Србима, речено је у Источном Сарајеву из којег су породице још једном поручиле да никада неће престати трагати за својим најмилијим и апеловале да се престане са манипулацијама и опструкцијама у процесу тражења.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске