Prva biografija Dragiše Vasića

Knjiga Miloša Timotijevića o srpskom intelektualcu i patrioti. Voleo je svoj narod, ali ga je često i kritikovao

Borba za srpsku nacionalnu ideju i demokratiju bila je okosnica života Dragiše Vasića, umetnika, pravnika, angažovanog intelektualca, političara, akademika, vojnika u svim ratovima od 1912. do 1945. godine. On je bio učesnik ili neposredni svedok najvažnijih događanja koja su potresala srpsko društvo u prvoj polovini 20. veka. Vasićeva ličnost i delatnost bile su izuzetne, kompleksne i protivrečne, baš kao i vreme u kome je živeo.

Zato je veliki događaj objavljivanje knjige „Dragiša Vasić i srpska nacionalna ideja“, istoričara dr Miloša Timotijevića, u izdanju „Službenog glasnika“. To je prva biografija velikog intelektualca i individualiste, svojevrstan priručnik za razumevanje našeg turbulentnog vremena koje je izdanak dramatične Vasićeve epohe, rečeno je na promociji u knjižari „Glasnik“.

– Ova knjiga otvara pitanje šta je to nacionalna ideja i zašto je ona kao „nazadna“ i danas na udaru „levičara“ i „modernista“ – rekao je istoričar dr Kosta Nikolić. – U stvari je obrnuto: reč je o sukobu kolektivizma, u koji su nas uveli komunisti, a koji traje i danas, sa individualizmom koji rađa napredne i moderne ideje. Vasić je radio upravo to, o tradiconalnim idejama razmišljao je na moderan način.

O Vasićevom individualizmu govore činjenice: u Prvi balkanski rat je ušao kao zakleti monarhista, a iz Velikog rata je izašao kao nepokolebljivi republikanac. U međuratnom periodu je na sudu branio istaknute komuniste Simu Markovića i Spasoja Stejića optuženog za atentat na kralja Aleksandra. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od osnivača i ideolog ravnogorskog pokreta, zbog čega je sve do rehabilitacije 2009. bio pod stigmom zločinca.

– Vasić je voleo svoj narod, ali ga je i žestoko kritikovao – kaže Timotijević. – Bio je potpuno posvećen nacionalnoj ideji i demokratiji, ali nikada nije hteo da zarađuje na njima. Divio se britanskom liberalizmu i demokratiji, ali je bio protivnik povezivanja Srbije s Engleskom, svestan da se njeni interesi nikad neće poklopiti sa srpskim. Vasić se zalagao za povezivanje s Rusijom, čak i u vreme komunizma, jer je ovu ideologiju smatrao za prolaznu.

ARHIVI JOŠ ZATVORENI

Жivot Dragiše Vasića nije potpuno rasvetljen, jer neke tajne kriju još neotvoreni arhivi, kaže Miloš Timotijević:

– Vasić je odstranjen 1943. iz bliskog okruženja Draže Mihailovića na zahtev Britanaca, a samo se prtpostavlja razlog. Njegova lična prepiska s Mihailovićem u kojoj između ostalog kritikuje bahatost jednog broja komandanata i boraca JVuO završila je kod Aleksandra Rankovića, a ovaj ju je dao Dobrici Ćosiću. Ovaj je poklanja Miroslavu Krleži i tu joj se gubi trag. Krleža je pre rata često dolazio kod Vasića i pretpostavlja se da je u prepisci bilo nešto što je želeo da sakrije.

Autor: B. Subašić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Bećković: Srbija gata, a drugi odlučuju | Jadovno 1941.

Strašan nam je dželat oduzeo mladost | Jadovno 1941.

MILO LOMPAR: MIROSLAV KRLEЖA, OSIONI NEGATOR …