Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Протојереј Андреј Ткачов: Један београдски утисак

Датум објаве: петак, 6 новембра, 2015
Објављено у Србија 1999
Величина слова: A- A+
Зграда Генералштаба
Зграда Генералштаба

Широке улице. Лепи људи. Једна река се зове Дунав, друга исто као и омиљени светац – Сава. То jе Београд. Овде jе топлиjе него у Москви, а ако си Рус, клима коjу ствараjу људи биће за тебе jедна од наjтоплиjих на планети. Само што у самом центру града jедна преко пута друге стоjе две руине. То су рушевине Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова. Трагови бомбардовања НАТО-а од пре 15 година. Човек стиче утисак као да jе неки Гуливер доспео у земљу Лилипутанаца и да jе забаве ради згазио здање од сивог камена и шале ради срушио два-три спрата. Међутим, то нису трагови Гуливера, већ борбених авиона. И овде не живе Лилипутанци, него Срби – људи коjи у просеку нису нимало нижи од Руса и коjи су, узгред речено, добри кошаркаши. Ове срушене зграде су симболи уништеног система безбедности у послератноj Европи. Уништили су га Американци.

Ах, Американци. Ах, добри људи, чиjе се срце стеже од бриге у грудима ако се негде крше демократске норме! Од колико паса треба да позаjмите очи да би то било довољно за све ваше дипломате и да би они, са своjе стране, не црвенећи, по читавом свету лагали о своjим добрим намерама? Наравно, знате да jе људско сећање краткотраjно. Да буjице информациjа могу да потисну чак и сећање на jучерашњи дан. Знате да се читави народи могу заглупети или стрељати (jефтиниjе jе заглупети их), заробити кредитима, учинити зависницима од игле. И тада можете да царуjете осмехуjући се. Очигледно, зато у Београду jош увек има неколико рушевина како би кратко сећање препуно сериjа, задржало нешто важно о овим осмехнутим „цивилизаторима“ коjи олако издаjу команду: „Пали!“ То сам помислио. То су помислили и сви они коjима сам испричао шта сам видео. Али jе jедан од локалних београдских свештеника то изразио другим речима. Рекао jе да не чуваjу Срби трагове сећања на сурове догађаjе, већ сами Американци с правом господара из сенке захтеваjу да рушевине буду конзервиране. Кажу, гледаjте и сећаjте се онога што се већ jедном десило. Понашаjте се како треба, jер историjа зна да се понови. Можемо опет то да урадимо. У принципу – фактор заплашивања, као да на стубу виси обешен човек с таблицом „Нисам jео у ‘Мекдоналдсу’ и нисам веровао да jе долар валута, а не само папир.“

Немам разлога да не веруjем овом поштованом локалном свештенику. Само ми jе жао што су сасвим недавно Јенкиjи летели изнад центра Београда и испаљивали ракете „ваздух – земља“ где су хтели. И то jош у време Васкршњих празника. А застарела jугословенска ПВО, коjу jе Србиjа наследила, ниjе могла скоро ништа да уради, иако jе повремено погађала авионе невидљиве за радаре. Погађала их jе управо зато што ниjе користила радаре, већ jе гледала кроз обичан нишан. А Јељцин jе за то време или дириговао немачким оркестром на аеродрому, или jе био заузет неким хитним стварима, и било нас jе срамота да живимо. Наравно, било jе тешко, али jе главно то што нас jе било срамота. И вређало нас jе то.

А буквално jуче jедан младић jе заподео са мном разговор о томе да треба претопити копља и мачеве у српове и рала, као што jе написано код Исаиjе. И о томе да милитаризам ниjе у складу са хришћанством итд. А jа сам му, иако у целини немам ништа против српова и плугова, одговорио да се копља одмах могу претопити. Одмах. А системи ПВО и ПРО треба да буду ефикасни и модерни. Јер ако jе небо изнад нас плаво, ако ниjе помрачено гарежjу од експлозиjа, то ниjе само атмосферска поjава. То jе знак да се наши пилоти и ракеташи налазе на борбеном дежурству. И добро то обављаjу. Зато и трговци демократиjом на високим дужностима мораjу да затегну осмехе на своjим похлепним лица кад се састаjу с руским руководством. Зато и ми можемо мирно да читамо Исаиjино пророчанство седећи код куће поред прозора, а не с батериjском лампом у склоништу.

У Србиjи човек има шта да види и има о чему да напише. Заиста има. Али jе потребно време да се погрузи, време за дружење, за ослушкивање звукова jезика коjи jе тако близак руском, али jе за новаjлиjу ипак неразумљив. За све jе потребно време, чиjи се недостатак снажно осећа у атмосфери прекомерне производње робе. А две рушевине у центру града се одмах виде. И свако ће вам рећи да нису плод експлозиjе обичног гаса. И одмах ће човека преплавити сећања на оне дане кад jе жељно ишчекивао да види вести на телевизиjи, а Срби су се немоћном злобом гледали у небо и гвоздене птице с натписима „U.S. Air Force“ коjе нису биле покривене перjем. Тих дана деца светог Саве никако нису могла да досегну ове птице. А пилоти, ако су и читали Исаиjу, нису имали намеру да извлаче практичне закључке из прочитаног. Пошто су пацифизам и демократиjа – извозна роба налик на Троjанског коња.

Са руског Марина Тодић

(Православие.ру, 5. 11. 2015)

 

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ

 

Везане виjести:

12. АПРИЛ 1999. ДАН 20: НАТО ИЗВРШИО МАСАКР НАД ЦИВИЛИМА-БОМБАРДОВАН ПУТНИЧКИ ВОЗ У ГРДЕЛИЧКОЈ КЛИСУРИ

„Шарли Ебдо“ ширио антисрпску пропаганду током НАТО бомбардовања 1999.

1999 – Сасвим лично

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top