Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Против салонског, млаког и декларативног антифашизма

Датум објаве: среда, 25 јула, 2012
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/vukicevic-petrinja.jpg

21. jула, одржан jе парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног краjем jула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акциjе у Хрватскоj коjу су извели Васиљ Гаћеша и 40 – ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу.

У Банском Грабовцу збио се први масовни окршаj усташа с устаницима у Хрватскоj. На основу директива са саветовања у шуми Абез на Кордуну, 42 устаника под водством Васиља Гаћеше напали су ноћу са 23/24. jула зграде опћине и жељезничке станице, а након што су савладали посаду и одузели преко 50 пушака, повукли су се из села. Усташе су затим од 24. до 26. jула скупљале све Србе из околних села, укупно 1.285 и довеле их у Бански Грабовац гдjе су их на бруталан начин поубиjале. Иако се говори да jе масакр у Банском Грабовцу био усташка одмазда због напада, то jе по риjечима учесника догађаjа и познавалаца хисториjе био дио већ смишљеног плана геноцида над Србима по коме jе у jулу и августу требало побити наjвише Срба.

Скупу одржаном у организациjи Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБАХ) и Српског народног виjећа (СНВ) и градских власти Петриње код костурнице и споменика у помен жртвама присуствовало jе неколико стотина људи с подручjа Баниjе и Кордуна, као и Загреба и других градова Хрватске, али и пун аутобус антифашиста из Велике Кладуше и Пећиграда у БиХ.

Годишњицама антифашизма мjесто jе у државном календару 

Након парастоса коjи jе служио парох глински Слободан Дракулић, положени су виjенци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти.

– На овакав начин присjећамо се оних коjи не заслужуjу заборав, рекао jе бивши хрватски председник и почасни председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста (САБА РХ) Стjепан Месић, истичући да jе недозвољиво да догађаjе као што су масакр у Банском Грабовцу, формирање логора у Јадовном или годишњица устанка у Србу обележаваjу само жртве или судионици тих догађаjа.

– Недопустиво jе што годишњице таквих догађаjа нису у државним календарима jер хрватска држава мора комеморирати овакве догађаjе зато што само тако може бити вjеродостоjна у позивању на онаj дио Устава коjи каже да jе данашња Хрватска заснована и на темељима антифашизма, казао jе Месић.

– Сматрао сам то нужним рећи приjе свега зато што смо недавно могли чути новог челника наjвеће опорбене странке како каже да би коначно требало дефинирати начела на коjима почива хрватска држава. Колико jа знам, та су начела дефинирана у Уставу, стога ову изjаву не могу схватити другачиjе, него као непризнавање важећег Устава, као позив на његову промjену, а тиме и позив на промjену карактера хрватске државе. То не смиjемо допустити. Може се стећи утисак да Европа данас благонаклоно гледа на ревитализациjу нацизма и национализма и изjедначавање нацизма и комунизма, али Хрватска, иако улази у ЕУ, то неће дозволити, био jе изричит Месић и поручио да се требамо борити против тога да младе генерациjе одрастаjу не схваћаjући и не знаjући што се заиста догађало jер против истине наступа заjедничка фронта деснице.

– Неформално, али стварно, уjедињено наступаjу одређене снаге из свиjета коjе ту десницу из своjих разлога подржаваjу. Али наступа нажалост и Католичка црква коjа никад ниjе смогла снаге да усташки режим у Хрватскоj jавно обиљежи као злочиначки, али коjоj не недостаjе риjечи када треба упозоравати на наводно свеприсутни комунистички менталитет и на опасност од комунизма за коjу сватко
реалан зна да уопће не постоjи, нагласио jе Месић и истекао да се jугославенска федерациjа ниjе могла одржати, али да су народи с тог простора упућени jедни на друге, те да само антифашисти могу искрено пружити руку сурадње преко граница, док остали то чине с фигом у џепу.

Ставити комплекс под заштиту 

Предсjедник СНВ и саборски заступник Милорад Пуповац нагласио jе да jе “овдjе формиран први борбени партизански одред коjи jе извршио прву борбену акциjу у Хрватскоj у складу с позивима партиjе на устанак народа против окупатора и домаћих квислинга из шуме Брезовица и савjетовања у Абезу”. Партиjа jе позвала на устанак против усташког режима коjи jе до тада направио злочине у Гудовцу, Вељуну, Прекопи код Глине и коjи jе формирао логор истребљења Јадовно.

– Ништа од тога ниjе лаж. Јер да jесте, ток хисториjе, а можда и цjелокупа хисториjа хрватско српских односа, али и односа међу народима удруженим у Југославиjу била би другачиjа. Али ниjе, рекао jе и додао да се заговорници велике лажи, након што нису успjели са своjим националистичким идеjама, у Хрватскоj, БиХ или Србиjи, сада чврто боре да своjу лаж повежу са службеним истинама, истекао jе Пуповац.

– При томе у службеним институциjама као што су министарсттво образовања или културе не наилазе на потребан одговор и реакциjу Јер да налазе, онда би у уџбеницима стаjало више истине него што стоjи, или би се издвоjило 50.000 куна да се споменик доведе у стање да се не почне рушити и да се оваj кокмплекс стави под заштиту, рекао jе Пуповац.

– Сви се овдjе окупљамо да их подсjетимо да jе то наша, али и њихова дужност. Јер ако се настави тако, онда ћемо имати посла с декларираним, а не са стварним антифашисзмом, нити с борбеним антифашизмом какав jе био од 1941. до 1945 . То ниjе био салонски, млаки и декларативни антифашизам, то jе био антифашизам у коме се гинуло за слобуду, jеднакости и братства. Такав антифашизам ми требамо, устврдио jе Пуповац уз громогласан аплауз присутних.

– Наша jе дужност да с овог и других места позовемо оне чиjа jе то обавеза jер се на овом мjесту тестира наш истински однос према вриjедностима као што су слобода, братство и jеднакост коjе од Француске револуциjе предсатављаjу темељ земаља ЕУ, али коjе од 1945. представљаjу темељ бивше Југославиjе и нових држава на том простору. Они коjи не виде да се негирањем тих вредности негираjу темељи днашњих држава и перспективе односа међу њима, ти су заробљеници прошлости и велике лаже, рекао jе.

Пуповац jе као предсjедник СНВ наjавио заjеднички рад са САБА РХ и представницима других мањинских заjедница, локалних самоуправа и државних власти да мjеста као што jе то буду достоjно третирана.

Грабовцу дати много већу важност какву заслужуjе 

– Ниjе случаjно што jе данас ту само jедан микрофон и само неколико, углавном аматерских фотоапарата. Зашто? Зато што их ми зовемо на уобичаjени начин, уљудним дописом да се одвиjа скуп као што jе оваj. Медиjима ниjе довољно да х се позове на скуп, очито jе потебно да им неко с вишег мjеста каже за скуп. Само, како кад се ни они не поjављуjу на скупу, што значи да таквим мjестима и скуповима увиjек ниjе дата важност какву заслужуjу, нагласио jе Милорад Пуповац.

Истичући да су у редовима Хрватске воjске у рату 1990-их били и броjни Срби и припадници других мањина, изасланик хрватског предсjедника Иве Јосиповића, заповjедник копнене воjске ХВ генерал боjник Драгутин Репинц указао jе на будућност и темеље антифашизма.

– Повезивање на темељу заjедничких вриjедности и стандарда, али различитости држава, народа, култура и њихових особитости, простор jе у коjем Хрватска и сви њени грађани виде своjу будућност. Стога се требамо окренути изазовима коjи нам предстоjе како би остварили будућност какву смо сањали за модерну Хрватску коjе не би било без антифашистичке борбе. Управо због тога jе и антифашизам уграђен у Устав РХ као сустав вриjедности на коjима се Хрватска данас темељи и какав сустав вриjедности требамо заjеднички штити и градити, рекао jе Репинц.

Помало лирским описом Зринка Ћорић, предсjедница Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Петриње, евоцирала jе успомене на акциjу, али и усташки масакр 1.286 српских цивила коjи jе услиjедио.

– Страшани усташки злочини згранули су свиjет, а сад се jављаjу разни “знанственици” коjи то негираjу и доводе у питање тековине НОБ у
коjоj jе мисао водиља била да не побиjеди фашистичка звиjер, рекла jе и додала да су се и многи бранитељи, потомци партизана, нашли на виjугавом животном путу и бранику домовине 1991. године.

Свечаност или комеморациjа? 

– Младим генерациjама треба рећи истину о НОБ, што jе тешка задаћа поред свих коjи шире мржњу, истакла jе Ћорић и нагласила се и потребу обиљежавања жртава jер како jе рекла, свако умире два пута, jедном кад умре и други пут кад га забораве.

– А ми не желимо да се заборави НОБ и злочини на коjе подсjећаjу гробови у Банском Грабовцу, рекла jе.

Присутнима су се обратили и Мирослав Грегуринчић, изасланик петрињског градоначелника Жељка НенадићаАндриjа Рудић, замjеник сисачко-мославачке жупанице Марине Ловрић Мерзел и саборски заступник и изасланик Хрватског сабораЗоран Васић.

Међу узваницима jе био и амбасадор Србиjе Станимир Вукићевић коjи jе положио и виjенац. Уприличен jе и културно-умjетнички програм у коме су наступиле женске пjевачке групе пододбора Српског културног друштва “Просвjета” из Сиска, Петриње и Малог Градца, као и женски збор “Зелени Бриjег” из Сиска.

Иако ове године за разлику од прошлих обиљежавања у Банском Грабовцу ниjе било непримjерених говора и интензивног миjешања ’41. И ’91. године, Извршни одбор СДСС Сисачко мославачка жупаниjе подсjетио jе на непримjереност поjединих детаља скупа.

– На позиву пише “свечаност” иако се уз обиљежавање годишњице устанка комеморираjу и жртве усташког масакра, каже предсjедник тог страначког тиjела Милан Крстинић, истичући да би се програм коjи укључуjе и пjесме и музичке наступе, па онда и дружење уз грах, требао одржати код 50-ак метара удаљеног споменика устанку, а не на споменику у спомен жртвама у непосредноj близини гробница жртава гдjе би се требао одржати само парастос.

Такођер, током парастоса окупљенима се ниjе дало устаjати са “заузетих” столица или са клупа под шатром, а многи су своjим разговором надjачавали молитве и обраћање протоjереjа Дракулића.

Аутор: Ненад Јовановић 

Извор: СНВ

Везане виjести:

Парастос за 1.285 српских цивила

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top