Protest protiv poricanja genocida nad srpskim narodom

Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom.

U Protestnom pismu povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja, objavljenom 29. jula 2020, izraženo je ogorčenje dvadeset šest akademika, profesora univerziteta, naučnih radnika, umetnika svetskog značaja, zbog izjava redovnih profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Da podsetimo, Dubravka Stojanović proglasila je atentat na Antu Pavelića „nasiljem“ i „krvnom osvetom“, a Blagoja Jovovića nazvala je „ubicom i nasilnikom“.

Nikola Samardžić je, na društvenoj mreži „Tviter“ javno podržao anonimnu proustašku objavu u kojoj se vulgarno vređa srpski narod, a genocid počinjen u Jasenovcu naziva „odgovorom na vladavinu“ Karađorđevića.

U Protestnom pismu je rečeno i da su ove izjave dvoje profesora Univerziteta u Beogradu deo šire obnove proustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i upornog poricanja nacističkih i ustaških zločina, vidljivog u zemljama EU i u SAD.

Reakcije na Protestno pismo  pokazale su da je ono pogodilo u metu. Kao da su htele da potkrepe tvrdnje koje su u njemu iznete, iza izjava i objava Samardžića i Stojanovićeve stale su istaknute ličnosti iz javnog života Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, zemalja EU, ali i Srbije (Latinka Perović, Ivo Goldštajn, Tvrtko Jakovina, Husnija Kamberović, Dinko Gruhonjić, Radina Vučetić, Živko Andrijašević, Marko Atila Hor, Florijan Biber, i drugi).

Mora se napomenuti da je većina ovih ljudi nedavno zajednički istupila i u „Apelu 88“, kada su, predvođeni Stjepanom Mesićem, Harisom Silajdžićem, Milanom Kučanom, Azemom Vlasijem, izrazili javnu podršku namerama režima Mila Đukanovića da Srpskoj pravoslavnoj crkvi preotme crkve i manastire i da, po ugledu na NDH, uspostavi svoju, novu pravoslavnu crkvu.

Verovatno ohrabrena ovom podrškom, Dubravka Stojanović je u novim izjavama, potvrdila svoja stanovišta (N1, 20. jul 2020, Danas, 1. avgust 2020). Nikola Samardžić je otišao i korak dalje pa je, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“, genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini, 4. avgusta 2020, na „Tviteru“ javno podržao objavu izvesnog Dragana Subotića u kojoj doslovno piše: „Šta kome nije jasno pa se proseravaju ceo dan… More MARŠ srpska BAGRO od naroda…!!!!“

Poslednjih dana ova interesna grupa vodi pravu kampanju ne samo poricanja genocida, nego, zbog tona kojim se to čini, i poruge žrtvama genocida. Povod je odluka Ministarstva kulture Republike Srbije i njegove Komisije za otkup knjiga da srpskim bibliotekama ne predlože kupovinu knjige Jasenovac Iva Goldštajna, u kojoj se broj srpskih žrtava ovog logora smrti višestruko umanjuje.

Njen autor je, pored ostalog, ne samo jedan od potpisnika peticije podrške izjavama Samardžića i Stojanovićeve, nego i „Apela 88“. Recenzentkinje njegove knjige su Latinka Perović i Dubravka Stojanović. Nikola Samardžić se u kampanju uključio tekstom u kome kritičarima Goldštajnove knjige poručuje da je „Jasenovac ponovo zona komfora svake javno ili tajno angažovane hulje i mentalnog probisveta“ (Danas, 14. avgust 2020).

Protestno pismo prećutano je, sa jednim izuzetkom, u svim velikim „opozicionim“ i „režimskim“ medijima. Glavne „opozicione“ televizije i novine marljivo su prenosile sve odgovore i izjave Samardžića, Stojanovićeve i njihovih prijatelja. „Najstariji dnevni list na Balkanu“, koji je prećutao Protestno pismo, pozvao je Latinku Perović da čitaocima objasni o čemu je reč u Goldštajnovoj knjizi.

Sve ukazuje na to da se srpskoj kulturi i danas, 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita i 60 godina od smrti Ante Pavelića, nameće hrvatsko starateljstvo, prikriveno iza zapadnjačkih, titoističkih, jugoslovenskih fraza. Saradnja između komunista i hrvatskih šovinista odavno je utvrđena istorijska činjenica.

Ono što je već u boljševičkoj Rusiji uočio Stanislav Vinaver, udruživanje hrvatskih frankovaca i komunista, ostvareno je u titoističkoj Jugoslaviji, rasparčavanjem srpskog naroda i njegovim pretapanjem u nove, sintetičke nacije, ujedinjenjem Hrvatske i širenjem njenog uticaja na sve jugoslovenske republike. Očigledno je da je ova koalicija preživela raspad druge Jugoslavije.

Pozivamo etičke komisije Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu da se oglase povodom izjava Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Podsećamo da se umanjivanje broja žrtava u nizu evropskih zemalja smatra poricanjem Holokausta.

Pozivamo Srbiju i Republiku Srpsku da spreče nedostojno, javno licitiranje brojem žrtava Jasenovca i da se ugledaju na primere šesnaest evropskih zemalja i Izraela, u kojima je poricanje Holokausta zakonom zabranjeno. Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom.

Isto tako, zahtevamo da proučavanje genocida postane prioritet naše nauke, tako što će Republika Srbija i Republika Srpska za to konačno obezbediti sve institucionalne uslove. To dugujemo milionima naših svetih mučenika, koji su stradali tri puta u 20. veku, u dva svetska rata, u „Bljesku“ i „Oluji“, od iste, zločinačke ruke. To dugujemo svojim potomcima, koji moraju da budu sačuvani i odbranjeni od ovog zla.

Beograd, na Preobraženje Gospodnje 2020.

1. Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić)
2. Prof. dr Slobodan Antonić
3. Prof. dr Zoran Arsović
4. Dušan Bastašić, udruženje Jadovno 1941.
5. Komnen Bećirović, književnik
6. Matija Bećković, akademik SANU
7. Ljiljana Bogdanović, novinar
8. Svetislav Božić, kompozitor, dopisni član SANU
9. Prof. dr Siniša Borović, general
10. Prof. dr Vesna Bratić
11. Prof. dr Veljko Brborić
12. Prof. dr Đorđe Bubalo
13. Prof. dr Slobodan Vladušić
14. Prof. dr Dragan Vojvodić, dopisni član SANU
15. Srđan Volarević, književnik
16. Aleksandar Vujović, urednik Novog Standarda
17. Prof. dr Igor Vuković
18. Branko Vučinić, politikolog
19. Marinko Vučinić, publicista
20. Ranko Gojković, pisac i prevodilac
21. Prof. dr Vasilije Gvozdenović
22. Prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU
23. Dr Vladimir Dimitrijević, profesor
24. Dr Dušan Dostanić
25. Prof. dr Jovan Dušanić
26. Prof. dr Aleksandar Đikić
27. Veljko Đinović, Udruženje Jadovno 1941
28. Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor
29. Dr Aleksandar Živković
30. Prof. dr Nataša Vujisić Živković
31. Nikola N. Živković, publicista
32. Dr Miroslav Zdravković
33. Igor Ivanović, publicista
34. Dr Slobodan Janković
35. Doc. dr Jovan Janjić
36. Prof. dr Aleksandar Jovanović
37. Prof. dr Bojan Jovanović
38. Miodrag D. Jovanović, prvak Opere NP u Beogradu
39. Akademik Danilo Basta, član SANU
40. Vesna Kapor, književnik
41. Vladimir Kecmanović, književnik
42. Prof. dr Nenad Kecmanović
43. Prof. dr Miloš Kovačević
44. Prof. dr Miloš Ković
45. Prof. dr Leon Kojen
46. Goran Komar, istoričar i lekar
47. Dobrana Komnenić, novinar
48. Prof. dr Časlav Koprivica
49. Milan Korićanac, politikolog
50. Akademik Vasilije Krestić, član SANU
51. Mr Dragan Krsmanović, pukovnik, viši arhivista
52. Doc. dr Dušan Krcunović
53. Emir Kusturica, reditelj
54. Aleksandar Lazić, Stanje stvari
55. Stevo Lapčević, novinar
56. Prof. dr Goran Latinović
57. Prof. dr Aleksandar Lipkovski
58. Nebojša Malić, istoričar i novinar
59. Nikola Malović, književnik
60. Prof. dr Marko Malović
61. Prof. dr Draga Mastilović
62. Prof. dr Aleksandar Milanović
63. Nikola Milovančev, publicista
64. Miloš Milojević, istoričar i novinar
65. Dr Boris Milosavljević
66. Prof. dr Jovan Mirić
67. Ivan Negrišorac, pesnik
68. Branimir Nešić, izdavač
69. Želidrag Nikčević, književni kritičar
70. Nikola Ožegović, istoričar i teolog
71. Nikola Pejaković, ambasador
72. Prof. dr Petar Pijanović
73. Prof. dr Valentina Pitulić
74. Jovan Pješčić, pravnik
75. Prof. dr Jovan Popov
76. Dr Dušan Proroković
77. Dr Mirjana Radojičić
78. Gojko Raičević, IN4S
79. Prof. dr Slobodan Reljić
80. Mr Radojka Cicmil Remetić, profesor
81. Prof. dr Slobodan Remetić, potpredsednik ANURS
82. Prof. dr Branislav Ristivojević
83. Milan Ružić, književnik
84. Prof. dr Mitra Reljić
85. Filip Rodić, novinar
86. Prof. dr Slobodan Samardžić
87. Ana Selić, prevodilac
88. Momčilo Selić, književnik
89. Prof. dr Milomir Stepić
90. Prof. dr Rada Stijović
91. Pavle Ratković, Ćirilica Trebinje
92. Prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS
93. Marko Tanasković, književnik i publicista
94. Dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU
95. Dr Dragan Hamović
96. Prof. dr Đorđe Čantrak
97. Prof. dr Zoran Čvorović
98. Prof. dr Ljiljana Čolić
99. Dr Svetlana Šeatović
100. Prof. dr Bogoljub Šijaković
101. Nikola Šijan, Helmkast
102. Prof. dr Marica Šljukić
103. Prof. dr Srđan Šljukić
104. Prof. dr Mihailo Šćepanović
105. Dr Nebojša Šuletić

Izvor: Stanje stvari