Прота Душан Суботић поново у срцу завичаја

Пише: Јадовно 1941.

Најважније дјело проте Душана Суботића, у духовном смислу, јесте градња новог Храма Покрова Пресвете Богородице у Градишки, велељепне грађевине у српско-византијском стилу изграђене 1927. године, а који је порушен 1941. године.

Приредио: Милорад МАЛЕШЕВИЋ

У Градишки ће 5. маја бити откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба, промовисана књига и приказан докуметарно-играни филм о свештенику који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хравата и Словенаца и Краљевине Југославије.

Организатор цјелодневне манифестације „Душан Суботић, прота страдалник“ јесте Завичајни музеј Градишка, а покретачи идеје да се на овакав начин отргну од заборава лик и дјело проте Суботића су директор Музеја Бојан Вујиновић и православни теолог Дарио Дринић.

Дринић, који је и аутор књиге о проти Душану Суботићу, каже да је све спремно да се, на дан када су усташе у Бањалуци убиле проту Суботића и владику бањалучког Платона, Градишка на прави начин одужи свом великану.

„Књига је у штампи, биста коју је радио градишки академски вајар Младен Стајчић изливена је и треба да дође из Србије, а филм који режира новинар Милан Пилиповић у фази је монтаже.

Могу поносно да кажем да улазимо у завршну фазу свих активности које, што се тиче филма, трају три мјесеца, а књиге двије године“, наводи Дринић.

Он наглашава да ће се прота Суботић, који је био неправедно заборављен, на репрезентативан начин вратити у своју Градишку, те да је из Канаде стигло и његових пет ордења, која ће бити представљена на изложби и поклоњена Завичајном музеју Градишка. Њих је прота Суботић добио за вријеме свог друштвено-политичког дјеловања.

„Мислим да је то ордење и највредније јер га је тај човјек носио на својим грудима – то је директна физичка веза са њим. Tакође, академски сликари Миле Средојевић и Бранко Јунгић припремили су умјетничке слике проте Суботића, које ће бити представљене на изложби“, најављује Дринић.

Он истиче да је прота Душан Суботић личност која у себи сабира Лијевче поље и Градишку, оличење овог града и Крајине.

„Био је бунтовник и народни трибун, вођа, парох, свештеник, али и политички радник. Он је свеобухватна личност“, поручује Дринић.

Он наводи да ће 5. маја биста проте Душана Суботића бити откривена у градском парку у 11.00 часова.

Изложба и промоција књиге биће приређени у 12.00 часова у Завичајном музеју. Биће иложени оригинални документи, архивска грађа и фотографије.

Увече ће у Културном центру бити премијерно приказан документарно-играни филм иза којег су стале многе институције, као и Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Дринић очекује да ће овој манифестацији присуствовати унука проте Суботића Душанка Суботић Хомен и други потомци.

Прота Душан Суботић, син свештеника Јове и Марије, рођен је 1884. године у Градишки, у кући близу Храма Покрова Пресвете Богородице.

Завршио је основну школу у Градишки, Богословију у Рељеву, а рукоположен је 1906. године за пароха у селу Ламинци, код Градишке, гдје остаје до 1912. године, када постаје градишки прота.

У вријеме Првог свјетског рата прота Суботић је био четири године у затвору у Бањалуци и Зеници, након чега се враћа у Градишку и формира народна вијећа, а 1818. године постаје члан Радикалне странке.

За народног посланика био је биран пет пута – 1920, 1923, 1925, 1935. и 1938. године.

Најважније његово дјело, у духовном смислу, јесте градња новог Храма Покрова Пресвете Богородице у Градишки, велељепне грађевине у српско-византијском стилу изграђене 1927. године, а који је порушен 1941. године.

Прота Душан Суботић мученички је страдао 5. маја 1941. године од усташке руке, заједно са владиком Платоном, а народ градишког краја преноси легенду да је ухапшен, свезан за кола и тако одведен из Градишке у Бањалуку.

Страдао је јер је био парадигма српства, православља и политичког дјеловања, а усташе су се плашиле да не побуни народ Поткозарја и Лијевча поља.