Прошло је три године од смрти историчара Милета Дакића

Пише: Душан Басташић

Прошло је три године како је преминуо истакнути крајишки историчар, писац и крајишки политичар мр Миле Дакић (1931).

Миле Дакић је био дугогодишњи директор Меморијалног центра Петрова гора, а од 1997. године био је предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске.

Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова гора, а од 1974. до 1987. године био је предсједник Скупштине Општине Војнић.

Касније је постао предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова гора 1991. године.

Од 1992. до 1995. године био је предсједник комисије Републике Српске Крајине за ратне злочине и геноцид.

У Србији је објавио више књига са тематиком историје српског народа у Хрватској, збирку приповједака, и више десетина расправа у часописима и зборницима. За књиге Крајина кроз вјекове и Бол у прсима примио је признања Академије Иво Андрић.

У Републици Србији 1997. постаје предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске.

У Београду 2020. године са угледним научним и националним прегаоцима оснива Крајишку српску академију наука и умјетности, гдје обавља функцију предсједника надзорног одбора.

Нажалост, 26. маја 2011. године Миле Дакић је ухапшен на граничном прелазу Рача приликом повратка са научног скупа о Јасеновцу у Бањалуци, и изручен је Хрватској која га је осудила на 20 година затвора због наводних злочина у Крњаку. Провео је годину дана у хрватским затворима. Миле Дакић је ослобођен оптужби на Жупанијском суду у Карловцу јануара 2014. године.

Као дијете био је свједок незапамћених звјерстава која су починиле усташе током стварања обруча око ослобођене територије на Петровој гори, 1942. године. Критички се односио и према тековинама револуције, НОБ-а и ЗАВНОХ у Топуском 1944. године. Дешифровао је превару и међу првим писао о Кордунашком или Будачком процесу који се десио прољећа 1944. године на Петровој гори.

На трибини Милe Дaкић или стрaдaњe пoштeнoг интeлeктуaлцa и књижeвникa коју је организовала краловачка Просвјета Дакић је рекао:

– Toкoм рaтa, збoг свojих aнтирaтних стaвoвa сaм мoрao нaпустити Koрдун, пoбjeћи у Бeoгрaд и тaмo сe скривaти дa мe нe убиjу. Oндa су мe oвдje oптужили зa рaтни злoчин, пa зa пoтицaњe нa убojствo и нa кoнцу зa oружaну пoбуну и oслoбoдили мe, aли бeз прaвa дa трaжим нaкнaду зa нeoпрaвдaнo прoвeдeних 400 дaнa у притвoру. Зaтвoр сaм тeшкo прoживиo, aли сaм мнoгo читao и мнoгo писao. Tрaжили су 1,4 милиoнa кунa кaуциje дa сe брaним сa слoбoдe, иaкo сe људи изнaд 70 гoдинa нe стaвљajу у истрaжни зaтвoр. Имao сaм лиjeп и тeжaк живoт и пoнoсим сe свим oним штo сaм нaписao.

Прошле године, поводом годишњице Дакићеве смрти, Миле Бјеливук за Српско коло је рекао да кордунашки Срби имају разлог и обавезу да се сјећају Дакића, да га цитирају, из његове писане заоставштине да уче, његово име да помињу, јер је Миле био и остао синоним интелектуалног богатства кордунашких Срба, али и синоним борбе за истином, поштењем, правдом, а против нељудскости, мржње, злодјела и уопште против људског лудила.

– Сјетимо се Дакићевих суза проливених над поцијепаном архивском грађом из Меморијалног центра, разбацаном и огађеном по околним јаругама у којима су кости наших бораца, родбине и комшија из Другог свјетског рата. Миле Дакић није био грлати говорник, већ човјек анђеоског гласа, доброћудног погледа и честитих намјера. Саговорника је освајао благим погледом и паметним зборењем, не улазећи у идеолошка препуцавања и јалова објашњавања историје, која јесте учитељица живота, али она има своје научне законитости – рекао је Бјеливук.

Од посљедица короне, Дакић је преминуо на Божић 2021. године у батајничкој болници у 91. години живота.

Књиге које је написао су: Петрова ми гора мати, Петрова гора, Спомен подручје Бијели Потоци — Каменско, Злочин на Коларићу, Споменици НОР-а на подручју заједнице опћина Карловац, Меморијални парк Петрова гора, Историјске фотографије Петрове горе, Кордун у рату, Српска Крајина — историјски темељи и настанак, Книн 1994, Крајина кроз вјекове, Београд 2002, Бол у прсима, Београд 2007, Збирке пјесама Ломаче, Београд, 2008.