Планиран меморијални марш „Кораком слободе”, концерт „По шумама и горама”, а биће откривена и спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фото-репортеру. – На војној паради на аеродрому у Батајници биће представљени нови „мигови”
Седамдесет трећа годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату биће обележена низом манифестација 19. и 20. октобра. У Скупштини града 19. октобра биће приређен пријем делегације СУБНОР-а Београда. У Улици краља Милана, код Споменика обешеним родољубима биће одржан меморијални марш „Кораком слободе”, а на Тргу републике концерт „По шумама и горама” оркестра Министарства одбране „Станислав Бинички”.
На Дан ослобођења планирано је да на здању Дома војске буде откривена спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фото-репортеру, који је мноштвом фотографија забележио ратне догађаје у Првом и Другом светском рату. На Споменик ослободиоцима Београда у Рузвелтовој улици, као и на Споменик совјетским ветеранима на Авали биће положени венци.
Нови „мигови” биће представљени на војној паради на батајничком аеродрому у подне, док ће у вечерњим сатима у Народном позоришту Дан ослобођења Београда бити обележен свечаном академијом „Кавкаски орах.
Овај датум обележава се у знак сећања на борце Народноослободилачке војске и совјетске Црвене армије који су положили животе како би од нацистичке окупације ослободили Београд.
Борбе за ослобођење града започете су недељу дана пре коначне победе. Наши и совјетски војници 14. октобра увече заузели су положаје од десне обале Саве па све до подавалских села. Тај дан остаће упамћен и по значајном отпору нациста и сила Осовине. На Славији се тада пуцало са свих страна. Ту су се срели делови јединице југословенске и совјетске војске, после чега је почео продор ка центру престонице. Велика борба водила се код Народне скупштине, а окупатору је помагала „Смедеревска групација” која је дошла са истока. Сукоби су настављени до 20. октобра.
Војници Црвене армије који су погинули у борбама код Народног позоришта сахрањени су поред споменика кнезу Михаилу, али је обележје, подигнуто на том месту њима у част, уклоњено после раскола Југославије са Информбироом.
У борбама октобра 1944. погинуло је око 3.000 наших војника и готово хиљаду црвеноармејаца, а рањено је више од 4.000 бораца. На Гробљу ослободилаца Београда сахрањено 1.386 војника НОВ-а и 711 припадника Црвене армије. Њихови гробови пре подизања овог обележја 20. октобра 1954. били су раштркани по целом Београду – од Авале до Калемегдана, на потесу на коме су борбе и вођене.
Пре три године, поводом обележавања седам деценија од ослобођења српске и тадашње југословенске престонице, „Политика” је објавила изводе из дневника цивила Драгомира Лека, директора и власника Прометне банке у међуратно доба. У овом дневнику описани су рушење Панчевачког моста, борбе на обалама Дунава, скривање цивила у подруму пиваре „Бајлони”, борба нациста и партизана у Скадарској…
Поносито слављен па заборављен датум
Ослобођење Београда је датум који је деценијама поносито прослављан, али је онда запостављен почетком овог миленијума. Поједини градски политичари су пре око деценију и по указивали да 20. октобар није био дан ослобођења, већ дан комунистичке окупације. Како се његов значај умањивао, нове генерације ђака нису много училе о томе. Традиција његовог обележавања враћена је тек пре неколико година.
Аутор: Дејан Алексић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Први ослободиоци Београда – Да ли је Београд ослободила …
Први пут меморијални дефиле поводом ослобођења Београда
Дефиле центром града и свечана академија за Дан ослобођења Београда