ПРОМОВИСАНА КЊИГА ГЕНЕРАЛА СИМИЋА

БЕОГРАД, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У Београду jе 21. октобра промовисана књига „Коридор 92“ генерала у пензиjи Новице Симића, у коjоj jе приказано како jе у Посавини организована и спроведена наjвећа воjна и хуманитарна операциjа
Воjске Републике Српске /ВРС/ на пробоjу из окружења и стварању
jединствене териториjе Српске.
„Били смо препуштени тихом умирању. У таквоj ситуациjи било jе пробити се или умриjети тихо и помало, сви ми у свим српским краjинама“, рекао jе генерал Симић на промоциjи своjе књиге први пут у Србиjи. Симић, коjи jе био учесник пробиjања „коридора живота“, додао да jе операциjа предузета
када се западни дио Републике Српске, као и диjелови Републике Српске Краjине /РСК/, нашао у окружењу, почеле су несташице хране и лиjекова, а у бањалучком породилишту jе умрло 12 беба због недостатка кисеоника.

Он jе рекао да jе ова операциjа, коjа jе у продуженом периоду
траjала од љета до октобра 1992. године, направила Републику Српску и из
два одсjечена диjела направила jедну државу, али jе већ након прва три
дана операциjе коридор пробиjен.

Симић jе навео да jе прву узбуну због настале тешке ситуациjе дигао Милан Мартић из РСК, а
потом jе операциjу планирао и спровео тадашњи командант Првог краjишког
корпуса ВРС генерал Момир Талић.
Он jе навео да
jе наjвише проблема имао приликом прикупљања документациjе са хрватске
стране, али да му jе у сусрет изашао хрватски официр Јерко Зовак, коjи
му jе био сучељени противник у операциjи „Коридор“ и коjи jе и сам
написао књигу о овоj операциjи са хрватског гледишта „Рат у Босанскоj
Посавини“, а са коjим jе размиjенио податке.
Говорећи на промоциjи, предсjедник Борачке организациjе /БОРС/ Пантелиjа Ћургуз
рекао jе да jе ова књига „вjечни свjедок jедног времена и догађаjа“,
коjа се поjавила 20 година након „битке за живот“ и да jе то чисто
воjничка књига, пуна доктрине, али по стилу класична литература, коjа у
себи нема политичку позадину.
„То jе наша истина насупрот
неким другим коjе се могу чути, то jе наша одбрана и моћно оружjе нашим
уницима да знаjу да нисмо живjели и борили се узалуд и да их погрешно
не информишу. У њоj су наведена и наших страдалника, али и неприjатеља,
што jе важно поменути jер смо склони забораву“, рекао jе Ћургуз.
Ћургуз jе рекао да jе промоциjа у Београду битна, jер српски народ у Србиjи
jош не зна шта се дешавало у рату у БиХ и додао да се нада да ће ова
књига доприниjети истини.
Директор Центра за истраживање
ратних злочина РС Јанко Велимировић рекао jе да jе књига написана са
циљем да покаже да у овоj операциjи ниjе било ратних злочина, jер до
сада нико ниjе оптужен због те операциjе, као и да jе књига важна jер
доказуjе истину о карактеру протеклог рата.
„Ако ми не проговоримо, остаће стереотип да су Срби били агресори, а сви други
жртве. Књигу треба превести и на енглески jезик и промовисати у свиjету
да се зна шта jе било, jер ако ми нећемо радиће други за нас, а против
нас“, додао jе Велимировић.
Он jе навео да књига одговара и на неке дилеме поjединих хрватских аутора, коjи су, описуjући
ову операциjу, помињали предаjу Посавине од стране Хрватске, али у
књиги генерал Симић показуjе да jе Хрватска и те како била
заинтересована да остане у том реjону.
Велимировић jе навео да тешко иде упознавање jавности у Србиjи о оваквим операциjама
ВРС, додаjући да су, нажалост, званична Србиjа и званични Београд далеко
од сjећања на то шта jе било у РС и БиХ током ратних 90-их година.
Рецензент књиге адмирал некадашње Воjске СР Југославиjе Бошко
Антић рекао jе да jе циљ књиге био да се каже истина „да jе не би писали
други“ и да jе књига документ коjи потврђуjе све што се дешавало 1992.
године на коридору и како jе требало да се изводи jедна хуманитарна
акциjа.

Књига, на коjоj jе аутор радио шест година, издата jе уз финансиjску помоћ Министарства рада и борачке заштите РС, издавач jе Борачка организациjа РС, техничку припрему jе извршио Центар
за истраживање ратних злочина РС, у тиражу од 1 000 примjерака, а циjена
у Србиjи износи 2.000 динара. Књига садржи многе податке, низ свjедочења, фотографиjа, стручни дио намиjењен историчарима, официрима.

Извор: