arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Промовисан пројекат „Изучавањем историје до помирења“

У Београду промовисан проjекат ''Изучавањем историjе до помирења''
У Београду промовисан проjекат “Изучавањем историjе до помирења“

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат.

Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера „Сараjево 1914.“, коjе jе амерички „Њуjорк таjмс“ 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата.

Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига „Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године“, обjављена у оквиру Проjекта, омогућава сваком да створи сопствено виђење суђења, Младобосанаца, али и уређења Аустро-угарске монархиjе.

Вуjадиновић jе рекао да се из стенограмских биљежака jасно види да су Младобосанци поступали у складу са наjпрогресивниjим идеjама оног времена, те да су у том смислу атентат сматрали легитимним средством политичке борбе, а да су жалили због убиства људи.

Он jе истакао да jе обjављивање стенографских биљежака од изузетне важности за очување истине о узроцима Првог свjетског рата jер су, када jе нестало jугословенске државе, „наjбољег адвоката Младобосанаца“, поново отворена сва питања у вези са Младобосанцима, атентатом, суђењем и посљедицама.

Директор Завода за заштиту културног, историjског и природног насљеђа Републике Српске Слободан Наградић рекао jе, представљаjући књигу „Сараjево 1914“, да jе Дедиjер доказао да су Младобосанци били револуционари коjи су се борили против аустроугарске окупациjе, а за стварање земље jужних Словена.

„Књига jасно показуjе да власти Србиjе нису учествовале у атентату и да им напротив, ниjе одговарао нови рат. Првог свjетског рата би било и да ниjе било атентата. Радило се о тежњи великих сила за реконфигурациjом свjетске моћи“, рекао jе Наградић.

Он jе напоменуо да о томе, колико jе Дедиjерова књига озбиљно научно дjело, говори чињеница да нема скоро ниjедног озбиљног европског и америчког архива, коjи ниjе истражио трагаjући за подацима.

Писац Мухарем Баздуљ оциjенио jе да jе анализа писања европске штампе у публикациjи „Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи“ и обjе књиге важно средство супротстављања ревизионизму у анализама узрока Првог свjетског рата.

Баздуљ jе навео да jе драгоцjено то што су транскрипти суђења Младобосанцима преведени на енглески, „први пут у историjи“, а када jе риjеч о анализи европске штампе, резултате jе оциjенио као веома интересантне.

„Занимљиво ми jе било у анализи српске и мађарске штампе – начин на коjи у том периоду у вриjеме Јулске кризе у `Политици` jош излазе огласи гдjе се позиваjу људи да љетуjу у аустриjским бањама“, рекао jе Баздуљ.

„Изучавањем историjе до помирења“ проjекат jе Народне и универзитетске библиотеке у Бањалуци, а њен директор Љиља Петровић Зечић рекла jе да jе проjекат настао у партнерству са Агенциjом за сарадњу, едукациjу и развоj, уз финансиjску помоћ ЕУ.

Зечићева jе навела да су резултати Проjекта до сада промовисани у десетак градова БиХ, а да ће послиjе Београдског саjма књига, промоциjе бити организоване и у Загребу и Сараjеву, док се књиге дистрибуираjу путем библиотека и институциjа.

Извор: srna

Везане виjести:

Први свjетски рат

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​