Промоција Печата: Антиглобализам, љевица и ћирилица

Промоциjа сама по себи ниjе посебан догађаj, сем што jе замишљена као трибина на коjоj су мишљења могли размиjенити читаоци и делегациjа листа предвођена уредником Милорадом Вучелићем.

Пише: Марко Шикуљак, фото и видео Жељко Свитлица

Он је представљајући Печат више пута нагласио да је лист избио на прво мјесто најчитанијих недељника у Срба, те да за њега пишу неки од најслободоумнијих српских глава, међу којима су били и покојни Момо Капор и Михајло Марковић, те још увијек активни Милован Данојлић, Брана Црнчевић, Добрица Ћосић, Милорад Екмечић и други.

Ово је истакнуто јер је Печат једно од ријетких мјеста гдје се њихова ријеч може чути, а Печат тражи своје мјесто под сунцем у вријеме када је слобода медија по Вучелићу најугроженија.

-Својевремено сам као млад писао о гушењу слободе мисли и аутономије универзитета за време комунизма, и мислио да горе не може. Данас је Србија земља у којој се забрањују емисије, као што се десило са емисијом Атлантис Биљане Ђоровић на Радио Београду – рекао је Вучелић.

Печат се профилисао као љевичарски, антиглобалистички и национални недељник. Вучелић се похвалио угледом који лист има у иностранству, јер су у њему објављивали текстове или су интервјуе дали Ноам Чомски, Дајан Џонсон, Мери Волш, Дејвид Питерсон и други.

Окренут је тематским текстовима и питањима каква су гентски модификована храна, приступање НАТО, односи са Русијом, Косово, Република Српска… док се на конкретне догађаје осврћу када се деси нешто попут пребацивања Његоша у црногорску књижевност или када се у Ади открива споменик мађарском генералу који је одговоран за смрт на хиљаде Срба.

О актуелном моменту и све већем приближавању ка НАТО, Вучелић је оцијенио да Србија највише гура БиХ у овај савез. По њеном уласку, као и очекиваном прикључењу Црне Горе, Србија ће наћи изговор да сви Срби буду у једној организацији.

-Наћи ће се ту и неки владика СПЦ, као што се и већ сада може наћи, који ће рећи да српски народ не треба да се раздваја, и да треба да буде заједно – додао је Вучелић.

Александар Дунђерин, човјек задужен за културне рубрике у Печату говорио је о очувању српског језика и писма, као и покушајима конвертовања српских писаца у босанске, црногорске, или пак свепрожимајуће мултикултурне војвођанске књижевности.

Печат је један од ријетких медија који је дигао глас против завођења Његоша и Николе Маловића у Народној Библиотеци Србије као црногорских писаца. Након жучне реакције они су остали Срби, али сам покушај да се живим човјеком, који свој роман почиње реченицом “И даље мислим и пишем на српском”, манипулише на начин како је то учињено са Маловићем довољно говори о бескрупулозности оних који би и даље черупали срспки језим.

По Дунђерину, много већа одговрорност у овим процесима је на Србима, који или немају стратегију шта у овој области треба радити, или чак силом иду против интереса свог народа, у покушајима да се на развалинама српског створи нови, БХС језик.

Печат је ту направио обрнут корак, па је један од ријетких, ако не и једини лист који је латиничну штампу замијенио ћирилицом.

Извор: