Промоција књиге – Тихомир Левајац: ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЕТОМ

Затворише врата. Спустише ону тешку резу. Она је стравично треснула у своје лежиште,

Наш све безнадежнији положај и пуна неизвјесност наметали су нам најцрње слутње. У

Нетко није предао све куне, него их је површно закопао у суху, тврду

Након два дана и ноћи на шталском тавану, стари Јарослав Трегнер рече мами

Мама ми је рекла да ујутро рано отјерам краве у ливаду и да

Кад смо нахранили краве, отишли смо Трегнеровима на таван. Сна није било. Кад

Сусрећемо куму Милку Прицину и њену свекрву, Анђу Маљковића, њену маму и оца,

Ускоро стигоше усташе и у некаквом строју-групи пролазе тротоаром испод наших прозора, ми

Код куће смо остали моја сестра Јованка, Маријан и ја. Пошто је Гојило

Маријан каже да је у Грубишно Поље, у варош, дошло доста домобрана и

Сингерових, као извора новости, сада није било. Њих су дјелимично замијенили Словенци који

Средином јула 1942. на бјеловарски округ је допремљено и у села размјештено око