– Vruće glave, bez istorijske distance, događaje je vivisekcirao „in vivo“ i sasipao u lice otrežnjujuću istinu tada još živim glavnim akterima i kreatorima krajiških malih života i golih ljudskih sudbina – piše Cvijetin Milivojević, politički analitičar i novinar, u pogovoru koji je naslovio „Srđanov narod Mojsijev“.
Promocija drugog, nepromenjenog (reprint) izdanja hronologije „Sudbina Krajine“ Srđana Radulovića (1957-2012), istaknutog novinara i dugogodišnjeg urednika „Blica“ i nedeljnika NIN, održaće se 17. Decembra 2015. u prostoru Narodne i univerzitetske biblioteke u Banjaluci.
Srđan Radulović savremenu povest Srba u Hrvatskoj ispisao je, ističe Milivojević, moćnom novinarskom merom, na prvu loptu, za samo mesec-dva.
– Na dva čitana internet portala koji su objavili odlomke iz Srđanove knjige, ali nevešto opremljene, primetio sam da je većina komentatora shvatila da je autor živ i da je knjiga izašla ovih dana. A s obzirom na sadržaj komentara, pokazuje se da je knjiga posle 20 godina izdržala probu vremena i kao da je pisana danas – dodaje Milivojević.
Milivojević je podsetio da se prva ideja za knjigu rodila već avgusta 1995, kada se Radulović vratio iz Knina, gde je dobrovoljno otišao, sa rečima da ima toliko materijala da oseća obavezu da napiše knjigu o sudbini Krajine.
Srpsko kulturno društvo (SKD) “Zora“ Knin – Beograd je povodom 20 godina od “Oluje“objavilo reprint knjige „Sudbina Krajine“, obima oko 200 strana od kojih su, kako se navodi, na 100 strana dokumenti.
Prvo izdanje Radulovićeve knjige objavila je početkom 1996. tada tek formirana izdavačka kuća „Dangraf“ u Beogradu.
– Došao je u moju „uslužnu“ kancelariju sa rečima: „Čuo sam, Božo, da ste osnovali izdavačko preduzeće i da još ne radite ništa, a ja sam gotovo dovršio rukopis knjige o nastanku i raspadu Srpske Krajine. Hajde da naše dva ništa udružimo i napravimo nešto“. Srđan je, zapravo, nudio dokument sa jakim autorskim pečatom, a mi smo znali da ispod njegovog pera ne može da izađe nešto pristrasno i neobjektivno – govori Božidar Andrejević, jedan od osnivača kuće „Dangraf“ i lista „Danas“.
„Sudbina Krajine“ predstavlja omaž Krajini i autoru, a često je citirana u brojnim knjigama o temama o kojima govori.
– Autor Srđan Radulović je napravio izuzetan posao, jer se u tim trenucima uhvatio vrlo teške teme, izuzetno složene i danas vrlo škakljive. Trebalo je sve povezati i sastaviti smislenu celinu, suočiti se sa mnogo toga, a Radulović je u tome itekako uspeo. Knjiga je prijemčiva i istoričarima i učesnicima događaja, nema suvišnih podataka i preterivanja u opisima. Knjigu sam ugledao u zimu 1997. kod uličnog prodavca i, kao što to uvek činim, prvo sam ispisao datum i, ne znam zašto, „Vječni spomen na Srpsku Krajinu“.
Da me neko danas pita kakva je to knjiga, kao najbolji sažetak dao bih sa „Vječni spomen na Srpsku Krajinu“ – zaključuje dr Milan Gulić iz Instituta za savremenu istoriju.
„PREDNOST SAM DAO DOGAĐAJIMA KOJIMA SAM PRISUSTVOVAO“
Autor je u uvodu zapisao:
„Rukovodeći se kriterijumom autentičnosti, prednost sam dao onim događajima kojima sam prisustvovao, koristeći vlastite novinarske tekstove, ali i neobjavljene zapise iz novinarskog notesa i dijelove ’povjerljivih’ razgovora sa ključnim ljudima u vrhu krajinske vlasti. Dogradnju teksta predstavljaju, najčešće međusobno uslovljeni, stavovi kreatora politike u Hrvatskoj, Srbiji i međunarodnoj zajednici, dok je dokumentarni dodatak ne samo u funkciji osnovnog teksta, nego i namere da se istovremenim objavljivanjem upotpuni hronološki tok priče o sudbini Krajine.“
Na promociji u Banjaluci sudjeluju:
Savo Štrbac, Milojko Budimir, Slobodan Perić i Branislav Božić.
Četvrtak, 17. decembar 2015, Narodna i univerzitetska biblioteka u Banjaluci.
Vezane vijesti:
Knjiga „(H)istorija osušene zbilje“ predstavljena u Banjaluci
Vatikan je rat protiv Srbije smatrao neophodnim
Nikola Kobac: Besjeda prijateljima o mojoj knjizi