U subotu, 15. oktobra 2011. godine u organizaciji Srpske Pravoslavne Omladine Insbruk – SPO(J)I održano je predavanje prof dr dr Volfganga Rorbaha na nemačkom i srpskom jeziku na temu „Na tragu Srba u Austriji“.
Predavanje je održano u prostoriji „Axamer Lizum“ u poznatom hotelu „Central“ u Insbruku, a predavač je bio prof dr dr Volfgang Rorbah, austrijski filolog, ekonom, i istoričar sa srpskim korenima, redovni profesor na medicinskim i ekonomskim fakultetima u Beču, Novom Sadu i Beogradu, bivši košarkaš reprezentacije Austrije i autor knjige „Na tragu Srba u Beču“ – kratko rečeno: čovek koji u sebi nosi dva srca, austrijsko i srpsko.
Predavanje je otvorio otac Vidoslav Vujasin pozdravljajući sve prisutne goste, među kojima su bili i Njegova Ekscelencija generalni konzul Republike Srbije u Austriji, gospodin Zoran Jeremić, koji je doputovao iz Salcburga, zatim gospođa Đuja Tešanović, prva žena koja je kao stranac dobila mesto u skupštinu grada Salcburg, prisutan je bio i gospodin Anton Bauer, predstavnik Austrijskog integracionog fonda, kao i jedan dobar deo srpske omladine iz Insbruka i Tirola.
Otac Vidoslav Vujasin je između ostalog rekao da je jako pozitivno što postoje ljudi kao što je gospodin Rorbah, jer se u mešanim brakovima obično deca opredele za jednu stranu, a gospodin Rorbah je uspeo da sačuva i neguje i austrijsku stranu svoga oca iz Beča, kao i srpsku stranu svoje majke iz Velike Plane.
Nakon uvoda, prof. dr dr Volfgang Rorbah je u nastavku u prijateljskoj atmosferi održao izuzetno zanimljivo predavanje na temu srpske istorije i kulture u kojem je u kratkim crtama izneo nekoliko činjenica vezanih za ranu istoriju srpskog naroda, a zatim poseban akcenat stavio na vrednosti i istorijske događaje koji povezuju dva naroda, naglašavajući da uvek treba biti ono pozitivno u prvom planu, kako bi se sačuvala pozitivna energija i zdrav duh pogotovo mladih ljudi.
Tako je gospodin Rorbah u svom izlaganju između ostalog naveo da nacija, čiji jezik i kultura „podivlja“, može sama postati divlja i da nacija, koja dopusti da joj se „ukrade“ jezik, gubi polovinu svoje unutrašnje duhovne nezavisnosti i tako u suštini prestaje da živi.Tome je dodao, da ako mi kao Srbi u Austriji, negujemo svoj maternji srpski jezik i ako ga uspešno naučimo, to će se pozitivno izraziti i na drugi jezik, u našem slučaju nemački, i da ćemo tako oba jezika do savršenstva upoznati i pričati. Ako to ne uradimo, onda nam preti opsanost da svoj maternji jezik nikada ne naučimo i tako ga zaboravimo, a da takođe nikada nećemo naučiti ni austrijski jezik, tj. nemački.
Iz tog razloga je prof. dr dr Rorbah pohvalio potez SPO(J)I sa izdavanjem časopisa „Spoji!“ na srpskom ćiriličnom pismu i tome je dodao da je još davne 1745. godine Marija Terezija dozvolila Srbima, da štampaju knjige na srpskom jeziku i da su tako u daljem toku istorije Srbi bili privilegovani među austrijskim Kneževima.
Zatim je gospodin Rorbah objasnio da Srbi nisu došli u Austriju tokom 1960ih godina, već davne 1524. godine tokom bitke u Mohaču u Austriji i da u austrijskim arhivima od 1683. godine postoje zapisi Srba, koji su tada već živeli na ovim prostorima.
Takođe je objašnjen naziv „Ratzenstadl“ (Racenštadl), koji je nastao, kada je jedan veliki deo Srba za vreme austrijsko-turskih ratova naseljen u predgrađu Beča, koji je nazvan tim nazivom. Naziv „Ratz“ u ovom slučaju vodi poreklo nemačkog naziva za Raška, što tačnije znači da su Srbi tada nazvani Raščanima, po Raškoj, koja predstavlja srpsku izvornu državu.
U tom kontekstu je objašnjen i naziv „Tschusch“ (Čuš), koji u ovom smislu nije negativan naziv, jer ovaj naziv vuče korene od kada su Srbi stražarili na granici Austro-Ugarske i Osmanlijskog carstva, pa su jedan drugome dobacivali „čuješ“, kada se nešto čudno u blizini granice događalo. To Austrijanci nisu lepo razumeli, pa je nastao i ovaj naziv („Tschusch“) za Srbe na ovom podneblju. Između ostalog je Volfgang Rorbah dodao da i dan danas postoje Austrijanci srpskih korena, koji nose prezime Tschusch ili Ratz odnosno Ratzinger.
Posle daljeg objašnjavanja istorijskih povezanosti između austrijskog i srpskog naroda, godpodin Rorbah je dodao i svoju ličnu prognozu za budućnost ovih naroda, rekavši da će Beograd postati najperspsktivniji grad u jugoistočnoj Evropi, pre svega zbog svog idealnog geografskog položaja, jer predstavlja zadnju stanicu zapada prema istoku i prvu stanicu istoka prema zapadu i tako spaja istok i zapad.
Takođe, od veoma važnog značaja po gospodinu Rorbahu, biće mladi Srbi povratnici, koji će svoje znanje i radnu naviku, koje su stekli na svetskim fakultetima preneti u svojoj otadžbini i tako je učiniti unaprednijom u odnosu na neka druga, prošla vremena. U tom smislu važnu ulogu naravno igra i Austrija, koja je danas najveći investitor u Srbiji, a sa kojom imamo dugovekovne istorijske odnose.
Za sam kraj svog izlaganja prof dr dr Volfgang Rorbah je, na svom maternjem srpskom jeziku, svim prisutnima preneo i nekoliko zanimljivih detalja iz svog ličnog života, ali je ujedno i pozvao sve prisutne Srbe da kao pojedinci predstavljaju svoj narod svakim korakom u najboljem svetlu i dalje rade na dobrim odnosima između Srbije i Austrije.
Od svojih ličnih događaja gospodin Rorbah je naveo kako je kao mladi košarkaš 1969. godine u Beogradu igrao protiv legende srpske košarke, Radivoja Koraća, dodajuću da nikada u svom životu nije video boljeg igrača.
Takođe je objasnio kako je došlo do braka njegove majke iz Srbije i njegovog austrijskog oca iz Beča ili kako je njegova majka 1915. godine, kao mala devojčica od 6 godina uručila ruže Kralju Petru I Karađorđeviću, a inače je bila i najstarija srpkinja u Beču sa svojih 94 godina.
Celokupno predavanje je takođe bilo prožeto raznoraznim šaljivim pričama i komentarima na tečnom srpskom jeziku od strane gospodina Rorbaha kojim je držao pažnju i raspoloženje prisutnih na visokom nivou.
Srpska Pravoslavna Omladina Insbruk – SPO(J)I još jednom naglašava , da je ovim predavanjem htela da učini još jedan korak ka pozitivnom promovisanju Srbije i vrednosti srpskog naroda među austrijancima i svim ljudima sa kojima živi na ovim prostorima i da ujednom našim mladim i onim malo iskusnijim Srbima pokaže da nije ceo svet protiv našeg naroda, već da Srbija i srpski narod mogu imati i imaju prijatelje širom sveta, samo ukoliko se bar malo pokažemo u našem pravom, tj. pozitivnom svetlu!
ZAJEDNO SMO JAČI,
Srpska Pravoslavna Omladina Insbruk – SPO(J)I
VIDEO zapis predavanja možete pogledati ovde:
http://www.youtube.com/watch?v=CDACKj6tkt4