arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

Фра Срећко Перић
Фра Срећко Перић

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат.

Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи.

Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе преузео власт у Ливну већ у 16 часова и 20 минута, када jе Славко Кватерник обjавио одцепљење Хрватске од Краљевине Југославиjе и успостављање Независне државе Хрватске. Тада jе надбискуп загребачки, ратни злочинац Алоjзиjе Степинац послао поруку поглавнику Независне државе Хрватске Анти Павелићу:“Имате наше искрено поштовање, и ми вам обећавамо нашу понизну и искрену сарадњу, за бољу будућност наше домовине.“

Фра Срећко Перић jе одмах покупио све Србе у Ливну, одвео их у Копривницу (између Бугоjна и Купреса) где су претходно свирепо мучени, а затим поубиjани. Тако jе почео покољ Срба. Историjски извори говоре да jе до 20. августа 1941 године убиjено преко 5.600 одраслих, жена и деце. Перићу су у убиjању и мучењу Срба помагали фратри из самостана Горица.

У убиjању и мучењу Срба су учествовали сви фратри из тог самостана.

У Римокатоличкоj „цркви“у Ливну, приликом мисе и проповеди фра Срећко Перић се обратио присутним Хрватима речима: „Браћо Хрвати, кољите све Србе, а наjприjе моjу сестру коjа jе удата за Србина, а онда дођите да вас исповедим да добиjете опрост грехова“. То jе било у пролеће 1941. године, одмах после проглашења Независне државе Хрватске. Академик и познати хрватски историчар Виктор Новак у своjоj обимноj студиjи Магнум Кримен на странама 651 и 652 наводи да су сви фратри: „силовали жене, секли им доjке, копали очи, секли главе малоj деци, па их бацали у крило маjки“.

Перић jе наредио да се сви мушкарци из села Голињево баце живи у крашку jаму на планини Тушници. Њихове жене и децу су бацили у jаму Комашницу. Мушкарце, жене и децу из Горњих и Доњих Рујана бацили су у jаму Равни долац. Перић jе наредио и клање Срба (око 200) у школи у Челебићу. По његовиj наредби убиjено jе преко 300 жена и деце из Чапразлиjа. Више стотина Срба jе бачено у jаму Бикуша.

Далеко би нас одвело да набраjамо све злочине коjе jе починио оваj римокатолички свештеник, фратар Срећко Перић. И ово што смо навели сасвим jе довољно да читаоци схвате ко jе био оваj свештеник Римокатоличке „цркве“.

Професор др. Србољуб Живановић,

Лондон Велика Британиjа

Везане виjести:

ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ: Браћо Хрвати … – Jadovno 1941.

Дуго жигосање српског имена (други део) – Jadovno 1941.

ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИ – Jadovno 1941.

AN OPEN LETTER TO HIS HOLINESS POPE  – Jadovno 1941.

БЛАГОСЛОВ ЗА КРВАВА ДЈЕЛА – Jadovno 1941.

ЗЛОТВОРИ – Jadovno 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​