Privrednik – projekt srpske ekonomske zajednice

Zagrebački Srbi su na prelazu iz 19. u 20. stoleće ostvarili jedne od najvećih postignuća u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji. Preduzetnička elita onog doba uspela je da prevaziđe podele, uglavnom izazvane političko-stranačkim okolnostima i da se organizuje oko zajedničkog cilja. S tim u vezi, u Zagrebu su osnovane institucije koje će Srbe jačati privredno i kulturno. Najznačajnija među njima je Srpsko privredno društvo „Privrednik“. Lider celog projekta bio je Vladimir Matijević. On i njegovi saradnici, živeli su u još težim okolnostima od naših! Rešili su da pobede i uspeli su.

Vladimir Matijević nikada nije bio u dilemi – odustati ili dati sve od sebe. Još tokom rane mladosti on je razvijao pobednički mentalitet. Na njegov sistem vrednosti, presudno je uticao karlovački prota i veliki nacionalno-prosvetni radnik Nikola Begović, koji mu je predavao veronauku. Prota Nikola je govorio bili smo junaci na pušci i na muci… Ali odsad valja da budemo junaci na privredi.[1] Ovaj stav je u potpunosti prihvatio mladi Vladimir.

To je bilo vreme kada je srpski narod u Monarhiji bio pritisnut brojnim iskušenjima – razvojačenje Vojne granice, odsustvo srednjeg staleža, međustranačke suprotnosti i partijski sukobi,odlazak preko „bare“. Sve to je tražilo nov koncept. Matijević je rano i dobro shvatio suštinski problem Srba i vredno je radio na sabiranju srpskog naroda i njegovom ekonomskom jačanju. Okupljao je najbolje Srbe koji su živeli u njegovo doba!

Najpre je osnovana Srpska banka 1895. godine sa ciljem prikupljanja razjedinjenog srpskog kapitala i njegovog koncentrisanja u Austro-Ugarskoj.Na Svetog Savu 1895. godine upravljen je „Proglas na narod srpski“, koji je pozvan na osnivanje Srpske banke u Zarebu sa osnovnim kapitalom od 600.000 kruna.[2] Ključnu podršku celom poduhvatu dao je bivši ministar unutrašnjih poslova i privrede Kraljevine Srbije, Kosta Taušanović. On je zajedno sa Matijevićevim krugom saradnika sproveo sve pripreme za osnivanje banke, okupivši srpsku političku, privrednu, crkvenu i intelektualnu elitu. Predsednik banke bio je Vladimir Matijević, a direktor Đorđe Velisavljević, poznatni finansijski stručnjak. Pored centrale u Zagrebu, Srpska banka je imala filijale u Novom Sadu, Somboru, Subotici, Dubrovniku, Mitrovici, Splitu, Šibeniku i Kninu. U relativno kratkom razdoblju postojanja, od 1895. do 1941, Srpska banka je odigrala pored privredne i veliku političku ulogu, homogenizujući srpski narod.

Godine 1896. osnovan je Savez srpskih zemljoradničkih zadruga, sa zadatkom da obučava seljake zemljoradničkim, potrošačkim i kreditnim poslovima i da im obezbeđuje povoljne kredite. Na posletku, 1897. osnovan je „Privrednik“ kao treća u nizu institucija koja je odigrala ključnu ulogu u afirmisanju i razvijanju srpske privrede.„Privrednik“ je osnovan po ideji Vladimira Matijevića sa ciljem da se bistra i radno sposobna a siromašna srpska deca osposobe za zanate i trgovačke poslove. Na taj način tvorci „Privrednika“ želeli su da obrazuju jak kadar Srba privrednika kao preduslov za nastanak snažnog srpskog građanskog sloja. Aktivnost „Privrednika“ je obuhvatala celokupan prostor naseljen srpskim stanovništvom, bez obzira na tadašnje državne granice. Osnovni moto Društva bio je – rad, štednja, čestitost.

Najveći „Privrednikovi“ dobrotvori bili su Lazar Dunđerski, Isidor Dobrović, Stevan Kalember, Paja Jovanović, Vladimir i Paulina Matijević, Đorđe Velisavljević, Katica Ivošević, Nikola Ćuk, Eugen Dumča, Jelena Popović, patrijarh srpski Lukijan Bogdanović, episkop temišvarski dr Georgije Letić i drugi. Za „Privrednik“ se vezuju velika imena srpske istorije: Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Jovan Cvijić, Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Nikako se ne sme izastaviti ni uloga koju je Kraljevska porodica Karađorđević imala u razvoju „Privrednika“.

„Privrednik“ je imao mrežu odbora širom Monarhije. Na čelu svakog odbora bili su „Privrednikovi“ poverenici: sveštenici, učitelji i drugi viđeniji ljudi, koji su radili na pronalaženju i odabiranju dečaka, kasnije i devojčica, objašnjavali njihovim roditeljima sistem rada i pružali im sva potrebna uputstva pred polazak deteta u grad.Sam Matijević imao je izuzetan osećaj za mentorski pristup najmlađima te je svoje radno i životno iskustvo pretočio u veliki broj Privrednikovih uputa.

Posle šegrtskog staža, mladim početnicima je obezbeđivan startni kapital za otvaranje samostalnih radnji. U tu svrhu osnovana je 1903. godine Glavna privredna zadruga koja je svojim članovima koji su navršili 24-tu godinu života omogućavala da podignu kredit u iznosu petostruke vrednosti lične imovine.

„Privrednik“ je veliku pažnju posvećivao i radu sa ženskom decom, odnosno, ženskim dobrotvornim organizacijama. Najposvećenija u tom radu bila je Paulina Matijević. Ona je jedna od utemeljivača tzv. Krajcaraškog društva (društvo srpskih gospođa koje su svakodnevno skupljale sitne dobrovoljne priloge), iz kojeg nastaje prva Srpska škola u Zagrebu. Njenom incijativom osnovana je Ženska dobrotvorna zadruga „Srpkinja“ u Zagrebu, iz koje je proizašao poznati Srpski devojački internat, čiji je zadatak bio vaspitavanje srpskog ženskog podmlatka. Pored Pauline, za poboljšanje položaja devojaka najviše je učinila predsednica Dobrotvorne zadruge „Srpkinja“ u Somboru, Julčika Popović.

„Privrednik“ je zbrinuo, odškolovao, vaspitao i osposobio za samostalan privredni život 36.775 dece.[3]Ne postoji nijedna druga društvena organizacija niti ustanova kod nas koja je ostvarila takve impozantne rezultate!

Iako je potreba za angažovanjem „Privrednika“ u ratom devastiranom jugoslovenskom društvu bila od izuzetne važnosti, dana 21. oktobra 1946. Ministarstvo rada Narodne vlade Srbije donelo je odluku o ukidanju „Privrednika“. Rešenje o ukidanju, koje je potpisala Spasenija Babović, ministarka rada NR Srbije, po zanimanju tekstilna radnica i član CK KPJ, nije imalo uput o pravnom leku. Prema tome, „Privrednik“ nije mogao ni da se žali.[4]

Uspeh Zagrebačkih Srba vredan je divljenja. Najvećeg udela u njemu imali su, pak, preduslovi. Oni se nigde ne spominju jer su se podrazumevali. Osnivači Privrednika su u svoj najveći životni poduhvat ušli kao zrele ličnosti sa izgrađenim sistemom vrednosti, ostvareni duhovno i materijalno. Formula Privrednikovog uspeha nalazi se u čistoj i postojanoj veri njegovih osnivača. Oni se nisu plašili poraza a svoj lični uspeh uvek su vezivali za opšte dobro, gradeći srpsku ekonomsku zajednicu.

[1]Andrej Fajgelj, Junaštvo i radna etika: vrednosni sistem gusala u 21. veku.Prota Nikola je bio sakupljač narodnih pesama: Srpske narodne pjesme iz Like i Banije, Zagreb, 1885. (link: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/junastvo-i-preduzetnistvo-vrednosni-sistem-gusala-u-21.-veku.html?alphabet=c#yvComment78433)

[2]Dejan Medaković, Srbi u Zagrebu, Novi Sad: Prometej, 2004, str. 97.

[3]Put ka uspehu: ličnom i zajedničkom: rad, štednja, čestitost, priredio Slobodan Ivošević, Novi Sad, 2013, str. 20.

[4]Srpsko privredno društvo „Privrednik“ – kroz tri vijeka, Nikola Gaćeša: „Privrednik“ za vreme okupacije (1941-1945) i njegova likvidacija u posleratnom periodu,Zagreb, 2009, str. 144.

Autor: MIROSLAV ILIĆ, NOVI SAD

Izvor: Novi Polis