fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Прилози о Србима Лике и Горског Котара страдалим од партизана и КП Хрватске (1). Из „Американског Србобрана“ 1944. г.

У Лондону сам 2000. г. нашао у библиотеци тамошње Црквене општине више примерака „Американског Србобрана“ из ратног периода 1941 – 1945. Између осталих бројева, пажњу су ми привукла два броја са краја јула 1944. у којима се наводе пописи Срба убијених од стране партизана у четири општине Лике и Горског Котара; у попису (први део је објављен 27. јула 1944.) су наведене жртве ратних злочина али и борци Југословенске војске у отаџбини који су пали у борби.

Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)
Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)

Пише: Никола Милованчев

Општине Гомирје, Дабар, Доњи Лапац и Брлог су само један део овог подручја, зато је у списковима обухваћен мали део жртава убијених од партизана у тим крајевима. Осим тога, спискови су непотпуни јер су достављани у тешким ратним условима, прво са терена у штаб Драже Михаиловића а одатле радио-везом у Сједињене Америчке Државе.

Овај попис је значајан и за црквену историју јер се у њему налазе и имена тројице убијених свештеника Српске православне цркве као и подаци о преко 20 срушених православних храмова. При томе у вези манастира Гомирја треба имати на уму да су први злочин и скрнављење манастира извршиле усташе а не партизани; било је то на Духовски понедељак, 2. јуна 1941. (Атанасије Јевтић: Запис из манастира Гомирја 1941-45. г., „Видослов“, бр. 33, Тврдош-Требиње 2004., стр. 113). У вези тог манастира је српски емигрант Никица Косановић, родом из околине Огулина, после рата уредник „Канадског Србобрана“, записао да су српски манастир у Гомирју „у пролеће 1942. године спалиле удружене снаге усташа и комуниста“ (Споменица организације српских четника „Равна Гора“, Крагујевац 2008., стр. 429). Послератна историографија НОБ је истицала усташка недела а прећуткивала партизанска, док је хрватска емигрантска публицистика чинила обратно. Тако је нпр. хрватски емигрант др Динко Шуљак у својој књизи „Тражио сам Радићеву Хрватску“ (Хрватска ревија, Минхен 1988.), у вези партизанских злочина над Србима и Српском православном црквом у Лици записао: »Успоредо с убојствима рушили су и православне цркве, манастире и храмове. У једној малој зони Лике, у првом периоду својих терористичких aкцијa комунисти су уништили или оштетили 25 цркaвa“ (католичке цркве комунисти нису рушили и девастирали – нап. Н. М.).

„Американски Србобран“ пак наводи 22 цркве односно манастира уништене, оштећене и оскрнављене од партизана, уз напомену да је списак непотпун. Динко Шуљак је добро познавао прилике у тим крајевима: био је чиновник НДХ у Цриквеници, Карлобагу и на Пагу до капитулације Италије а после тога је мобилисан у партизане, са којима је боравио у Лици. Као партизан и Хрват (а наклоњен усташкој власти) могао је изблиза да упозна политику КПХ према Србима и православној цркви у Лици; тако је  нпр. за Шкаре код Оточца записао драстичан број: 182 убијених (Шкаре су биле чисто српске). Он пише да су Брлогу у кратком раздобљу, крајем 1941. и почетком 1942. хрватски комунисти убили 88 људи (није написао да су све то били Срби већ је употребио израз „људи демократске оријентације“). С обзиром да „Американски Србобран“ наводи „само“ 42 титоистичке жртве у Брлогу, јасно је да је попис који овде доносимо само делић стварног броја жртава.

О усташким злочинима над српским живљем ових, рубних делова Српства, је много више писано, док о истребљењу Срба тих крајева учињених од стране КП Хрватске односно клике Хебранг – Бакарић – Крајачић – Броз у Титовој Југославији није могло да се пише; зато се на овом месту нећемо освртати на чињеницу да Динко Шуљак избегава да говори о усташким злочинима над Србима Лике; о томе други пут. Jасно је да су и једни и други били на истом задатку, што изманипулисане српске масе у партизанском покрету у Хрватској нису на време схватиле а када су почеле да схваћају 1944. године, било је прекасно. Тај задатак је од 1990. до 1995. г. довршио др Фрањо Туђман, који је симболички повезао обе ове опције: најпре је био службеник Министарства оружаних снага НДХ (до јуна 1942.) а касније генерал Титове ЈНА (Јосип Манолић, „Шпијуни и домовина“, Загреб 2016.).

(„Американски Србобран“, четвртак, 27. јул 1944.)

„Доносимо овде најновији извештај о злочинима Партизана, почињених над српским народом у нашој несретној и пострадалој старој домовини. Из овог извештаја видеће наши читаоци колико су далеко отишли несретни партизани у својој поживенчености у убијању родољубивих Срба и Српкиња само зато што се нису хтели одрећи свога Српства, своје вере прадедовске и своје крсне свеће. Не само да су своје противнике Србе родољубе убијали, него су их пре тога и на најзверскији начин мучили, што је све овде тачно описано од лица из тих крајева која су овај извештај доставила главној команди ген. Драже Михаиловића. Многи ће наши Срби наћи међу овим именима своје најмилије и ми им изражавамо наше најискреније саучешће. Верујемо да ће после ових злочина почињених над нашим тамошњим народом, најпре од хрватских усташа, па после од поживенчених партизана ускоро сванути сунце толико жељене слободе.

Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)
Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)

СПИСАК

Срба убијених од стране партизана-комуниста у општини Гомирје. (Списак је непотпун – број убијених је знатно већи)

Мамула Милош, Глишин, ратар, 20 г. стар. Убијен у Гомирју.

Мамула Нико, Ђурин, ратар, 20 година стар. Убијен у Гомирју.

Мамула Душан, пекар, 23 год. стар. Убијен у Гомирју.

Мамула Стево, Стојанов, ратар, 25 г. стар. Убијен у Гомирју.

Стојановић Симеон, Божин, ратар, 25 г. стар. Убијен у Гомирју.

Мусулин Вајо, Дмитров, ратар, 26 г. стар. Убијен у Гомирју.

Мусулин Лука, Јосипов, ратар, 22 г. стар. Убијен у Гомирју.

Мрвош Раде, Божин, ратар, 26 г. стар. Убијен у Гомирју.

Лепосавић Рајо, поручник, 35 г. стар. Убијен у Гомирју.

Трбовић Сава, удова, домаћица, 35 година стара. Убијена носећи погинулог поручника Лепосавића Рајка из борбе.

Трбојевић Милош, трговац шумом, 43 г. стар, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Мамула Милош, лугар, стар 55 година, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Стипановић Вајо, Рајков, ратар, 48 г. стар, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Вујновић Љубан, ратар, 48 година стар, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Милановић Милош, тесар, 43 г. стар, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Вујновић Радиша, ратар, 25 година стар, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Мусулин Дмитар, ратар, 55 година стар, из Гомирја. Убијен код куће.

Мрвош Никола, ратар, 50 година стар, из Гомирја. Убијен у Дрежници.

Мамула Смиља, домаћица, 24 г. стара, из Гомирја. Убијена у Дрежници.

Стојановић Којо, ковач, 60 година стар, из Гомирја. Убијен на Здијеву Вучник код Српских Моравица.

Милановић Анђа, домаћица, 65 г. стара, из Гомирја. Убијена код куће.

Трбојевић Анђелија, удова Николе, домаћица, 60 год. стара. Убијена марта 1942. у Гомирју.

Косановић Дмитар, ратар, 65 г. стар, из Гомирја. Убијен марта 1942. у Гомирју. остала му жена и једно дете.

Косановић ?, жена Дмитрова, домаћица, 61 г. стара, из Гомирја. Убијена марта 1942. у Гомирју.

Буза Милош, трговац, из Гомирја. На свиреп начин убијен у Дрежници марта 1942, зато што је хтео пребацивати избегле југословенске официре у шуму у борбу против окупатора и усташа.


СПИСАК
Срба убијених од стране партизана-комуниста у општини ДАБАР. (Списак је непотпун – број убијених је знатно већи)

Лужаић Душан, из Петринић Поља. Стрељан у Шкарама.

Лужаић Дане, Стевин, 27 година стар, из Петринић Поља. Стрељан у Шкарама.

Лужаић Ђуро, Будин, 35 година стар, из Петринић Поља. Стрељан у Шкарама.

Лужаић Арсе, Будин, ратар, 20 година стар, из Петринић Поља. Стрељан у Шкарама.

Лужаић Јово, Будин, ратар, 29 година стар, из Петринић Поља. Стрељан у Дабру.

Клиска Ђуро, Милин, такозвани „Брђанин”, стар око 35 година, из Дабра. Стрељан у Кореници.

СПИСАК
Срба убијених од стране партизана у општини ДОЊИ ЛАПАЦ.

(Списак је непотпун – број убијених је знатно већи)

Мајсторовић ?… протојереј, из Личких Дољана. Убијен у Госпићу.

Мајсторовић Милојко, правник и претседник општине, 30 г. стар, из Дољана. Убијен у Госпићу.

Дукић Милан, трговац, из Доњег Лапца. Убијен и бачен у бездан „Кук” код Д. Лапца.

Влатковић Младен, трговац, 36 година стар, из Д. Лапца. Убијен и бачен у бездан „Кук”. Остала му жена.

Влатковић Јандрија, претседник општине, 48 година стар, из Доњег Лапца. Убијен и бачен у бездан „Кук”. Остала му жена.

Обрадовић Пајо, парох, 60 год. стар, из Небљуса. Убијен заједно са женом 55 г. старом и децом.

Богуновић Никола, парох, 36 г. стар, из Доњег Лапца. Убијен заједно са женом 32. г. старом.

СПИСАК
Срба убијених од стране партизана-комуниста у општини БРЛОГ.

(Списак је непотпун – број убијених је знатно већи)

Никшић Мирко, Петров, поднаредник Краљеве Гарде, 24. г. стар, из Брлога. Стрељан 12. јуна 1942. у Брлогу.

Вукадиновић Вујо, Розин, рудар, 29 год. стар, из Брлога. Стрељан јуна 1942. г.

Кнежевић Јован, Будин, ратар, 20 год. стар, из Брлога. Стрељан јуна 1942. г.

Бранковић Станко, Николин, 25 година стар, из Брлога. Стрељан јуна 1942 г. у Брлогу заједно са наведенима.

Жакула Милан, Мићин, активни поручник, 32 г. стар, из Дренова Кланца. Мучен на дивљачки начин; избијани му зуби, живом очи вађене, нокти чупани, и коначно полужив бачен у бездан у шуми звана „Богавча” код села Шкара месеца јануара 1942. Остала му жена и једно дете.

(наставиће се)

СПИСАК
Срба убијених од стране партизана-комуниста у општини БРЛОГ.

(Списак је непотпун – број убијених је знатно већи)

− Свршетак –

Рапаић Никола, гостионичар, 42 г. стар, из Брлога. Бачен жив у ватру у Брлогу. Остала му жена и двоје деце.

Карлеуша Исо, Вајин, ратар, 18 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Хајдуковић Иле, Манин, ратар, 32 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена  идвоје деце.

Хајдуковић Ђуро, Манин, брат Иле, ратар, око 17 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Врзић Петар, ратар, 18 г. стар, из Врзића. Убијен у Брлогу.

Галовић Мима, ратар, 35 година стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Глумац Петар, Илијин, 19 година стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Љубобратовић Михајло, ратар, 47 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена и седмеро деце.

Хајдуковић Дане, Мићин, ратар, 47 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена.

Рапаић Мића, ратар, 20 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Хајдуковић Богдан, зван „Курија”, Марков, око 47 г. стар, из Брлога. Остала му жена и петеро деце.

Косовац Симо, Данин, 18 год. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Рапаић Миле, зван „Муса”, Илијин, ратар, 23 г. стар, из Брлога. Убијен у Шкалићу.

Галовић Илија, ратар, 45 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена и петеро деце.

Маљковић Јово, ратар, 40 год. стар, из Брлога. Убијен у Личкој Јасеници. Остала му жена и троје деце.

Смиљанић Никола, Манин, око 29 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена и двоје деце.

Платиша Јово, ратар, 40 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена и троје деце.

Шкорић Мане, ратар, 40 г. стар, из Српског Поља. Убијен у Брлогу. Остала му жена и четверо деце.

Варда Божо, ратар, 60 г. стар, из Српског Поља. Убијен у Брлогу.

Рапаић Ђуро, ратар, око 45 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена и четверо деце.

Рапаић Дане, син реченог Ђуре, ратар, 18 г. стар. Убијен у Брлогу.

Рапаић Јово, Николин, зван „Русић”, ратар, 21 г. стар, из Брлога. Заклан у Брлогу.

Огризовић Ђуро, Илијин, ратар, 17 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Вукадиновић ?…, Ђурин, Кос, ратар, 19 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу.

Огризовић Ђуро, ратар, 35 г. стар, из Брлога, убијен у Брлогу.

Бранковић Дане, Миланов, млинар, 41 г. стар, из Брлога. Убијен у Брлогу. Остала му жена и шестеро деце.

Рапаић Ђуро, Петров, обућар, око 25 г. стар, из Добрице, живео у Брлогу. Убијен у Црној Власти.

Пеиновић Јово, Пајин, трговац, 22 г. стар, из Брлога. Са женом и дететом, служавком и слугом убијени и изгорели у кући. Пре убиства опљачкани.

Љуботина Милан, Божин, ратар, 21 г. стар, из Српског Поља. Бачен жив у ватру у Брлогу.

Лаврња Бранко, Будин, 22 год. стар, из Бјељевина. Убијен у Брлогу.

Лаврња Раде, Милин, 25 г. стар, из Бјељевина. Убијен у Брлогу.

Јањатовић Илија, Божин, 21 г. стар, из Српског Поља. Убијен у Брлогу.

Јањатовић Петар, Николин, 23 г. стар, из Српског Поља. Убијен у Јасеници.

Маљковић Милан, Игљатијин, ратар, 37 г. стар, из Водотеча, живео у Брлогу. Убијен у Брлогу. Остала му жена и четверо деце.

Платиша Симо, Алексин, ратар, око 32 г. стар, из Војводуше, живео у Брлогу. Убијен у Брлогу. Остала му жена и двоје деце.

Томић Ђуро, ратар, око 57 год. стар, из Тужевића, живео у Брлогу. Убијен у Брлогу. Остало му троје деце.

Платиша Марко, Радин, жандармеријски поднаредник, око 27 год. стар, из Војводуше, живео у Брлогу. Убијен у Јасеници.

Платиша Јово, жандармеријски наредник, око 38 г. стар, из Војводуше, живео у Брлогу. Убијен у Личкој Јасеници.

СПИСАК
попаљених и уништених цркава од стране партизана на територији Лике и Кордуна

У Лици и Кордуну не постоји ни једна православна црква а да није запаљена, порушена или потпуно демолирана од стране партизана.

Износимо списак порушених и запаљених цркава само за извесна места и села илустрације ради и добивање бар приближне слике.

Црква у селу Шкарама запаљена 23. марта 1943. г. по наређењу политичког комесара.

Црква у селу Дољани запаљена по наређењу политичког комесара 11. јула 1942. године.

Цркве у: Јасенку, Дрежници, Туку, Водотечу, Дабру, Мочилама, Примишљу, Тржићу, Тоболићу, Плашком, Личкој Јасеници, Турјанском опљачкане, демолиране и потом запаљене.

Црква у Црној Власти запаљена 21. марта 1943. године.

Чувени манастир у Гомирју запаљен и потпуно уништен, његова црква опљачкана, демолирана и оскрнављена.

Цркве у: Доњем Лапцу, Томин Гају, Брувну, Мазину и Зрмањи уништене и запаљене.“

Аутор: Никола Милованчев

Везане вијести:

Запис из манастира Гомирја (1941-45.г.)

Страдање србске цркве од комуниста – Злочини против Бога и …

Комунистички терор и злочини: Начини страдања свештеника Српске Православне Цркве

Никола Милованчев

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Да помене Господ душе Православних Срба и сви ми који ове јаде прочитамо да се мислима молитвом Господу обратимо .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: