Приче званичног Сарајева су „напаствовање истине“

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је поводом 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву да не очекује да ће ико икад одговарати за те злочине, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2 и 3. маја 1992. године.

Разговарала: Сања СРДИЋ МАЦАНОВИЋ

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцјењује да су приче званичног Сарајева о злочину у Довровољачкој улици напаствовање истине.

Он не очекује да ће ико икада одговарати за злочине у Добровољачкој улици, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.

„Нико неће одговарати ни за напад на војну полицију ни за Добровољачку. Они кажу да је неко киднаповао Алију Изетбеговића, па да је био поход војске на тадашње предсједништво.

Све супротно тумаче од стварних збивања. То је невјероватно“, каже Иванишевић за Срну.

Према ријечима Иванишевића, истина је да је ЈНА до половине маја била у Сарајеву легално присутна, те да је чак штитила Изетбеговића – и то на његов позив.

„Када бисте били у позицији да то упоредите… Да се тадашња саопштења упореде са данашњим, да се види шта је Сарајево саопштавало тада, а шта данас, па то је скандал“, истиче Иванишевић.

Он указује да су међу страдалим војницима припадници свих народа бивше Југославије, да су они били војска државе која је била у распаду и да су само бранили своје објекте.

„Дуго је требало да се утврде имена жртава. Узастопно су се десила два велика масакра дјечака и младића који су тих дана бранили Дом војске и касарну.

На списку који сам објавио у својој књизи `Досије Сарајево` налазе се имена 17 младића који су убијени 2. маја и њих 24 који су убијени у Добровољачкој улици“, наводи Иванишевић.

Он напомиње да не треба занемарити да је велики број припадника ЈНА заробљен и да је прошао физичку и психичку тортуру.

Према његовим ријечима, у злочину почетком маја 1992. године страдала је младост земље које више нема.

Ипак, Бошњаци ових дана „славе“ догађаје из 1992. године као пресудне за „одбрану Сарајева и БиХ“ и инсистирају на томе да је ЈНА „стала уз раме непријатеља“, мислећи на српски народ због тога што су Срби, како наводи Иванишевић, „муслиманима били и остали криви за све“.

„Срби су криви муслиманима за све што би хтели да имају, а немају. Немају национални идентитет, немају прошлост… Хтели би да имају, али немају“, сматра Иванишевић.

Он закључује да, без обзира на то што нико није одговарао за догађаје од 2. и 3. маја 1992. године, треба инсистирати и понављати истину о тим догађајима.

„Без обзира на то што су Атиф Дудаковић, командант Петог корпуса такозване Армије БиХ, и 12 бивших припадника Петог корпуса осумњичени за ратни злочин пуштени на слободу, треба понављати да је баш у бихаћком логору `Лука` под њиховом управом умрла Српкиња Боја Кењало у 106 години живота као најстарији логораш на свету икада.

Треба понављати да се не заборави“, наглашава Иванишевић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Прогоњено и убијано становништво, имовина уништавана

На данашњи дан прије 26 година почео општи напад на ЈНА у Сарајеву

Убијено 53 одсто српског становништва | Јадовно 1941.