Priča o zlu u slavu života

„Igre brojeva” Mirka Demića u režiji Marka Misirače na Velikom školskom času u Šumaricama 21. oktobra

Kragujevac – Žrtve nacističke odmazde 21. oktobra 1941. oživeće i ove godine u Šumaricama, jednom od najvećih stradališta civila u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima, a sa njima i neizbežno zlo koje istrajava uprkos našim pokušajima da ga eliminišemo iz svesti, istorije, sećanja. U delu „Igre brojeva” Mirka Demića, direktora Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”, koje će 21. oktobra, po tradiciji, biti izvedeno kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, glavnu ulogu podjednako nose i život i smrt, i nevini i dželati, i dobro i zlo.

Prepliću se, pokušavajući jedno drugo da nadjačaju, u dijalogu bez kraja, koji traje vekovima, bez izgleda da skoro ugledamo pobednika. Inscenacija na otvorenom ove dramske poeme poverena je reditelju Marku Misirači, a likove će tumačiti kragujevački i beogradski glumci. Još jedan Veliki školski čas, 47. po redu, uživo će prenositi RTS.

Osim književne fikcije, svojstvene piscu, autor „Igre brojeva” je, navodi recenzent Aleksandar B. Laković, u delo ugradio i literarno, ali i lično i zajedničko iskustvo zla. Mirko Demić rođen je 1964. u Gornjem Klasniću kod Gline, pa je u rukopisu, objašnjava Laković, spojio i crkvu u Glini i Šumarice, i Baniju i Šumadiju, i sve svedoke „besmislenosti i bestijalnosti zla u koje mnogi nisu mogli verovati”.

Demićevo iskustvo dovrhunjeno je gorčinom uspomena donetih iz rodnog kraja koji možemo odrediti kao trajno mesto genocida, etničkog čišćenja i vekovne ostrašćene mržnje, navodi Laković: „Ali i u drugom zavičaju, u kojem istrajava poslednje dve decenije, Demić je prepoznao jedan te isti, zajednički, a osobeni specifikum stradanja, koji je začudio i filozofa Hanu Arent, istraživača masovnih zločina, a ogleda se u spoznaji da vojnici ratnici civili, zaduženi za sprovođenje takvog monstruoznog zločina kao što su odmazde na nacionalnoj osnovi još aktivne na brojnim tačkama naše planete, nisu odavali nikakve patološke sklonosti. Nisu bili sociopate, ni fanatici, oni su, jednostavno, kao činovnici, rutinski obavili svoj posao, iako je to bilo masovno i monstruozno zamišljeno ubistvo, nasumice odabranih, nedužnih civila, što je zaista neshvatljivo.

Zato u poetsko-esejizovanom jeziku „Igre brojeva”, naglašava Laković, uočavamo i svojevrsni paradoks: umesto da se dželati pravdaju i kaju, čitamo rečenice u kojima se žrtve pitaju zašto su oni odabrani. „Otuda sledi i danas aktuelno i zabrinjavajuće pitanje kako se ljudsko zlo uopšte može prepoznati i odakle ono dolazi. I Arentova je, kao i Demić, i svi mi, svesna da je zlo, do sada, bilo neuništivo. Bez rešenja kako ga eliminisati iz naše istorije i iz života naših potomaka.” Štaviše, pred zlom smo nemoćni, ni zaboravom ga nismo proredili, pravdanjem ga samo uvećavamo, činimo učestalijim, beskrajnim, zaključuje Laković iščitavajući „Igre brojeva”, delo u kojem se, uprkos svemu, naslućuje stav autora da „zločin nije čovekova vekovna odrednica”.

„Moramo da obnovimo strah svakog čoveka pred sopstvenom prirodom i njenim ubilačkim mogućnostima”, upozoravajuća je poruka dela „Igre brojeva”, ipak pisanog u slavu života, poručuje Laković.

OKTOH, Joakim Interfest, izložbe

Oktobarske komemorativne svečanosti u Kragujevcu, osim centralne manifestacije Veliki školski čas, čini i niz dugih događaja priređenih u znak sećanja na oko 3.000 civilnih žrtava streljanih u Šumaricama i selima oko grada, od 19. do 21. oktobra 1941.

Oktobru hododarje – OKTOH, tradicionalna muzička manifestacija, upravo završeni međunarodni pozorišni festival „Joakim Interfest”, kao i „Bdenje” u Spomen-parku „21. oktobar”, noć uoči Velikog školskog časa, predstavljaju niz događaja kojim Kragujevac od zaborava brani nevino pogubljene.

U okviru „Bdenja” biće predstavljena knjiga „Igre brojeva” Mirka Demića, a te večeri, 20. oktobra, u Spomen-muzeju „21 oktobar” otvara se i izložba radova Salona antiratne karikature, nakon čega sledi koncert Gradskog kamernog hora „Liceum”.

Gradska galerija „Mostovi Balkana”, kao i Narodni muzej u Kragujevcu organizatori su mnogobrojnih izložbi, među kojima je i „Fotografije detinjstva – 16 priča”, etnologa Nataše Nikolić, koja je priređena u Kući prote Miloja Barjaktarovića.

Autor: B. Kartalović

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Fašizam više nije „ante portas“, nego nam je u kući | Jadovno 1941.

Veliki školski čas u Šumaricama | Jadovno 1941.

Mama, nisam kriv što sam ostao živ: Kako je Mija Aleksić …