Priča o prstenu Svetog Joanikija Lipovca

Profesor i književnik Željko Vidakov Zirojević priču i prsten „nasledio“ od prijatelja Radojice Radovića, majora Udbe

Mitropolit Joanikije Lipovac uhvaćen je u zbegu 12. maja 1945. godine kod Celja. Prebačen je u Zagreb, u štab Prve armije kod komandanta Peke Dapčevića, odakle je po nalogu Milovana Đilasa odveden u Beograd, na Topčider. Mitropolita su streljali pripadnici Ozne 18. maja 1945. godine kao narodnog izdajnika. Njegove kosti počivaju na neobeleženom mestu negde na prostoru Bukovika kod Aranđelovca.

Profesor, publicista i književnik Željko Vidakov Zirojević čuvar je prstena mitropolita Joanikija Lipovca.

– Vreme je da mitropolit bude sahranjen na način dostojan čoveka i po pravilima Srpske pravoslavne crkve, a istina o njegovom streljanju dospe u javnost. Živi svedoci i sada postoje i ja ih pozivam da kažu gde je mitropolit Joanikije sahranjen – kaže Zirojević.

– Prsten je sa svoje ruke mitropolit skinuo uoči streljanja i dao svom čuvaru, kapetanu Ozne Radojici – Raki Ivanoviću. Zavetovao ga je da ga preda Patrijaršiji SPC, nekom od njegove porodice ili Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Taj zavet mora da se ispuni – kaže profesor.

– U Beogradu ga je obišao čovek koji je bio strah i trepet, Vasilije Kovačević. Đilas je Joanikiju rekao da će mu zbog izdajstva biti suđeno. Posle toga, po njegovom naređenju, mitropolit Joanikije je sproveden do Aranđelovca, gde je bio zatvoren u jevrejsku vilu „Maler“. Pripadnici Ozne strašno su ga mučili, tukli, maltretirali, terali ga satima da stoji, a ako bi pokušao da se nasloni na zid, odmah bi sledovale batine – prepričava Željko Vidakov Zirojević.

Sve ovo bi bilo za istoriju i njen sud nepoznanica da jedan od izuzetno časnih ljudi, prvoborac, učesnik i ranjenik sa Prijepoljske bitke, borac Šumadijske brigade, kasnije major Udbe, pokojni Radojica – Raka Ivanović, rodom iz sela Krćevca kod Aranđelovca, nije svom dobrom prijatelju Zirojeviću otvorio dušu i ispričao poslednje trenutke života mitropolita.

– Prsten je jedna od svetinja čoveka sveca. Prvi put za javnost pričam ovu priču i ujedno želim da se i na ovaj način kod nekolicine preživelih probudi savest kod onih koji su učesnici i svedoci tih događaja, da se konačno mučki ubijeni mitropolit Joanikije sahrani onako kako to nalaže i pravoslavlje i kanoni Srpske pravoslavne crkve – kaže profesor Zirojević.

Mitropolit Joanikije Lipovac, kasnije velikomučenik sveti Joanikije, ubijen je u Bukoviku 18. juna 1945. u predvečerje.

– Vidim da je došao ovaj Kovačević iz Beograda. Mislim da znam da me čeka smrt, pa hoću nešto da te zamolim– obratio se mitropolit svom čuvaru kapetanu Ivanoviću.

– Vidim da si dobar čovek, iako si komunista. Prema meni si dobar. Molim da ovaj mali zavežljaj, kad budeš mogao, pošalješ mojima u Crnu Goru, jer će mene danas ubiti. Znam da mirno predajem svoju dušu u ruke Bogu, sinu Božjem, Isusu Hristu. Nikoga nisam izdao, ruke okaljao, Bog mi je svedok koliko sam ljudi spasao – bile su poslednje reči mitropolita.

Mitropolit je predao kapetanu Ivanoviću prsten na kome su bila tri kamena, ali su ona prilikom zlostavljanja i mučenja ispala. Posle kraćeg vremena, mitropolit je odveden i ubijen.
– Pokojni Ivanović mi je predao ovaj prsten. Došlo je vreme da se javno obratim Patrijaršiji SPC, Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, uvaženom vladici Amfilohiju Radoviću. Zadužen sam pred sudom istorije, pred likom mitropolita svetog Joanikija i druga Radojice Ivanovića da prsten predam njima – kaže Zorijević.

Autor: B. Kuljanin
Ovaj tekst publikovan je 2009. godine u listu „Glas Javnosti“

Izvor: Slobodna Hercegovina