Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Прича о партизанки Љубици Пурић (6): Скувала пасторка у бакрачу

Датум објаве: уторак, 3 маја, 2016
Величина слова: A- A+

Пошто сам прикупио све ове податке и изјаве непосредних сведока, сабораца и савременика тих догађаја, поново сам се обратио пароху подгоричком, протојереју-ставрофору др Велибору Џомићу, који је изговорио ову оптужбу, да проверим да ли је и где у међувремену, можда, објавио причу о партизанки “Пурићкој из Нове Вароши”, која је, по његовој причи, починила тако стравичан, нечувен братоубилачки злочин.

Из ратних дана: Станислав Краков (десно)  Фото: Вести
Из ратних дана: Станислав Краков (десно)
Фото: Вести

Одговорио ми је да је ту причу био предвидео за четврти још необјављени том своје “историје” о страдању српске цркве од комуниста, али да он није још штампан, и упутио ме да подробније податке о томе потражим у другом тому књиге “Генерал Милан Недић”, коју је Недићев сестрић Станислав Краков објавио у Минхену 1968. године, књиге која је, уз први том из 1963, пре коју годину штампана и у Београду.

Станислав Краков, “српски официр, новинар, писац и филмски редитељ”, који је крајем Другог светског рата, у општој бежанији и метежу који је настао кад је Хитлерова освајачка машина обрнула низ брдо, успео да под скутом Немаца умакне из Југославије, објавио је двотомну славопојку свом ујаку Милану Недићу, великом “спаситељу” и “добротвору” српскога народа, правећи од њега непревазиђеног хуманисту и антифашисту, човека због којег је Хитлера болела глава више него од свих осталих на Балкану.

У другом тому тих дневничких записа, односно у поглављу “Борбе за Источну Босну и Санџак”, Краков описује и свој боравак у Новој Вароши коју су почетком фебруара 1942. године заузели четници. Описујући “комунистичку окупацију”, “најцрњи период историје Нове Вароши, којој никакав освајач кроз векове, од првог турског па до последњег италијанског, није толико зла нанео као Титови партизани”, Краков тврди да су они вршили масовне злочине “над свим Србима, као и Павелићеве усташе”, а уз то да је њихова “паклена пропаганда мржње заврбовала као џелатске помоћнике многе примитивне људе, па и жене, у којима су подстакли њихове садистичке нагоне”. Да би поткрепио ове тврдње, не наводећи ниједно једино име или проверљиви податак, Краков пише како је тог дана, у главној нововарошкој улици, наишао на тешко рањену старију жену, која је издисала у гомили крпа, а да нико није хтео ни да јој приђе а камоли помогне.

Кад се побунио због тога и хтео он да јој помогне, “један човек” му је објаснио да је та жена “највећи злочинац кога је Нова Варош међу својим становништвом имала”, зла маћеха која је на најстравичнији начин уморила једног од двојице пасторака, који су, за разлику од два њена сина партизана, отишли у четнике: “Пре неки дан – преноси Краков причу свог неименованог саговорника – комунисти су ухватили једног њеног пасторка и предали су јој га да му она суди. Знате ли шта је она починила? Везала га је добро конопцима, ставила му ноге у бакрач који је био на ватри и онеда му је живом кувала ноге све док није издахнуо од страховитих мука!”

А да би прича била уверљивија, Краков тврди, да су баш у том тренутку улицом наишла четири четника који су у неком ћебету носили мртваца, Саговорник му је, наводно, објаснио да је управо то тај великомученик којем је зла маћеха на такав начин живот одузела: “Испод тог покривача вирили су патрљци згрчених, доиста куваних људских ногу” – додаје Краков и објашњава да је “вештицу-маћеху” која му је на такве муке ставила брата, чим су четници заузели Нову Варош, пронашао други пасторак, брат убијеног, и ту на улици је тукао кундаком од пушке.

И поред потпуне бесмислености и нелогичности ове приче, неподупрте ниједним сигурним податком, ниједним именом, распитивао сам се, али у Новој Вароши нисам срео никога ко је макар чуо за неки сличан догађај, за један тако свиреп и нечувен злочин.

Сутра – Прича о партизанки Љубици Пурић (7): Нити му је судила, нити га је убила

Аутор: Б. Симовић

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:

Прича о партизанки Љубици Пурић (1): Лажи равне Гебелсовим

Прича о партизанки Љубици Пурић (2): Ишчупала му срце и заиграла

Прича о партизанки Љубици Пурић (3): Освета „Пљеваљског весника“

Прича о партизанки Љубици Пурић (4): Сузе за погинулим другарицама

Прича о партизанки Љубици Пурић (5): Сестра је ћутала и плакала

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top