Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishPrivremena zaštita nekadašnjeg jevrejskog logora na beogradskoj Autokomandi traje još samo dve godine. Ukoliko se ubrzo ne donese zakon i ako ne postane spomenik kulture, ostaci stratišta će nestati
Ostaci nekadašnjeg logora Topovske šupe, na beogradskoj Autokomandi, gde je praktično započeo Holokaust u našoj zemlji, mogli bi da budu srušeni ukoliko ne dobiju status kulturnog dobra! Kako je, za “Novosti”, potvrđeno u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, ova lokacija nalazi se pod prethodnom zaštitom, koja je samo privremena.
Ona se daje na tri godine, dok se ne prikupi dokumentacija neophodna da objekat “konkuriše” za zaštićeno kulturno dobro. Prethodna zaštita za Topovske šupe već je trebalo da istekne u maju prošle godine, ali ju je Zavod produžio na još tri. Kada istekne i ovo, sudbina logora za Jevreje postaće neizvesna. Posebno s obzirom na to da je na tim placevima planirana gradnja tržnog centra i saobraćajnice.
– Prostor na Autokomandi između ulica Tabanovačke, kružnog toka Autokomanda, Bulevara oslobođenja i Stefana Prvovenčanog, na kojem se nalazio prolazni logor Topovske šupe, uživa status dobra pod prethodnom zaštitom – kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda. – Evidencioni karton nepokretnosti koja uživa prethodnu zaštitu je iz maja 2018.
Kako objašnjavaju, od nekadašnjeg logora ostala su očuvana dva jednospratna objekta u kojima su bili smešteni zatvorenici, kao i prostor između na kojem su vršena mučenja i vešanja. U neposrednoj blizini je 2005. podignuta spomen-ploča žrtvama na zidu jednog od logorskih objekata:
– Prilikom planiranja buduće namene prostora, posebnu pažnju trebalo bi usmeriti na očuvanje postojećih objekata logora i spomen-parka sa spomen-pločom, kao i da se izrada idejnog rešenja memorijala uradi u skladu sa projektnim zadatkom Saveza jevrejskih opština i Nacionalnog saveta romske manjine.
U Jevrejskoj opštini Beograd (JOB) insistiraju da prilikom izgradnje budućeg tržnog centra i kružnog toka ne ostane sačuvan samo zid sa spomen-pločom, već i obe zgrade logora.- Insistiramo i da se konačno donese Zakon o Sajmištu, koji bi trebalo da obuhvati Topovske šupe, jer žrtve zaslužuju da se ovo pitanje reši posle više od 70 godina. Mislimo da taj zakon treba da bude “leks specijalis”, i da iza njega stoji Vlada, a ne neko posebno ministarstvo – kaže Danilo Medić, predsednik JOB.
Istoričar Milan Koljanin objašnjava da je logor nastao na mestu kompleksa Jugoslovenske vojske “Logor kraljevića Andreja”, koji je uništen u aprilskom bombardovanju 1941. U nekoliko zgrada Ministarstvo socijalne politike je, početkom juna 1941, uredilo Izbeglički logor za prihvat srpskih izbeglica i prognanika iz ustaške NDH. Drugi deo, polovinom avgusta 1941, postaje logor za Jevreje iz Banata, a kasnije i Beograda. Do početka septembra logor je bio prepun, pa je nemačka policija odvojila 200-300 zatočenika za Banjicu.
REZERVOAR TALACA
Logor u Topovskim šupama osnovali su nemačka komanda i Gestapo. Stražu je čuvala srpska žandarmerija i folksdojčeri iz Banata. Zatočenici su odvođeni na prinudni rad.
– Nemački stražari su ih tokom rada mučili i ponižavali, nanoseći im povrede opasne po život – kaže Koljanin. – Od oktobra 1941. ovaj logor je postao glavni rezervoar talaca za masovna streljanja u odmazdama.
Autor: V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ
Izvor: VEČERNJE NOVOSTI
