Predvorje Balkana

Slovenci često zaboravljaju da za svoju nezavisnost dobrim delom treba da zahvale Srbima, jugoslovenstvu, pa i Gavrilu Principu

Bečka glumica Tila Dirije nastanila se u Zagrebu i tamo je tokom Drugog svetskog rata spasavala srpsku decu iz ustaških logora nalazeći im usvojitelje, odnosno zamenu za njihove poubijane roditelje. Putujući, dakle, Evropom, čovek otkriva razne unakrsne veze i shvata da je svet zapravo jedno veliko klupko nerazmrsivih priča.

Ako to važi za svet, onda svakako u još većoj meri važi za Balkan. Uzmimo šizofrenu pograničnu luku Trst, duhom srednjoevropski ali geografski gledano italijanski. Pritom, verovatno ni Tršćani poput Bečlija ne vole da čuju da su predvorje Balkana. S porodicom sam nedaleko od Trsta proveo letnji odmor u jednom starom seoskom domaćinstvu nadomak Sežane. Umesto letnjeg muzičkog festivala kakav je salcburški, ovde su organizovali Šengen festival! Slovenci i dalje proslavljaju svoje pripadanje Evropskoj uniji. Pritom često zaboravljaju da za svoju nezavisnost dobrim delom treba da zahvale Srbima, jugoslovenstvu, pa i Gavrilu Principu.

Pre sto godina i njima je pripalo sledovanje ratnog stradanja kada se Italija okrenula protiv Austrije i kad je došlo do krvavog rovovskog rata oko italijanske reke Isonco, slovenačke Soče. U okolini Kobarida mnoge su kuće uređene kao mali privatni ratni muzeji. Poput zapadnoflamanskih seljaka, i ovde čitav vek kasnije iskopavaju još svakojaki ratni materijal na njivama.

Jedan dan smo se uputili do mora, u nekadašnji habzburški Trst. Svojom secesijskom arhitekturom i teškim stambenim blokovima nalik kasarnama taj grad i dalje odiše austrijskim duhom. Trst svesno neguje nostalgičnu čežnju za sjajem prošlih vremena. Prvi spomenik na koji se nailazi po izlasku iz Glavne železničke stanice podignut je u čast carice Elizabete. Godine 2000. grad je organizovao izložbu posvećenu popularnoj Sisi, i tada je sa mnogo osećaja za dramatičnost položena crvena ruža na stakleni kovčeg u kojem je bila izložena haljina koju je nosila kada je ubijena. Ovog leta na glavnom šetalištu su bili postavljeni veliki panoi sa fotografijama događaja od 2. jula 1914. Tog dana se čitav grad sjatio – ljudi su se peli i na krovove i spomenike kako bi videli iskrcavanje sanduka s posmrtnim ostacima Franje Ferdinanda i Sofije. Pre nego što su sanduci ukrcani na voz za Beč, proneti su gradom u veličanstvenoj nemoj povorci. Ovi panoi, zapravo, pričaju priču o početku i kraju austrougarskog Trsta. Posle rata pripao je, naime, Italiji i više nikad nije imao onaj kosmopolitski izgled i duh, osim možda za Jugoslovene željne mode i šopinga. Sa raspadom Jugoslavije i tom imidžu je došao kraj. Sad Trstom pre svega šeću ljubitelji Džemsa Džojsa i kafe „ili”. I naravno, tršćanski seniori, jer Trst ima najstarije stanovništvo u Italiji. Pošto je bilo govora o unakrsnim vezama, i ovde se može naići na tragove Klarka i Frojda. Ovaj poslednji je tu nekad davno kao student proučavao parenje jegulja. A Italijanski prevod „Mesečara” može se videti u svim knjižarskim izlozima.

Petak, 8. avgust 2014.

Po dogovoru sedim u kafiću amsterdamskog anarhističkog centra ,,Binenpret”. Ha ovoj insajderskoj sugestiji mogu da zahvalim novinaru Paulu Ofneru, našem lokalnom drugaru i poznavaocu balkanskih i drugih prilika. Ime ovog centra može se prevesti kao „Pritajeno zadovoljstvo”, što možda ukazuje na anarhističko stanje duha, ali u svakom slučaju pristaje i atmosferi koja ovde vlada. U Holandiji je sve ušuškano, pa i anarhizam. Ali, da bi se to postiglo, i ovde su bile potrebne žrtve. Setimo se neuspelog utopističkog projekta „Valden” koji je po uzoru na američkog pisca Henrija Dejvida Toroa pokušao da primeni holandski psihijatar i pisac Frederik van Eden. Projekat je tiho iskrvario, kao i svaka utopija, uprkos Van Edenovoj nadi u „krvno srodstvo” evropske duhovne elite kojoj je pripadao i mladobosanski revolucionar, mistik, kosmopolita i pisac Dimitrije Mitrinović. Nije bila reč samo o pukim individualnim maštarijama o budućnosti, jer su se Van Eden, Mitrinović i nemački pesnik Erih Gutkind tokom Prvog svetskog rata susreli u Potsdamu kako bi zajednički formulisali evropski manifest. Možemo se pridružiti razmišljanjima holandskog istoričara Hida van Hengela i zapitati se zajedno s njim:

„Čudesni Mitrinovićev kosmopolitski život priziva slike onog u šta su drugi mladi Bosanci mogli da izrastu da tokom Prvog svetskog rata nisu pomrli u zatvoru, ili bili ubijeni, povešani ili otrovani. Da je Gavrilo Princip ikad odmakao dalje od Bosne, ko zna da li bi možda postao pisac ili političar?”

Nastaviće se

Piše: Jelica Novaković i Sven Peters

Knjiga se može naručiti od izdavača: CLIO, Gospodar Jovanova 63, Beograd, tel. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, sajt: www.clio.rs

Izvor: Politika, nedjelja 11. oktobar 2015., str. 26

Vezane vijesti:

Feljton: Posledice jednog pucnja (1)

Feljton: Posledice jednog pucnja (2)

Feljton: Posledice jednog pucnja (3)

Feljton: Posledice jednog pucnja (4)

Feljton: Posledice jednog pucnja (5)

Feljton: Posledice jednog pucnja (6)

Feljton: Posledice jednog pucnja (7)

Feljton: Posledice jednog pucnja (8)

Feljton: Posledice jednog pucnja (9)

Feljton: Posledice jednog pucnja (10)

Feljton: Posledice jednog pucnja (11)

Feljton: Posledice jednog pucnja (13)

Feljton: Posledice jednog pucnja (14)

Feljton: Posledice jednog pucnja (15)

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.