BEOGRAD,(SRNA) – U Beogradu je predstavljena knjiga dnevničkih zapisa nekadašnjeg pukovnika JNA Veselina Šljivančanina pod nazivom „Branio sam istinu“.
Autor u knjizi, u izdanju Kompanije „Novosti“, na više od 300 strana, uz stotinjak fotografija, detaljno opisuje dane provedene u Hagu, svoj put od uspješnog oficira, preko optuženika za ratne zločine, do ponovo slobodnog čovjeka.
„Ovo je knjiga o meni i mojoj sudbini, ovo je moja istina. Ovu knjigu sam napisao bez namere da bilo koga uvredim, napadnem ili omalovažim“, rekao je Veselin Šljivančanin u u prepunoj sali beogradskog Hotela „Balkan“. On je dodao da je napisao i drugu knjigu sjećanja o vojnicima Jugoslovenske narodne armije „koji su se trudili da zakletvu otadžbini održe do kraja“, te izrazio nadu da će se i ona uskoro naći u štampi.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Predrag Simić rekao je da je ova knjiga nesvakidašnja, autentična i bolno iskrena, te da će izazvati žestoka osporavanja ne samo u Hrvatskoj, već i u Beogradu, Podgorici, Ševeningenu.
„Jer, postoje mnoge istine o Vukovaru, a ova knjiga otvara mnoga pitanja koja nas međusobno dele. Vukovar je bio poslednja bitka Jugoslovenske narodne armije, njena poslednja pobeda posle koje će nestati i Jugoslavija“, rekao je Simić.
Novinar Vanja Bulić, koji je Šljivančaninov rukopis priredio za štampu, rekao je da ovo nije knjiga o Vukovaru, već intimna ispovijest koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Generalni direktor „Novosti“ Manojlo Vukotić rekao je da je štivo satkano od autentičnih činjenica, događaja i sjećanja koja je Šljivančanin bilježio tokom 2.450 zatvorskih dana. „Vukovara u ovoj knjizi nema, to je gorka i dramatična ispovest satkana od autentičnih sećanja, omeđena antisrpskom tvrđavom zvanom Ševeningen“, naglasio je Vukotić.
Knjiga „Branio sam istinu“, kako je Srni potvrdio Vukotić, biće predstavljena 19. aprila u Banjaluci, a već od sutra naći će se u prodaji na svim kioscima Republike Srpske po cijeni od 10 KM.
Šljivančanin, jedan od komandanata JNA u bici za Vukovar, uhapšen je u Beogradu 13. juna 2003. godine, a u Haški tribunal izručen je 1. jula iste godine. Haški tribunal optužio ga je 7. novembra 1995, zajedno sa Miletom Mrkšićem i Miroslavom Radićem (Vukovarska trojka), kao i sa ondašnjim gradonačelnikom Vukovara Slavkom Dokmanovićem, za masovno ubistvo na farmi Ovčara.
U septembru 2007. godine sudsko vijeće nepravnosnažno je osudilo Šljivančanina na pet godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara, 20. novembra 1991, a oslobodilo krivice za ubistvo. Pošto je u istražnom zatvoru proveo više od četiri godine, sud ga je u decembru 2007. prijevremeno oslobodio. Odlukom Žalbenog vijeća Tribunala kazna mu je 5. maja 2009. povećana na 17 godina.
Tribunal u Hagu je 8. decembra 2010. donio novu presudu kojom je kazna Šljivančaninu smanjena na 10 godina, što je bio prvi put da apelaciono vijeće poslije vanrednog preispitivanja poništi prethodnu pravosnažnu presudu. Šljivačanin je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje u mučenju zarobljenika.