arrow up

Подијелите вијест:

ПРЕДСТАВЉЕН “РЕГИСТАР КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ”

srna

БЕОГРАД, (СРНА) – Српско културно друштво “Просвjета” из Загреба представило jе синоћ у Коларчевоj задужбини у Београду недавно започет проjекат “Регистар културне баштине Срба у Хрватскоj”, први детаљан и научно утемељен попис културног и умjетничког насљеђа српске заjеднице у Хрватскоj.

“Српско културно друштво `Просвjета`, као централна културна институциjа Срба у Хрватскоj, покренуло jе капитални проjекат `Регистар културне баштине Срба у Хрватскоj` коjи jе замишљен као први детаљан и научно утемељен попис и опис баштине Срба у Хрватскоj”, рекао jе Срни предсjедник “Просвjете” Чедомир Вишњић.

Он истиче да, када jе риjеч о српском насљеђе на териториjи Хрватске, “ништа ниjе пописано, регистровано, па самим тим ни вредновано”, те да се управо због те чињенице загребачка “Просвjета” одлучила на овако храбар корак.

“Кренули смо од темељног материjалног доказа jедне заjеднице, а то jе оставштина Српске православне цркве у Хрватскоj коjа броjи између 400 и 500 сакралних обjеката, цркава, капела у различитом стању, од оних коjе знамо само са фотографиjа, до оних коjе су нестале током Другог свjетског рата, до оних коjе су нестале у рату деведестеих”, каже Вишњић.

Прва књига ове едициjе “Сакрална баштина далматинских Срба” историчара Бранка Чоловића штампана jе краjем прошле године и у њоj су азбучним редосљедом обрађена сва далматинска мjеста, истарска Пула, Пероj, те дубровачко подручjе.

Књига jе обогаћена и хронолошком таблицом коjа прати културолошки наjважниjе догађаjе тога краjа.

У току су, обjашњава Вишњић, истраживања за подручjе источне и западне Славониjе, као и сjеверозападне Хрватске.

Вишњић jе наjавио да ће у наредних пет година бити обjављено свих пет планираних томова, а посебну цjелину унутар Регистра заузеће етнографска истраживања традиционалног насљеђа.

У припреми jе и издање посвећено сеоскоj архитектури Баниjе коjе ће обухватити народно градитељство, обичаjе, народне ношње и традициjу тог краjа.

 

 

Извор: срна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Miloš Ćirić

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​