Предраг Мирковић: Књига о сатирању Српске цркве и народа у Хрватској

Не намеравамо да оптужимо Хрвате за оно  што нису урадили Србима, али ћемо погледати документа коjа веома jасно говоре шта jесу. Документа jе сакупио и обjавио поч. Слободан Милеуснић, директор Музеjа Српске православне цркве. Књига носи назив „Духовни геноцид“ и издао jе Музеj СПЦ 1997. године. Садржи обиље материjала о рушењу сроских цркава у Хрватскоj у грађанском рату од 1991. до 1995. године. А пошто су све уништене цркве и манастири страдали и од хрватских усташа, Милеуснић jе и те податке навео. Књига jе изашла на српском jезику али напоредо са преводом на енглески. Подаци и фотографиjе у њоj представљаjу потресно сведочанство о ужасном страдању Срба у Хрватскоj.

Милеуснић у предговору књиге каже: „Уништавање српског црквено-уметничког и историjског блага скоро да од 1941. године и ниjе ни  престаjало. Током Другог светског рата, поред преко милион српских жртава уништено jе и преко 400 српско-православних храмова. Само на подручjу Горњокарловачке епархиjе од 203 цркве и капеле током прошлог рата уништено jе 116, а тешко оштећено 39. У Славонскоj епархиjи  порушена су 54 храма, а тешко jе оштећен 21…“.  Он даље наводи да су упропашћавања српских цркава и манастира у Хрватскоj настављена, наравно на перфидниjи начин, и у време комунизма, и наводи случаj манастира Ораховице, jедног од наjвредниjих споменика српског, и не само српског народа на просторима старе Славониjе, чиjа jе манастирска црква подигнута 1592. године  а 1594 фреско-сликана. За време НДХ усташе су опљачкале манастирску ризницу и пренеле у Загреб,  а вратили оно што jе од ње остало тек 1985. године. Манастирске конаке запалили су 19. августа 1942. године хрватски партизани по наређењу Јанеза Грге и Карла Мразовића Гашпара. После рата „ниjе учињено ништа да се оваj духовни и културни центар Срба у Славониjи заштити и обнови“.

Из комунизма се прешло у jош горе стање. Како бележи Милеуснић, дошли смо у стање тоталног духовног геноцида.  Таj рат 1991-1995. године „наметнут српском народу, довео jе Српску православну цркву и њен веруjући народ на тим просторима скоро до уништења и нестанка“.

Музеj коjим jе руководио Слободан Милеуснић учинио jе све што jе могао  да спасе литургиjске и друге црквено-уметничке предмете и да попише и унесе у у страдални диптих СПЦ  нове жртве хрватских и муслиманских црквенорушитеља. Он каже да од десет српских православних седишта на териториjи Хрватске и Босне и Херцеговине, седам владичанских резиденциjа jе уништено, гранатирано или демолирано и да су порушени саборни храмови у Пакрацу, Карловцу и Мостару. А jедна од наjвредниjих српских библиотека, она у Пакрацу, коjу jе основао Арсениjе III Чарноjевић, опљачкана jе и књиге се распродаjу по Европи. У њеним фондовима било jе  доста старих рукописа, али и књига, посебно 112 србуља, колико ниjедна друга библиотека ниjе имала. Нешто jе враћено, али jе много завек нестало. Нестале су читаве галериjе икона на иконостасима, коjе су радили наjпознатиjи зографи од 16. до 20. века. Рачуна се да jе наjмање 7000 икона уништено.

Из комунизма се прешло у jош горе стање. Како бележи Милеуснић, дошли смо у стање тоталног духовног геноцида.  Таj рат 1991-1995. године „наметнут српском народу, довео jе Српску православну цркву и њен веруjући народ на тим просторима скоро до уништења и нестанка“.

Музеj коjим jе руководио Слободан Милеуснић учинио jе све што jе могао  да спасе литургиjске и друге црквено-уметничке предмете и да попише и унесе у у страдални диптих СПЦ  нове жртве хрватских и муслиманских црквенорушитеља. Он каже да од десет српских православних седишта на териториjи Хрватске и Босне и Херцеговине, седам владичанских резиденциjа jе уништено, гранатирано или демолирано и да су порушени саборни храмови у Пакрацу, Карловцу и Мостару. А jедна од наjвредниjих српских библиотека, она у Пакрацу, коjу jе основао Арсениjе III Чарноjевић, опљачкана jе и књиге се распродаjу по Европи. У њеним фондовима било jе  доста старих рукописа, али и књига, посебно 112 србуља, колико ниjедна друга библиотека ниjе имала. Нешто jе враћено, али jе много завек нестало. Нестале су читаве галериjе икона на иконостасима, коjе су радили наjпознатиjи зографи од 16. до 20. века. Рачуна се да jе наjмање 7000 икона уништено.

Како се то убиjало, пљачкало и разносило даjу следећи, насумице одабрани примери из само неколико епархиjа.

Карловац

Саборна црква светог Николе, грађена у времену 1758-1787. године. Иконостас сликао Арса Теодоровић, а зидне декорациjе извео Драгутин Инкиостри Медењак. Претворена у магацин српских и jевреjских ствари (1941-1945). ( …) Црква jе срушена до темеља између 22. и 25. децембра 1993. године…Зграда (…) епископиjе проваљена, опљачкана и срушена.

Глинска Пољана

Црква Вазнесења Господњег, подигнута 1806. године. Претворена у римокаатоличку (1941-1945). Том приликом црквене архиве и богослужбене књиге спаљене. После Дргог светског рата црква jе враћена Српскоj православноj цркви. Минирана са свим црквено-уметничким драгоценостима између 8.  и 9. октобра 1991. године. Уништена до темеља. Пареохиjски дом  срушен до темеља.

Госпић

Црква Светог Георгиjа,  подигнута 1785. Спаљена од усташа (1941-1945). Иконостас уништен. Иконе, црквени мобилиjар, богослужбени предмети и књиге такође уништени. Усташе у храму убиле велики броj Срба. На истом месту подигнута 1964. нова црква. Порушена, у грађанском рату а сав црквени инвентар уништен.

Костаjница

Црква светих архангела Михаила и Гаврила. Катедрална црква старе Костаjничке епархиjе подигнута 1743. године. Иконостас сликао украjински иконописац Василиjе Романович 1759. Цркву потпуно срушиле усташе 1941. године. Нова црква, у коjоj се налази део икона са старог иконостаса подигнута 1972. (…) Украдене мошти Светог Теодора Комоговинског. Парохиjски дом деморина и опљачкан.

Петриња

Црква Светог Спиридона, погинута 1785. године. (…) Почетком Другог светског рата црква до темеља срушена по налогу „Усташког стана“. Уништена дрворезбариjа иконостаса и црквено-уметничке драгоцености. Подигнута нова црква 1976. године. Намерно минирана и до темеља срушена ван ратних операциjа 12. августа 1991. године. На темељима порушене цркве започета градња новог храма, чиjи су темељи освећени 1994. Зидове висине два метра  Хрвати срушили булдожером априла 1997.

Пула

Црква Светог Николе, подигнута у VI веку. Демолирана (1941-1945). Обновљена 1963. Проваљена и опљачкана краjем 1990. Украдено 14 итало-критских икона из XVI века; однесен путир од позлаћеног сребра и неке вредне богослужбене књиге. Током 1992. године црква каменована.

Риjека

Црква Светог Георгиjа (на Сушаку), подигнута 1939. године. Проваљена и демолирана 1992.

Садиловац

Црква Рођења Пресвете Богородице, подигнута 1826. године. Дана 31. jула 1942. усташе су спалиле цркву заjедно са великим броjем српског месног становништва (од новорођенчади до стараца). Обновљена 1989., а под њеним патосом похрањени су посмртни остаци 463 особе пострадале у овоj цркви тога дана. Црква знатно оштећена: прозори поразбиjани, кров оштећен а улазна врата разбиjена. Унутрашњост девастирана, све jе разбиjено и побацано по цркви. У цркви jош стоjи иконостас и мермерне плоче на коjима пишу имена стадалих у цркви. (…) Плоча о изградњи храма оштећена мецима, а jедан споменик иза цркве писан ћирилицом разбиjен.

Смиљан

Црква светих апостола Петра и Павла. Црква срушена од усташа 1941. године. После Другог светског рата обновљена. Поред цркве налази се парохиjски дом – Теслина рода кућа претворена у спомен-музеj. У њоj су биле иконе, етнографски предмети, намештаj и библиотека, као и лични предмети Николе Тесле. Парохиjски дом-музеj оскрнављен у jесен 1991. године од стране ХОС (специjалне хрватске полициjе).

Старо село ( код Оточца)

Црква Рођења Светог Јована Претече, подигнута 1740. године. Иконостас сликали иконографи Гомирске иконописачке школе. Оштећена минама 1946. године. Црква генерално обновљена. Спаљена и потпуно уништена са иконостасом и осталим мобилиjаром (1991-1993). Српско православно гробље поред цркве преорано булдожерима и тенковима. (У селима Брлог, Дренов Кланац, Рапаjин Кланац и Тукљанци српска православна гробља су преорана, а августа 1995. године све цркве су проваљене и обесвећене).

Црногорци (код Имотског)

Црква Светог Василиjа Острошког, подигнута 1983. године. „Припадници оружних снага Хрватске неколико пута пуцаjући из аутоматсог оружjа уништили су цреп и кров цркве новембра месеца 1992. године. Подметнули су експлозивну направу под зидове исте, и нанета jе велика материjална штета. Подметнули су пожар у цркви и она jе потпуно изгорела…

Загреб

Црква Преображења Господњег,  подигнута 1794. године. Обновљена 1866 и 1884. године. (…) Страдала пре почетка било каквих ратних операциjа, проваљена у ноћи изнеђу 27. и 29. jануара 1991. године. Црква оштећена више пута. (…) Музеj Српске православне цркве Митрополиjе загребачко-љубљанске (у згради Митрополиjе)  основан 23. октобра 1981. године(…) Стална поставка jе у партеру у шест просториjа, на површини од 423 квдратна метра, а наjвећи броj чиниле су црквено-уметничке драгоцености коjе су усташе у Другом светском рату опљачкале, и коjе су после многих захтева враћене Српскоj православноj цркви 1983. године. Зграда Митрополиjе заjедно са Музеjом минирана 11. априла 1992. године у 22,45. Десетине килограма експолозива разнело jе црквено – уметничке и друге историjске предмете коjи су сведочили о духовном, културном и стваралачком бићу Срба на подручjу старе Марчанске епархиjе основане у XVI веку.

Доња Рашеница

Црква Успења Пресвете Богородице, грађена од дрвета 1709. године. Припада малом броjу сачуваних црква-брвнара, по величини jе наjвећа. Унутрашњост храма аутентична, са високим развиjеним иконостасом коjи jе насликао „зограф Трифун“ 1798. Припада групи споменика нулте категориjе. Спаљена и потпуно уништена (1991-1993), иако jе имала знак Хашке конвенциjе.

Даљ

Црква светог великомученика Димитриjа. На стариjем црквишту подигнут 1799. године Саборни храм. Иконостас сликао Павле Ђурковић 1822-1824. године. Црква обновљена 1903, године, Црква демолирана 1942. и том приликом опљачкане све драгоцености, срушена кровна кострукциjа. Иконостас делимично спаљен, а звона однета. За страдање овог храма одговорноост сноси римокатолички свештеник Јосип Асталош. Црква оштећена  у току ратних операциjа 1991/92

Осиjек

Црква успења Пресвете Богородице подигнута 1743. године. Током Другог светског рата срушена до темеља. Нови храм подигнут у периоду од 1966. до 1979. године. Током 1991/92 више пута гранатиран. Опљачкан 1992. и 1992. године. Парохиjски стан демолиран и опљачкан.

Сарваш

Црква Рођења Светог  Јована Крститеља подигнута 1753. Иконостас сликао Димитриjе Бачевић 1766. године. По расељавању Срба оваj храм уступљен Римокатоличкоj цркви. Нови храм посвећен истом Светитељу започет 1970, а освећен 1990. године. Цркву знатно оштетили Хрвати у више наврата у време од 16. jуна до 17. септембра 1991. године; оштећен кров, а унутрашњост цркве запаљена. Страдао нови иконостас, животни, богослужбени предмети, одежде и црквене књиге. Све спаљено. Према Извештаjу (ЕЦММ бр. 1/94, 88) црква минирана, остали само темељи.

Ово jе само прегршт онога што су усташе од 1941. до 1945. и њихови следбеници од 1991. до 1995. учинили српском народу у Хрватскоj. Кажем следбеници, jер су следили исту сумануту идеологиjу, исту крвожедну нарав и исту монструозну жељу – да се заувек затру сви трагови Срба у Хрватскоj. Да се поруше све српске цркве и манастири, да се попале све ћириличне књиге, да се разоре сва српска гробља, да се заувек заборави да jе таj народ икад постоjао. Ни у jедном речнику нема речи коjа обележава такву врсту затирања jедног народа. Лепо jе рекао велики песник српски Јован Дучић слушаjући у далекоj Америци о злоделима над Србима у Независноj држави Хрватскоj: „Хрвати су храбар народ, али не зато што се никога не боjе, већ што се ничега не стиде“. Боjим се да га Срби нису наjбоље схватили.

Извор: СВЕТИЊЕ БРАНИЧЕВА

Везане виjести:

Хрвати дугуjу Србима 7.000 икона – Jadovno 1941.

Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква …

Српска Црква у Другом светском рату – Jadovno 1941.

NAJSTARIJA SRPSKA NASELJA PO SEVERNOJ HRVATSKOJ (DO …

Драган Шућур, СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНСТВА СРПСКЕ …