arrow up

Подијелите вијест:

ПРЕДЛОЖЕН ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЦЕ

Cirilica_transparent-d046ba23Група опозиционих посланика црногорског парламента предложила jе закон о заштити ћириличног писма, уз напомену да не постоjи ниjедан разлог за напуштање ћирилице, коjа jе jедна од основних одредница идентитета.

Закон су предложили посланици Невен Гошовић, Александар Дамjановић, Радован Асановић и Новица Станић, коjи истичу да не постоjе историjски, културни, естетски, лигвинистички, вjерски, ни техничко-технолошки разлози за напуштање ћирилице.

“Њено напуштање значи прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од свог културног наслеђа”, сматраjу ови посланици.

Они подсjећаjу на уставну одредбу о равноправности ћирилице и латинице, те оцjењуjу да ћирилица у Црноj Гори нема таj статус.

“У кратком времену, посебно након доношења Устава Црне Горе 2007. године, сви jавни натписи, називи установа, институциjа, школа, путоказа, улица – исписани су латиницом. На латиници се воде и сва државна администрациjа и коресподенциjа, уз потпуно запостављање ћириличног писма”, наводи се у образложењу приjедлога закона.

Уколико би се наставио оваj тренд, упозораваjу предлагачи закона, ћирилице би нестало са простора Црне Горе.

“То би био, не само недопустив дискриминаторски чин према оном диjелу овдашњег становништва коjи то писмо доживљава као jедан од наjважниjих чинилаца свог националног, културног, jезичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизациjско насиље над историjом и културом Црне Горе”, истичу предлагачи закона.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

ОСНОВАНО СРПСКО УДРУЖЕЊЕ “ЋИРИЛИЦА” – Jadovno 1941.

Др. Фаjгељ – Осам заблуда о ћирилици – Jadovno 1941.

У потрази за изгубљеном ћирилицом – Jadovno 1941.

ДИСКРИМИНАЦИЈА ЋИРИЛИЦЕ – Jadovno 1941.

ЋИРИЛИЦА ДИО ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ … – Jadovno 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​