Na zlatiborskom brdu Cerova otkrivena masovna grobnica likvidiranih povratnika iz rata. Sumnja se da je ovde pogubljeno između 200 i 300 mladića
Tajnu o stradanju između 200 i 300 srpskih mladića, starih od 16 do 20 godina, na izmaku Drugog svetskog rata, krila je pećina u selu Mušvete na Zlatiboru. Na dnu jame Cerova, freskopisac i speleolog Dimitrije Mirko Ćelić pronašao je skelete stradalnika čije su ruke bile vezane žicom, a pre nego što je izašao iz masovne grobnice, uspeo je da prebroji desetak kostura, dok su ispod velike hrpe kamenja izvirivale kosti ko zna koliko još nesrećnika. Tako se predanje najstarijih živih Zlatiboraca, nemoćnih da svoje reči o svirepom ubistvu zarobljenih četnika na kraju rata potkrepe dokazima, posle sedam decenija pokazalo istinitim.
– Radeći ikonostas u jednoj zlatiborskoj crkvi, upoznao sam radnika ovdašnjeg javnog preduzeća koji mi je ispričao predanje o dve jame, masovne grobnice u ovom kraju – objašnjava Ćelić. – Pošto sam se ranije aktivno bavio speleologijom, odlučio sam da sa kolegama iz beogradskog kluba „Asak“ istražim obližnju pećinu. Posle pešačenja kroz šipražje, na brdu Cerova našli smo ulaz u pećinu širok pola metra. Iza prolaza dugog dva metra otvara se prostrana dvorana bogata pećinskim nakitom, na dubini od oko 15 metara.
U delu jame najudaljenijem od otvora, Ćelić je ugledao desetak ljudskih kostura. Ispod samog otvora, neko je nabacao kamenje. Odatle je virilo još kostiju, pa se ne zna koliko je još ljudi ovde skončalo u mukama.
– Svaki skelet ima žicu vezanu oko ručnih zglobova. Video sam još i opanke, cokule, pojaseve, tabakere, ogledalca, lične stvari nastradalih… Vojnih obeležja nije bilo, jer su ih četnici najverovatnije poskidali strahujući od osvete i nadajući se da će preživeti rat. Video sam tek na jednom kaišu značku Saveza skauta Kraljevine Jugoslavije – govori Ćelić. – Pećina ima još dva neistražena kraka i zasada nije poznato da li i tamo ima posmrtnih ostataka. O ovom otkriću sam obavestio tužilaštvo u Užicu i predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića, koji je obećao da će žrtvama biti podignuto dostojno obeležje.
Ćelić se po otkriću jame posvetio istraživanju usuda zlatiborskih stradalnika. Prema podacima dostupnim iz skromne istorijske literature i predanjima meštana, jama na Cerovi u Mušvetama je masovna grobnica srpskih mladića četnika koji su se, posle poraza, iz pravca Bosne, preko Drine vraćali svojim kućama. Išli su za Kosjerić, Valjevo, u sela zapadne i jugozapadne Srbije… Likvidirani su nadomak svojih domova.
– Ovi podaci govore da je reč o pozadincima, bez značajnog udela u sukobima. Kada su raspušteni, obećano im je da neće biti kažnjeni. Oni su, međutim, hvatani i surovo likvidirani tokom 1944. i 1945. godine. U literaturi se spominje da ih je bilo između dve i tri stotine. Te brojke bi trebalo uzeti s rezervom, jer sada kada imamo materijalne dokaze, zločin je moguće dalje istražiti – dodaje Ćelić.
Prema sećanjima najstarijih Zlatiboraca, povratnicima iz rata pobednici su obećavali slobodu „ako nisu okrvavili ruke“. Istaknuti komunisti su ih ubeđivali da se predaju i govorili im da će ih vratiti kućama. Odvođeni su u kafanu u centru Čajetine, gde su slavili kraj rata i kakav-takav srećan usud, jer im je glava ostala na ramenima. Međutim, odatle su, umesto kućama, odvođeni nad jame i tu bez presude likvidirani.
– Dolazili su u Mušvete godinama ljudi iz Kosjerića, očajni, tražeći kosti svojih predaka, da ih dostojno sahrane. Nisu našli najmilije. Nadam se da će se daljim istraživanjem doći do toga da se saznaju imena stradalnika, da će se zbog njihovih porodica saznati ko su – završava svoju priču Ćelić, nad crnim bezdanom jame na Cerovi.
Tu, na Zlatiboru, kosti bezimenih, duže od sedam decenija, čekaju da se vrate u pamćenje živih.
POSVEĆENOST SVOM RODU
Dimitrije Mirko Ćelić (34), iz Prigrevice kod Apatina, posvećen je proučavanju istorije Drugog svetskog rata i zločina nad srpskim narodom. Diplomirao je na Likovnoj akademiji Srpske pravoslavne crkve, smer freskopis, a speleologijom se bavio aktivno tokom studija. Autor je spomenika stradalim Krajišnicima na Banstolu, kao i spomenika stradalim Apatincima u ratovima devedesetih godina. Pisac je „Migine knjige“ o Momčilu Kuzmincu Migi, četniku koji je ubijen 1946. godine, u dvadesetoj godini. Pre likvidacije, Miga se dve godine skrivao na Ceru, gde je pisao pesme i pripovetke, a Ćelić je ove izgubljene, potresne rukopise pronašao i objavio.
STAMATOVIĆ: MEMORIJAL ŽRTVAMA
– Plan opštine je da pećinu u Mušvetama uredi za turističke posete. Prethodno želimo da otkrijemo šta se tačno na ovom mestu dogodilo i da srpskim mladićima tragično stradalim od bratske ruke podignemo memorijalni kompleks. Želimo da pronađemo potomke žrtava i da surovo ubijene mladiće dostojno sahranimo po pravoslavnom obredu – ističe Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina.
Autor: Nikola Janković
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Komunistički teror i zločini: Načini stradanja sveštenika …
Zločini u Foči i okolini 1945. | Jadovno 1941.
Streljanja nedužnih | Jadovno 1941.