fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Пребиловци, пребијање хрватско-српских повесних рачуна и ЕУ

Prebilovci hram

Владислав Б. Сотировић

Док се на хрватскоj страни већ две децениjе води отворена jавна кампања против Срба као општем колективном повесном злу за хрватски национ (сплитски градоначелник jе само jедна кап у Јадранском мору) и тиме свесно и плански оправдава геноцидно етничко чишћење Липе Њине од Срба у 20-ом столећу (Хрватска jе, иначе, поред Албаниjе данас етнички наjхомогениjа европска држава), дотле се на српскоj страни, а у духу одлука Другог засиjедања АВНОЈ-а, прећуткуjе права страна хрватско – српских односа у новиjоj jужнословенскоj повесници. Зашто се Србиjа, иначе jедина међународно призната држава српског народа, jош увек ниjе ослободила авноjевског духа „братства и jединства“? Управо стога што њом и даље владаjу авноjевски депутати из Бихаћа и Јаjца, заjедно са своjим бенефицираним потомцима.

У намери да се конструктивно допринесе пребиjању хрватско-српских повесних рачуна доносимо jедан документ коjи може да помогне у склапању
слагалице хрватско-српских повесних односа. Ради се о италиjанском документу, тj. писму италиjанског генерала Александра Лузана дучеу Италиjе – Бениту Мусолиниjу као очевица а коjе jе штампано у преводу на српски jезик у књизи: Милослав Самарџић, Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима, Погледи, Крагуjевац, 2006, странице 140-141:

„Дуче! Моjа безгранична оданост према Вама ми, надам се, даjе за право да, у нечему, одступим од строгог воjничког протокола. Зато и журим да Вам опишем jедан догађаj коjему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 km северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештаjних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у jедном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочуjе, околни Срби поново да се узнемире.

Недостаjу ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великоj школскоj учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниjедно дете ниjе било стариjе од 12 година! Злочин jе неумесна и невина реч – то jе превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Роj мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, у задњоj клупи се зачуло дечjе кркљање. Пошаљем двоjицу воjника да виде шта jе. Изнели су jедног ђака, jош jе био у животу, дисао jе са напола пресеченим гркљаном! Своjим колима одвезем то jадно дете у нашу воjну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедиjи.

Злочинци су наjпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име jоj jе Стана Арнаутовић) и онда jе, пред децом, убили. Силовали су и девоjчице од осам година. За све то време, певао jе силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, римске цркве – и jедан божjи човек, jедан жупник, у свему томе jе учествовао! Дечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим jе рана зарасла, нашом непажњом побегао jе из болнице и отишао у своjе село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд: нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касниjе) кад jе извршен злочин у школи, усташе су похватале jош 700 становника села Пребиловци и све их бацили у jаму или на животињски начин на путу до jаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: jедино jе њима успело да пробиjу усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих jаче jе од наjелитниjе Павелићеве дивизиjе. Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Децу, жене, маjке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота jе jедино у освети, у страшноj освети њих jе, у неку руку, и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна jе Херцеговина, Босна, Лика, Далмациjа.

Покољи Срба су достигли такве размере да су, у тим краjевима, загађени и многи водени извори. Из jедног врела у Поповом Пољу, недалеко од jаме у коjу jе бачено 4.000 Срба, избиjала jе црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италиjе и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док jе време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!“

Етнички чисто српско село Пребиловци, са популациjом од 1000 житеља по последњем попису становника Краљевине Југославиjе пред Други светски
рат, иначе се налази у близини Чапљине у Херцеговини а горе споменути масакр догодио се  у ноћи 4. августа 1941. г. Према неким изворима, масакр jе преживело не 300 већ само 174 мештана из самог села Пребиловаца. О масакру, поред наведеног писма италиjанског генерала, сведоче и 44 преживела Пребиловчана, коjи су након рушења Голубинске jаме у коjу су живи бачени успели да из ње изађу.

Prebilovci

Сматрамо да jе дошло краjње време да држава Србиjа званично покрене и судски спор пред неким међународним судом правде против државе Хрватске (као jединог легитимног представника хрватског национа) за злочине етноцидног карактера почињене над српским становништвом у НДХ од стране Хрвата и њиховог „цвиjећа“. Без сравњивања повесних рачуна немогућ jе и искрени суживот у оквирима нове Југославиjе – Европске униjе, а како званична Хрватска тако и званична Србиjа желе њено чланство (о расписивању општенационалног референдума за чланарину у ЕУ пре подношења званичне кандидатуре неком другом приликом), неопходно jе да се пре учлањивања у тзв. Еуро-клуб подвуче црта на хрватско-српске повесне односе – да се случаjно и Европска униjа не би распала по узору на Титову Југославиjу.

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: