fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

Навршила се 31 година од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр.

У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности.

За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима.

„Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције почели спроводити „Наредбу о евакуацији“ свих мјештана из 26 села подно Папука и Псуња, са искључиво или претежно српским становништвом, коју је дан раније донио Kризни штаб општине Славонска Пожега.

Према писаној наредби, коју је потписао председник кризног штаба Анте Багарић, евакуација се спроводила „с циљем заштите њихових живота“ и омогућавања успешније одбране одбрамбених положаја хрватских снага на том подручју од „четничких терористичких снага и јединица ЈНА“.

Евакуацију је требало спровести у року од 48 сати, а у селима која је требало евакуисати живјело је, по попису становништва из 1991. године, 2.120 лица.
Већина становника прозваних села одазвала се наредби и напустила куће, од којих су неки уточиште нашли код рођака у оближњим селима, а мањи број у хрватским селима означеним као рејони прикупљања.

Иако је становништву приликом евакуације обећано да ће, када се врате, наћи све како су и оставили, одмах по ниховом одласку започело је систематско паљење и минирање српских кућа с очитим циљем да се прикрију трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате, наводи „Веритас“.

Један број старијих људи, који није хтио или могао услед старости и болести да напусти своја села, страдао је приликом систематског паљења и минирања кућа.

У зору 10. децембра 1991. јединице 121. бригаде из Нове Градишке и 123. бригаде из Славонске Пожеге започеле су напад на „непокорна“ села, која су пала без отпора, а становништво се, заједно са припадницима ТО, повлачи према БиХ.
У тим селима су, након што је народ исељен, припадници Хрватске војске опљачкали, минирали и попалили 616 стамбених и 590 привредних објеката, док су без кућа остала 1.492 лица. Тог дана 1991. хрватска војска је напала српска села Чечавац, Чечавачки Вучјак, Јеминовац, Рушевац и Шњегавић и на свиреп начин побила 25 жена и 17 стараца који су се затекли у својим кућама.

Сви убијени су били ненаоружани цивили а њихова једина кривица је била српска националност и православна вероисповест. За овај злочин до данас још увек нико није одговарао!

Мештани су подигли спомен обележје недалеко села Јеминовац у част невино страдалих цивила чија већина тела ни до данас није пронађена. Овај злочин је један од најсвирепијих и најтежих злочина на територији Републике Хрватске, нарочито због чињенице да су жртве били управо стари и болесни људи. Овај злочин уједно представља и најмасовнији злочин над женама током рата у Хрватској.

Жртве ратног злочина који је почињен 10. децембра 1991 :

  1. Јово Радић, 1915
  2. Мила Радић, 1919
  3. Ана Радмиловић, 1927
  4. Анка Радмиловић, 1938
  5. Илија Радмиловић, 1951
  6. Милан Радмиловић, 1910
  7. Милка Радмиловић, 1909
  8. Ана Раносављевић, 1909
  9. Михаил Раносављевић, 1905
  10. Анђа Станковић, 1926
  11. Стево Раносављевић, 1928
  12. Милан Радмиловић, 1935
  13. Босиљка Станковић, 1927
  14. Анђа Старчевић, 1928
  15. Јагода Старчевић, 1911
  16. Милка Старчевић, 1943
  17. Милица Шимић Мица 1930
  18. Милка Шимић, 1930
  19. Мара Тркуља, 1937
  20. Анђа Трлајић, 1925
  21. Љуба Трлајић, 1929
  22. Милка Старчевић, 1919
  23. Ђуро Васић, 1912
  24. Марија Милинковић, 1907
  25. Јанко Живковић, 1924
  26. Раде Божић, 1920
  27. Љубица Царевић, 1926
  28. Милан Царевић, 1920
  29. Kата Чичковић, 1910
  30. Јагода Дулић, 1917
  31. Радојка Дулић, 1943
  32. Миле Мијатовић, 1907
  33. Милева Ивановић, 1944
  34. Јагода Миличић, 1911
  35. Милева Милошевић, 1938
  36. Босиљка Протић, 1908
  37. Драга Протић, 1931
  38. Љубомир Протић, 1938
  39. Милан Протић, 1928
  40. Станко Протић, 1922
  41. Никола Живковић, 1950
  42. Миле Дулић, 1952
  43. Рајко Старчевић, 1956

Kомеморацији за 42 српске цивилне жртве присуствовао је 2012. и председник Хрватске Иво Јосиповић који је одао почаст страдалим Србима и поручио да овако нешто не сме више да се понови. Такође, он је том приликом позвао надлежне органе да процесуирају одговорне за овај масакр.

У децембру 2000. године из једне масовне гробнице у селу Шњегавић ексхумирано је 13 посмртних остатака, од којих је до сада 11 идентификовано као житељи Шњегавића и Вучијака Чечавског. Невладине организације у Хрватској позивају правосудне органе Републике Хрватске да по хитном поступку подигну оптужницу против починилаца и процесуирају хрватске војнике који су починили овај ужасан злочин.

Од свих жртава, породице су до сада пронашле, идентификовале и сахраниле тек 26 посмртних остатака, док је на списку несталих још 45 особа.

Извор: https://istinapravda1000.blogspot.com

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

2 Responses

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: