POZADINA: Direktoru srpskog Muzeja genocida trebalo je „izmaći“ fotelju pre nego što je u nju zaseo

Čoveku koji ceni da je „naša uspomena na Jasenovac dominantno politička i matematička“ i koji zna da broj žrtava ovog NDH stratišta iznosi između 122.000 i 130.000 ljudi, fotelju direktora srpskog Muzeja genocida trebalo je „izmaći“ pre nego što je imao priliku da je pritisne pozadinom.

Piše: Dragan Vujičić

Šteta bi bila minimalna: malo bi se Dejan Ristić ugruvao, ali ne treba sumnjati da bi, kao i dosad, „poskočio“ na noge i da bi brzo našao gde opet da zasedne.

Ovako, i u narednom periodu očekuju nas verbalno zlostavljanje iz Muzeja na trgu Nikole Pašića o „standardima današnje muzeologije“ koji prate „dominantne principe evropske memorijalistike“ u cilju nepristrasnog utvrđivanja sveprihvatljive istorijske istine. Olakšavajuća okolnost za novog direktora starog muzeja biće činjenica da ni bivšeg direktora Đurića Mišinu niko nije „dirao“ punih osam godina, iako je zagovarao iste teze o „matematičkom“ broju žrtava Jasenovca.

A neki „bivši Srbi“ su protekle nedelje „pali“ i u Podgoričkoj skupštini. Glasanjem za usvajanje deklaracije o genocidu u Srebrenici, Srbima su hteli „samo da pokažu“ kako „na pravi način treba da se čeka odluka o pristupanju u evropskoj čekaonici za Zapadni Balkan“.

Ako nekom još treba pepela na ovu sramotu, može po izboru dodati verbalnog celofana, kakvu stilsku „mašnicu“, a odgovarao bi i briselski uskršnji zeka i „Koka-Kolin“ Deda Mraz za srećnija nova leta.

Gideon Grajf, vodeći istraživač zla genocida na planeti mogao bi da nekim srpskim „pozadinama“ upropasti fotelje u muzejima, a neke „pozadine“ u Podgorici, definitivno više nikad neće zasesti u skupštinske klupe.

I u Beogradu i u Podgorici, njima je bolje da sami (od)ustanu i odu, nego da se „jurimo“.

Izvor: NOVOSTI