Povest Sokolskog društva Beograd I

“Vežbaonica kod Saborne crkve” bio je odsek Sokolskog društva u Beogradu, od novembra 1921. do oktobra 1922.  U toj sali je pre Prvog svetskog rata vežbalo viteško društvo „Dušan Silni”. Kad je došlo do ujedinjenja sokolskih društava i viteškog društva „Dušan Silni” u jedno društvo „Sokolsko društvo Dušan Silni”, ta sala je ostala atletskom klubu „Sokolskog društva Dušan Silni”. Sokolsko društvo Beograd I osnovano je oktobra 1922. Vežbaonica osnovne škole kod Saborne crkve bila je magazin Ministarstva prosvete. Vežbaonica je ispražnjena leta 1921. Početkom 1922. odsek kod Saborne crkve bio je osposobljen za samostalan rad. Odsek je radio na obnavljanju sokolskih društava u Smederevskoj Palanci i Obrenovcu, na sletovima u Subotici, Kovinu i Smederevskoj Palanci.  Za vreme sokolskog sleta u Ljubljani, prvi put su članovi vežbaonice stavili na svoja prsa trobojnu traku sa tekstom “ Sokolsko društvo Beograd I”. Posle povratka iz Ljubljane članovi su se izjasnili za samostalno društvo. Na vanrednoj skupštini Sokolskog društva septembra 1922, vežbaonica kod Saborne crkve odvojila se od Sokolskog društva Beograd. U prvoj upravinovog društva  bili su starešina dr. Voja Kujundžić, načelnik Đorđe Ilić, načelnica Danica Pešić, prosvetar Mihajlo Lukić i sekretar Luka Šaponić. Društvo je kasnije prešlo u vežbaonicu II muške gimnazije. (1)  Prednjaci društva bili su Milan Miodragović, Ljubiša Ivković, Radivoje Radulović, Petar Čonić, Žarko Stanić, Mihajlo Nikolić i Sava Milošević. Uz načelnicu radile su Hilda Miodragović i Milica  Čonić. (2)  Sokolsko društvo Beograd I učestvovalo je u proslavama drugih sokolskih društava. Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927. 20 godina od svog osnivanja. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica i Novi Karlovci. Sa stanice je krenula povorka do opštine u čijem je dvorištu održala proba. Posle probe formirala se nova povorka sa sokolskim zastavama i zastavom dobrovoljaca, sa vojnom muzikom, sa sokolskom i narodnom konjicom i mnogobrojnim narodom iz mesta i bliže okoline. Povorka je obišla glavnije ulice mesta. (3)

Godišnja skupština  Sokolskog društva Beograd I održana je  30.1.1927. Društvo je 14. marta 1931. u 21 čas priredilo sokolsko poselo. Program je bio : 1. Sokolski marš koji je svirao orkestar društva. 2. Članovi su izvodili vežbanje sa teretom. 3. Vežbe na razboju izvodili su članovi. 4. Dve skupine izvodili su članovi. Posle izvedenog programa sledila je igranka. Naraštajsko poselo priređeno je 15.marta 1931. Program je bio : 1. Predavanje prosvetara društva o vaspitanju sokolskog naraštaja. 2. Muška i ženska deca izvodila su Dečiji cirkus. 3. Hor učenica dunavske osnovne škole pevao je Sokolsku himnu od Bajića. 4. Vežbe na razboju izvodio je muški naraštaj. 5. Ženska deca izvodila su proste vežbe. 6.  Hor učenica dunavske osnovne škole pevao je “Oj talasi” od Lisinskog. 7. Ženski naraštaj izvodio je vežbe loptama. 8.  Hor učenica dunavske osnovne škole pevao je “Teče voda, teče …” od D. Ilića. 9. Muški naraštaj izvodio je Pripreme za laku atletiku. Posle izvedenog programa sledila je igranka. Za vreme igranke svirao je sokolski orkestar. Horom učenica dunavske osnovne škole rukovodio je učitelj Čeda Milošević. Sokolana društva bila je u Knez Miletinoj ulici br. 24.

Beogradska sokolska društva zajedno sa zemunskim priredila su 29. marta 1931. u dvorani Sokola I akademiju u čast delegata na skupštini Saveza Sokola. Prisustvovali su svi delegati župa zajedno sa starešinstvom Saveza i predstavnicima ČOS V. Štepanekom, A. Krejči, poljskog sokolstva T. Zamojskim, ruskog saveza Artamonovim i velikim brojem članstva iz Beograda i Zemuna. Pre početka programa starešina Sokola Beograd I Jovo Bakić pozdravio je prisutne delegate i poželeo im prijatan boravak. Tačke su izvodili muška deca i ženski naraštaj iz Zemuna, ženski i muški naraštaj društva Beograd I, članice iz čehoslovačkog odseka, članovi i članice iz ruskog odseka, članice iz društva Beograd “Matica”, članovi i članice iz društva Beograd I. (4)

Sokolsko društvo Beograd I proslavilo je Dan ujedinjenja 1936. održavši u svojoj sokolani svečano sokolsko veče u 21 čas. Na večeri su učestvovali željezničko muzičko-pevačko društvo „Dunav” i pevačko društvo električne centrale  „Nikola Tesla”. Svih dvanaest beogradskih i dva zemunska društva održali su ujutru svoje svečane sednice. Na sednicama je govoreno o značaju Dana Ujedinjenja, čitana je poslanica Saveza Sokola, izneti su nacrti sokolske Petrove petogodišnjice rada, polagalo je zavet na vernost sokolskoj ideji novo članstvo, vršeno je prevođenje iz mlađih u starije kategorije i predavane su diplome nagrađenima na župskim utakmicama. Župa Beograd organizovala je zajednički pomen izginulim i umrlim članovima beogradskog sokolstva u kapeli na novom groblju. Na pomenu su bile delegacije svih beogradskih društava. (5)  U cilju propagiranja narodnih slovenskih kostima, Sokolsko društvo Beograd I održalo je 6 marta 1937. kostimiranu zabavu. Pored predstavnika Sokolske župe Beograd Momira Sinobada, prisustvovali su dr. Bahtik kao predstavnik čehoslovačkog opunomoćenog ministra, dr. Šiškanov kao predstavnik bugarskog poslanstva i drugi predstavnici nacionalnih i sokolskih društava. Pre početka zabave društveni prosvetar Dragoljub Višnjić, pozdravio je prisutne i održao govor o značaju narodnih kostima. (6)

Društvo je 31.12.1936.  imalo 342 člana i članice, 133 naraštaja, 150 dece svega 625. (7)  Sokolsko društvo Beograd I imalo je 31.12.1937. 295 članova i članica, 325 naraštaja i 240 dece svega 860. (8) Sokolska župa Beograd priredila je u sokolani društva Beograd I 28. 10. 1938. veče posvećeno Čehoslovačkoj, kao uspomenu na dan oslobođenja i ujedinjenja.   Sokolsko društvo Beograd I imalo je 31.12.1938. 391 člana i članice, 235 naraštaja i 212 dece, ukupno 838. (9)  Sokolsko društvo Beograd I održalo je 30 januara 1938. skupštinu. Društvo je održavalo u januaru 1938. svake nedelje posela i matineje. (10)  Sokolsko društvo Beograd I održalo je  kostimiranu Sveslovensku zabavu 5 marta 1938. u svim prostorijama njihovog doma. Tradicionalnu zabavu sokoli  Beograd I održavali su svake godine. (11) Sokolsko društvo Beograd I je svoju vežbaonicu ustupilo vojsci 1939. Imalo je 31.12.1939.  384 člana i članice, 176  naraštaja i  93 dece, sve zajedno 653. (12)

Sokolsko društvo Beograd I održalo je 4. marta 1939. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. U pozivu na zabavu u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Danas, kada se sveslovenska ideja suzbija u celoj Evropi, neophodna je potreba da se Sokoli još jače njom zapajaju, kao njeni prvoborci. Dođite, sestre i braćo, u što većem broju na ovu zabavu !”. (13) Posle pozdravnog govora starešine društva, koji je izneo značaj priredbe, izveden je kratki program uz učešće Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva iz Zemuna. Prosvetar društva profesor T. Ilić govorio je o značaju sokolstva kod slovenskih naroda. Ženski naraštaj izveo je nekoliko motiva narodnih igara, a članovi i članice prikazali su “Moravsku besedu”. Zabava je održana pod pokroviteljstvom Engelberta Gangla. Na zabavi su bili i domaći kostimi i  kostimi drugih slovenskih naroda. (14)

Savez Sokola podsticao je sokolska društva da letuju po Jugoslaviji. Težio je da na taj način zbliži narod koji je vekovima bio razdvojen. Uprava Sokolskog društva Beograd I rešila je da od 15 jula do 15 avgusta 1939. letuje na plaži Pržno, nazvanoj  Sokolovac  u mestu Radviću kod Tivta u Boki Kotorskoj. Plaža je bila zaklonjena od svih vetrova i pogodna za kupanje dece i neplivača. Mogli su se priređivati vrlo često izleti zbog dobrih komunikacija. Mesto je bilo pogodno za snadbevanje sa namirnicama i ostalim potrebama za sokolsko taborovanje. Društvo Beograd I je raspolagalo sa dovoljnim brojem šatora za taborovanja. Na letovanje su mogli da idu samo disciplinirani članovi, naraštaj i deca. Cena letovanja za ceo mesec, sa putnim troškovima, bila je 700 dinara. (15)  Polovinom jula 1939. trebalo je da stignu u letovalište „Sokolovac” oko 250 članova i članica sokolskih društva  Beograd I i Tuzla. (16)

Sokolovac u Boki Kotorskoj  je počeo kao sokolsko letovalište 17 jula 1939, kada je došlo na  letovanje stotinu beogradskih sokola, pripadnika društva Beograd I. Toga dana prvi put je zalepršala sokolska zastava u zalivu Pržno, zabeleli se šatori i odjeknula pesma „Sokolskom snagom svom…”.  (17)

Društvo  Beograd I je zato što je vežbaonica bila zauzeta za smeštaj hrane 1940,  privremeno vežbalo u dvorani za vežbanje Saveza Sokola na Terazijama. Savez je dozvolio društvu da u njegovoj dvorani održava svoja posela  svake nedelje posle podne. (18)

Atanasije Ilić, prosvetar društva istakao je na  redovnoj godišnjoj skupštini župe Beograd 7 aprila 1940 : „Danas kada živimo u doba najgrubljeg materijalizma i najvećeg egoizma, kada teži da triumfuje najelementarnija sila, kada se vrše nečuvena otimanja i porobljavanja čitavih naroda, — danas je najpotrebnije,  nemoralnom vremenu uprkos, da izgrađujemo i odgajamo čoveka u punom smislu reči, čoveka punog ljubavi, dobrote, pitomine, čoveka pravde i poštenja, čoveka dubokog socijalnog osećaja, široke kulture, ali i  čoveka heroja koji će znati, hteti i moći da se odupire svima nasiljima, pa ma otkuda ona dolazila. Rukovođen tim duhom, prosvetni rad je u našoj sokolani imao tu smernicu da od naše braće i sestara izgrađuje naše sokole, naše ljude i heroje. … .” (19)  Sokolsko društvo Beograd I priredilo je aprila 1940. utakmicu u odbojci naraštaja sa članovima Ruskog sokola na letnjem vežbalištu ruskog sokola u Devojačkoj ulici. Pobedila je ekipa naraštajaca Sokola I. (20)

Sokolsko društvo Beograd I  izdalo je prvi broj svog društvenog glasnika 15 novembra  1940. Načelnik je u uvodnoj reči pozvao članove  da ispune proređene redove u vežbaonici. List je trebao da izlazi jedanput mesečno. (21) Na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Beograd I održane su lakoatletske utakmice muškog naraštaja između društava Beograd I i Beograd II. Utakmice je organizovalo  načelništvo društva Beograd I. U ime načelništva Beograd I  takmičare je pozdravio zamenik načelnika Bogoljub Čipčić. (22) Sokolsko društvo Beograd I je 1940. posle više od jedne godine dobilo natrag svoju zimsku vežbaonicu u ulici Kneza Pavla 24. Društvo je priredilo  Prvog decembra Sokolsku akademiju sa prosvetnim, tehničkim i zabavnim delom. (23) Na jutarnjoj svečanoj sednici pred mnoštvom članova, Višnjić je pročitao poslanicu Saveza Sokola povodom Prvog decembra.  Naraštajac N. Milenković recitovao je Dučićevu „Himnu pobednika”. Na večernjoj akademiji je Vlahović, zamenik starešine, pozdravio prisutne. Tasa Ilić je evocirao uspomene na Dan Ujedinjenja. Iz tehničkog programa bila je zapažena izvedba Kovačeve vežbe „Iz bratskog zagrljaja”. (24)

Naraštajski odsek  društva održao je svoju redovnu godišnju skupštinu 3 novembra  1940. Povodom skupštine priređena je mala svečanost. Na letnjem vežbalištu u Dalmatinskoj ulici posetio ih je predsednik poglavarstva Beograda Jevrem Tomić sa suprugom. (25)

Naraštaj  Sokolskog društva Beograd I, zajedno sa učenicima II i IX muške gimnazije i I, II, III i VII ženske gimnazije, priredio je 23.februara 1941. u svojoj vežbaonici omladinsku prosvetnu i telovežbenu akademiju. Goste, punu dvoranu naraštajaca, učenike i učenice pozdravio je Jakšić, predsednik naraštajskog odseka. Omladini se obratio besedom o slobodi Nikola Polovina, direktor  II  muške gimnazije. Zatim je izveden program od 14 tačaka. Sokolski naraštajci i naraštajke čitali su svoje radove, recitovali i vežbali. Od ministarstva prosvete prisustvovao je inspektor Ante Tadić. U ime Saveza Sokola bio je Miroslav Vojinović, u ime župe Beograd Dušan Jovanović i Momir Sinobad. Posle priredbe bila je igranka. Isti odsek naraštajaca je nedelju dana ranije, priredio poselo, a prihod je namenio za podizanje Spomen krsta na Torlaku. (26)

Sokolsko društvo Beograd I održalo je 8. marta 1941. svoju tradicionalnu slovensku kostimiranu zabavu. Goste je pozdravio starešina društva  Dragoljub Višnjić.  Jugoslovensko akademsko pevačko društvo iz Zemuna pevalo je državnu himnu i dve Mokranjčeve rukoveti. Nikola Amasov pevao je nekoliko ruskih narodnih pesama, a članice i ženski naraštaj u narodnim nošnjama izvele su poskočice „Narodno blago” od Ivana Sedlačeka, uz pesmu. Narodne pesme pevala je Vera Čupić-Zlatić. Češke narodne pesme  pevao je Ivan Sedlaček.  Naraštajac N. Milenković recitovao je Stankovićevu  „Slaviju”. U programu su bile recitacije i vežba šestica koju su vežbali članovi. Program je završen predavanjem prosvetara prof. Tase Ilića   „O značaju priredbe”. Posle toga je  Jugoslovensko akademsko pevačko društvo pevalo sokolsku himnu „Oj Sloveni”. (27)

Posle Aprilskog rata 1941. sva sokolska društva bila su zabranjena.

Sem telesnog vaspitanja  kroz gimnastiku Sokolsko društvo Beograd I svojim prosvetnim radom težilo je da vaspita  sokole spremne da se bore za svoju zemlju.   Zbog toga je društvo priređivalo Sveslovenske zabave svake godine i organizovalo  letovanje  na  plaži Sokolovac u Boki Kotorskoj.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. D. Višnjić, „Sokolsko društvo Beograd I”,  „Oko Sokolovo“, Beograd,  19, 21, 22 juna 1937,  br. 7, str. 142, 143;
2. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Miroslav, Beograd, 2007, str. 76;
3. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
4. M.B.N. „Akademija u čast delegata, prigodom godišnje skupštine saveza SKJ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 23. april 1931, br. 17, str. 5;
5. M.J, „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 39,40, 41;
6. „Sokolsko-slovenska kostimirana zabava”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5, str. 100;
7. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 27, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
8. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 104, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 aprila 1938, br. 4;
9. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX  redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939  god.”, str. 15, 41, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i  4;
10. „Sokolski život”, „Vesti”,  „Oko sokolovo”, Beograd,  4 februara 1938, br. 2;
11. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 mart 1938, br. 3;
12. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 god.”, str. 45, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
13. „Svi na slovensku zabavu društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 mart 1939, br. 9, str. 5; „Slovenska zabava društva Beograd I”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 februar 1939, br. 8, str. 3;
14. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 mart 1939, br. 10, str. 4;
15. „Letovanje sokolskog društva Beograd I”, „Sokolski glasnik”,Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 6;
16. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 jula 1939, br. 28, str. 7;
17. M.N. „Sokolovac, — letovalište jugoslovenskih Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 avgusta 1939, br. 31, str. 3;
18. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd,  1 mart 1940, br. 3;
19. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 god.”, str. 31, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
20. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 juli 1940. br. 28, str. 2;
21. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 151;
22. Ristić, „Lakoatletski susret Beograda I i Beograda II”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 160;
23. „Iz  Sokolskog društva Beograd I”,  „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 163;
24. „Prvi decembar u beogradskim društvima”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 5;
25. Bogdan R. Ristić, „Naraštajski otsek Sokola I”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 175;
26. „Sokolski život”,  „Oko Sokolovo“, Beograd,1 marta 1941, br. 2 i 3, str. 16;
27. „Sokolska slovenska kostimirana zabava održana je u Sokolu I”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 2;

Vezane vijesti:

Sokoli u Imotskom | Jadovno 1941.

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

SOKOLI U BETINI KOD ŠIBENIKA | Jadovno 1941.

Nedeljković: Pripreme i učešće Saveza Sokola kraljevine …

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj Hercegovini …

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti | Jadovno 1941.