Др Зоран Миливојевић*
Aналитичке и медијске реакције на резолуцију немачког Бундестага којом се осуђује геноцид Турске над Јерменима 1915. у највећој мери су концентрисане на немачко-турске билатералне односе и могуће понашање турског председника Ердогана у контексту избегличке кризе и даљих односа Турске и ЕУ. Међутим, резолуција има далеко шире политичко значење.
Водећа немачка странка ЦДУ овом резолуцијом, као њен предлагач, потврдила је доследност политичког става и стратешког опредељења у важном питању за положај земље и њену даљу политику. То је учинила у деликатним политичким условима: индиректним резервама неких политичких структура и извршне власти, уз одсустvo на гласању шефа странке и канцеларке Меркел, вицеканцелара Габријела и министра иностраних послова Штајнмајера; уз одолевање политичким притисцима Турске и претњама различитих врста на саме посланике, укључујући и оне физичког карактера, о којима је, после успешног изгласавања резолуције, јавно говорио председник Бундестага. Квалитет више наведеној политичкој доследности представља чињеница да је резолуција искоришћена и за самокритику и отклон од постављања Немачке у време геноцида која га је тада из познатих стратешко-политичких разлога практично подржала. У овом контексту, политички капиталну чињеницу представља у суштини једногласно усвајање резолуције (по један против и уздржан), чиме је Бундестаг потврдио своју неприкосновену политичку позицију у немачком политичком систему и супрематију законодавне у односу на извршну власт, што је аксиом демократског парламентарног система.
На спољном плану, јерменска резолуција Бундестага је на препознатљив начин успоставила доњу границу уцењивачког капацитета Ердогана поводом избеглица, како у односу нa саму Немачку и њену спољнополитичку позицију, тако и ЕУ. Ово је посебно важно, јер јерменска резолуција показује да немачка политичка елита није спремна да се одрекне норми и стандарда који се тичу људских права, демократских принципа и ставова који чине демократско политичко биће ове државе, али и саме ЕУ. С друге стране, Немачка се придружила водећим западним државама и демократијама, с изузетком САД, у осуди доказаног геноцида Турске, државе кандидата, која политичким циљем да приступи ЕУ претендује на демократске вредности и стандарде у домену људских права и владавине права.
У контексту стратешког циља који заступа Влада Србије, поменута одлука немачког Бундестага је посебно важна. Њоме се потврђује доследност политике која се, преко Бундестага, на владајућем политичком нивоу у Немачкој, пројектује према Србији. То се већ показало кључним у време отварања приступних преговора ЕУ са Србијом 2013/14, а нарочито током дефинисања Преговарачог оквира за преговоре и ставова о нормализацији односа Београд–Приштина. Тада је, подсетимо, став Бундестага, исказан у познатих седам тачака и око поглавља 35, био једино политички релевантан за позитивне политичке одлуке Немачке и њену извршну власт којима је процес приступања отворен. То се показује и сада, на примеру хрватских условљавања. Јер, уверен сам да ником озбиљном није спорно да је немачки утицај на Хрватску био одлучујући и да је омогућио, будућим отварањем нових поглавља, наставак динамике у процесу српских приступних преговора с ЕУ, а у коме је, били смо сведоци, Бундестаг и овог пута имао кључну улогу. На то, дакле, треба рачунати и убудуће.
*Дипломата у пензији
Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 09 јун 2016., стр. 24
Везане вијести:
Немци потврдили геноцид над Јерменима, Турци негирају
Немци признају геноцид Турака над Јерменима, Ердоган љут!
Јерменима су одузели Арарат, Србима Косово: Сјећање на …
Задужбина Јермена: Како су православна браћа одбила да …
Џорџ Клуни предводио марш за жртве геноцида у Јерменији …