Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Nemci potvrdili genocid nad Jermenima, Turci negiraju

Datum objave: petak, 3 juna, 2016
Veličina slova: A- A+
Predstavnici jermenske zajednice u Nemačkoj pratili su glasanje i nakon objavljivanja rezultata izrazili svoju zahvalnost poslanicima Bundestaga (Foto Rojters)
Predstavnici jermenske zajednice u
Nemačkoj pratili su glasanje i nakon
objavljivanja rezultata izrazili svoju
zahvalnost poslanicima Bundestaga
(Foto Rojters)

Od našeg dopisnik

Frankfurt, Hajdelberg – Bezmalo jednoglasno nemački Bundestag usvojio je rezoluciju kojom se masakr i deportacije oko milion i po Jermena u Osmanskom carstvu u toku Prvog svetskog rata priznaje kao genocid, uprkos žestokom protivljenju Turske uoči glasanja. Prema saznanjima medija, zvanična Ankara je odmah povukla svog ambasadora iz Berlina, što je potez koji se u Nemačkoj već očekivao, uzimajući u obzir kako je Turska reagovala kada su slične rezolucije donosile i druge države, poput Francuske.

Od ukupno 630 poslanika Bundestaga protiv rezolucije pod nazivom „Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine” bio je samo jedan poslanik, jedan je bio uzdržan, a primetno je bilo odsustvo tri najznačajnija člana nemačke vlade – kancelarke Angele Merkel, vicekancelara Zigmara Gabrijela i šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.

I dok je kancelarka dan pred glasanje, preko portparolke, izjavila da podržava rezoluciju, ali da neće prisustvovati debati i odlučivanju u Bundestagu zbog „neodložnih obaveza i sastanaka”, Štajnmajer je u intervjuima iznosio mišljenje da rezolucija neće rešiti ono što je stvarni problem, a to je nedostatak pomirenja između Turaka i Jermena više od veka posle zločina.

Doduše, Bundestag je u rezoluciji, koju je predložila vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, ali na inicijativu opozicionih Zelenih, istakao i odgovornost Nemačkog rajha u genocidu, istakavši da „kao vojni saveznik Osmanskog carstva, uprkos jasnim informacijama koje je imao, nije pokušao da zaustavi ove zločine protiv čovečnosti, zbog čega snosi veliki deo odgovornosti”.

Prema procenama istoričara, u Osmanskom carstvu u toku i posle Prvog svetskog rata ubijeno je milion i po Jermena, što stručnjaci smatraju prvim genocidom u 20. veku. Međutim, Turska kao naslednica Osmanskog carstva negira da je to bio genocid. Ona tvrdi da je bio u pitanju građanski rat u kojem su ginuli ljudi na obema stranama, te da je zapravo poginulo između 250.000 i 500.000 ljudi.

I dok odluku Bundestaga turski zvaničnici označavaju kao „istorijsku grešku”, lider Zelenih Džem Ezdemir, koji je i sam turskog porekla, rekao je u parlamentu da je bila „istorijska obaveza” Nemačke da ohrabri Turke i Jermene da se pomire.

„Veza sa Nemačkom je posebno značajna zbog savezništva koje je u to vreme nemačka imperija imala sa Osmanlijama”, rekao je on, ističući da je Nemački rajh u to vreme snabdevao Osmansko carstvo oružjem neophodnim za ratne zločine, ali i slao vojne stručnjake da pomognu Osmanlijama. „Oni (Nemci) su znali tačno šta se dešava. U tom smislu, mi smo krivi za saučesništvo i to moramo da priznamo.”

I bivši nemački odbrane, a sada poslanik Merkelinog CDU Franc Jozef Jung istakao je da je Nemačka tiho dozvolila da se dogodi ovaj genocid, te da, iako je Turska važan međunarodni partner Nemačke, mora biti i otvoren put za suočavanje sa prošlošću.

„Samo oni koji priznaju prošlost mogu da učestvuju u kreiranju budućnosti”, rekao je on, dodajući da oni žele da ova rezolucija podstakne pomirenje.

I Ezdemir i Jung su pri tom pozvali svoje kolege poslanike da uskoro izglasaju rezoluciju o još jednom masakru, i to onom koji su Nemci počinili u vreme kolonijalne vlasti nad Namibijom, ubivši od 1904. do 1907. oko 100.000 pripadnika plemena Herero i 10.000 pripadnika plemena Nama.

Da su poslanici Bundestaga nastojali da umire ljutnju, pre svega, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, svedoči i to da je socijaldemokratski poslanik Rolf Micenih istakao da rezolucija nije protiv Turska i da je „predmet rasprave genocid nad Jermenima, a ne osuda predsednika Erdogana”.

Prema oceni Murata Kajmana, šefa Turske muslimanske unije religijskih institucija u Nemačkoj, ova rezolucija neće samo uticati na odnose Berlina i Ankare već će pogoršati i odnose Nemaca i Turaka u Nemačkoj. S druge strane, Jaklin Hačadorijan, predsedavajući Centralnog saveta Jermena u Nemačkoj, smatra da će ovo pomoći jermenskoj zajednici u Nemačkoj, ali i da je to „neophodan odgovor na tursku visoko profesionalnu politiku poricanja” genocida.

Autor: Nenad Radičević

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

Nemci priznaju genocid Turaka nad Jermenima, Erdogan ljut!

Jermenima su oduzeli Ararat, Srbima Kosovo: Sjećanje na …

Zadužbina Jermena: Kako su pravoslavna braća odbila da …

Džordž Kluni predvodio marš za žrtve genocida u Jermeniji




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top