Nemci potvrdili genocid nad Jermenima, Turci negiraju

Datum objave: petak, 3 juna, 2016
Veličina slova: A- A+
Predstavnici jermenske zajednice u Nemačkoj pratili su glasanje i nakon objavljivanja rezultata izrazili svoju zahvalnost poslanicima Bundestaga (Foto Rojters)
Predstavnici jermenske zajednice u
Nemačkoj pratili su glasanje i nakon
objavljivanja rezultata izrazili svoju
zahvalnost poslanicima Bundestaga
(Foto Rojters)

Od našeg dopisnik

Frankfurt, Hajdelberg – Bezmalo jednoglasno nemački Bundestag usvojio je rezoluciju kojom se masakr i deportacije oko milion i po Jermena u Osmanskom carstvu u toku Prvog svetskog rata priznaje kao genocid, uprkos žestokom protivljenju Turske uoči glasanja. Prema saznanjima medija, zvanična Ankara je odmah povukla svog ambasadora iz Berlina, što je potez koji se u Nemačkoj već očekivao, uzimajući u obzir kako je Turska reagovala kada su slične rezolucije donosile i druge države, poput Francuske.

Od ukupno 630 poslanika Bundestaga protiv rezolucije pod nazivom „Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine” bio je samo jedan poslanik, jedan je bio uzdržan, a primetno je bilo odsustvo tri najznačajnija člana nemačke vlade – kancelarke Angele Merkel, vicekancelara Zigmara Gabrijela i šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.

I dok je kancelarka dan pred glasanje, preko portparolke, izjavila da podržava rezoluciju, ali da neće prisustvovati debati i odlučivanju u Bundestagu zbog „neodložnih obaveza i sastanaka”, Štajnmajer je u intervjuima iznosio mišljenje da rezolucija neće rešiti ono što je stvarni problem, a to je nedostatak pomirenja između Turaka i Jermena više od veka posle zločina.

Doduše, Bundestag je u rezoluciji, koju je predložila vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, ali na inicijativu opozicionih Zelenih, istakao i odgovornost Nemačkog rajha u genocidu, istakavši da „kao vojni saveznik Osmanskog carstva, uprkos jasnim informacijama koje je imao, nije pokušao da zaustavi ove zločine protiv čovečnosti, zbog čega snosi veliki deo odgovornosti”.

Prema procenama istoričara, u Osmanskom carstvu u toku i posle Prvog svetskog rata ubijeno je milion i po Jermena, što stručnjaci smatraju prvim genocidom u 20. veku. Međutim, Turska kao naslednica Osmanskog carstva negira da je to bio genocid. Ona tvrdi da je bio u pitanju građanski rat u kojem su ginuli ljudi na obema stranama, te da je zapravo poginulo između 250.000 i 500.000 ljudi.

I dok odluku Bundestaga turski zvaničnici označavaju kao „istorijsku grešku”, lider Zelenih Džem Ezdemir, koji je i sam turskog porekla, rekao je u parlamentu da je bila „istorijska obaveza” Nemačke da ohrabri Turke i Jermene da se pomire.

„Veza sa Nemačkom je posebno značajna zbog savezništva koje je u to vreme nemačka imperija imala sa Osmanlijama”, rekao je on, ističući da je Nemački rajh u to vreme snabdevao Osmansko carstvo oružjem neophodnim za ratne zločine, ali i slao vojne stručnjake da pomognu Osmanlijama. „Oni (Nemci) su znali tačno šta se dešava. U tom smislu, mi smo krivi za saučesništvo i to moramo da priznamo.”

I bivši nemački odbrane, a sada poslanik Merkelinog CDU Franc Jozef Jung istakao je da je Nemačka tiho dozvolila da se dogodi ovaj genocid, te da, iako je Turska važan međunarodni partner Nemačke, mora biti i otvoren put za suočavanje sa prošlošću.

„Samo oni koji priznaju prošlost mogu da učestvuju u kreiranju budućnosti”, rekao je on, dodajući da oni žele da ova rezolucija podstakne pomirenje.

I Ezdemir i Jung su pri tom pozvali svoje kolege poslanike da uskoro izglasaju rezoluciju o još jednom masakru, i to onom koji su Nemci počinili u vreme kolonijalne vlasti nad Namibijom, ubivši od 1904. do 1907. oko 100.000 pripadnika plemena Herero i 10.000 pripadnika plemena Nama.

Da su poslanici Bundestaga nastojali da umire ljutnju, pre svega, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, svedoči i to da je socijaldemokratski poslanik Rolf Micenih istakao da rezolucija nije protiv Turska i da je „predmet rasprave genocid nad Jermenima, a ne osuda predsednika Erdogana”.

Prema oceni Murata Kajmana, šefa Turske muslimanske unije religijskih institucija u Nemačkoj, ova rezolucija neće samo uticati na odnose Berlina i Ankare već će pogoršati i odnose Nemaca i Turaka u Nemačkoj. S druge strane, Jaklin Hačadorijan, predsedavajući Centralnog saveta Jermena u Nemačkoj, smatra da će ovo pomoći jermenskoj zajednici u Nemačkoj, ali i da je to „neophodan odgovor na tursku visoko profesionalnu politiku poricanja” genocida.

Autor: Nenad Radičević

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

Nemci priznaju genocid Turaka nad Jermenima, Erdogan ljut!

Jermenima su oduzeli Ararat, Srbima Kosovo: Sjećanje na …

Zadužbina Jermena: Kako su pravoslavna braća odbila da …

Džordž Kluni predvodio marš za žrtve genocida u Jermeniji




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top