Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
I posle gotovo osam decenija od kada su nemački okupatori streljali 2.400 građana u Kragujevcu, otvaraju se nove stranice ove tragedije.
Tako je, na čudan način, u istoriji do sada ostala gotovo nepomenuta priča o Nikoli Tesli, koji je samo nekoliko meseci pre nego što je umro imao snage da u Njujorku oštro osudi fašiste, i skrene pažnju Amerikanaca na žrtve u svojoj domovini.
Tako se on pod naslovom „Braći u Americi“, u listu „Srpski srbobran“, obratio sledećim rečima:
„Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u Starom Zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!‘. Kako se mi svi možemo ponositi znajući da u čitavoj istoriji sveta nema tako veličanstvenog primera. Ovi divni mučenici živiti će vekove u našoj uspomeni oduševljavajući nas na besmrtna dela.
Srpskog proslavljenog naučnika posebno su pogodila saznanja o streljanju dece, jer je prema podacima koji su do sada prikupljeni, u Šumaricama ubijeno 2.400 građana, od čega su 40 deca mlađa od 15 godina, a 261 su srednjoškolci.
Detalje o pogromu u Kragujevcu i okolnim mestima u oktobru 1941. izneo je i ugledni “Njujork tajms” koji je pored ostalog napisao:
“… Izveden je masakr nad 4.000 Jugoslovena, uključujući i 100 učenika sa knjigama u rukama, od strane nemačkih vojnika u blizini grada Kragujevca, 21. oktobra. Civili su bili pogubljeni u znak odmazde zbog ubistva desetoro nemačkih vojnika. Nijedan od nastradalih civila nije bio umešan u ubistvo nemačkih vojnika, i umrli su ne znajući zašto. Vođeni su u smrt u grupama od po četrdesetoro. Dečaci starosti 15 god., sudije, sveštenici, dućandžije i radnici ubijeni su. Streljanje je trajalo čitav dan… Direktor škole, Pantelić, pao je na kolena i molio Nemce da poštede dečake, i kada je njegova molba odbijena zatražio je da bude i on ubijen sa njima. Ta sledeća molba mu je bila uslišena.
Rodbini nije bilo dozvoljeno da upute ni poslednji pogled svojim nastradalima. Nemci su izdali saopštenje opisujući masakr kao ‘ubistvo 2.300 komunističkih bandita‘…“
Izvor: Blic
Vezane vijesti:
Ratni zločin 20. i 21. oktobra u Kragujevcu
Šumarice svedoče o velikom stradanju
Bededa nemačkog sveštenika: Srbi su, dakle, milovali decu …
One Response
ŠUMARICE ZA NEZABORAV (Na poslednjem školskom času) 21. Oktobra 1941. g. u Šumaricama kraj Kragujevca 2400? (dve hiljade i četri sto) ljudi – radnika i seljaka, (uključujući i đake iz kragujevačkih škola) kao odmazdu za neke soldate iz „soldateske Vermahta“ koji su mislili da porobe ceo svet i čovečanstvo svedu na organizaciju insekta i mrava – da gmižu i puze i njihovim interesima služe. „Ja i sada držim svoj čas“! Taa profesorska „lakonska“ izrerka daleko je odjeknula (kroz sva vremena i na sve geografske širina) – na sav glas! Kada profesori i nastavnici održe svojim đacima svoj (i njihov) poslednji čas on bi trebao da utiče i na sve nas! Tada je (tom izjavom) profesor taj ušao u istoriju (i ako za normalne ljude „taj događaj“ predstavlja – moriju) jer oni koji su „priredili takvu scenu“ nisu dostojni ljudskom imenu, oni su monstrumi i divlje zveri – odgajani u drugoj veri koja ne poznaje ljudskost i Etiku i moralno padaju na svakom koraku. Učenici, đaci – još uvek deca, apsolvirali su tu nauku koja mnogima – (čitavog života) – predstavlja muku! Na jednom – svom poslednjem času – ušli su u istoriju našu, a njihovi dželati, krvnici trijumfu svome se nadali i moralno sve dublje – samo su paqdali! I na bojnim poljima, i svuda dokle su stigli – više od životinja i zverova – (ni u jednom svom „podvigu“) – nisu se digli! I kao takvi u sećanju ostali! Istorija je to – ovde u Srbiji, u Kragujevcu zabeležila – da se NE zaboravi!