Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

POTRESNA ISPOVEST GENERALA PANIĆA: Sestra Dragica mi je nestala u NDH, a onda se pojavila posle 44 godine

Kako da opišem susret? Dragica je iz Zagreba u moj stan u novobeogradskom bloku 70 došla kao Vjeruša. Mati Boja je 44 godine verovala da je njeno nestalo dete živo i imala je najveću tremu. S vrata, kada se ona pojavila, svi smo plakali.

Panići konačno okupljeni 1986. godine / Privatna arhiva

Onda je otac Nikola stisnuo zube, ustao sa stolice, digao čašu rakije i rekao: “Ona je naše dete! Primamo je nazad u porodicu.” Sestra iz Zagreba je odmah shvatila da je zaista Panić, jer je ličila kao jaje sestrama Zorki i Dobrili – ovako ukratko izgleda najveća porodična pobeda u životnim borbama generala Miodraga Panića, legendarnog komandanta Gardijske brigade.

Seća se general te 1986. i susreta sa sestrom gledajući knjigu istoričara Antuna Miletića “Koncentarcioni logor Jasenovac”. Na njenim stranama je popis više od 50 Panića iz sela Gornji Podgradci sa oboda Kozare koji nisu preživeli NDH. Njegova porodica imala je sreću u nesreći.

– Mati je sve do 1986. pri svakom okupljanju pričala priču kako nas ustaše umalo nisu zatrle u Drugom svetskom ratu – priča general. – Leta ’42. celom selu Donji Podgradci ustaše su naredile da krenu ka Gradini, da se sklone od ofanzive na partizane. Srbi su bili naivni. Nekoliko ustaša sprovodilo je hiljade ljudi, a tamo ih je čekao Jasenovac, odnosno put u smrt.

Kroz Staru Gradišku kolone kozaračkih seljaka su čekali špaliri mržnje. Iz muslimanskih kuća u glavnoj ulici polivali su ih vrelom vodom. Otac Panića, Nikola, je odvojen kao drvni stručnjak i upućen kasnije za Aušvic, a ostali su upućeni do Mlake, nizvodno od logora, jer u Jasenovcu više nije bilo mesta. Majci su u Mlaki oteli decu – Bogdana, Vladu, Zorku i Dragicu.

Dragica kao Vjeruša / Privatna arhiva

Prema priči generala Panića, sestra Zorka koja je tada imala osam godina, nije mogla da sačuva osamnaestomesečnu sestricu Dragicu. Uzele su je časne sestre u Mlaki. Majka Boja, koja je oterana da radi na poljima Slavonije, vratila se krajem 1942. sa ropskog rada i našla je Bogdana i Zorku i desetogodišnjeg Vladu na samrti.

– U Sisku je ležao u bolnici katoličkih redovnica više mrtav nego živ. Te redovnice su joj dete dale bez reči, valjda da ga ne sahranjuju same. Neka žena je podučila majku da izgladnelo čedo hrani samo mrvicama hleba i to danima, da joj ne umre “od hrane”. Vlada je preživeo – svedoči general.

Potraga za Dragicom, nestalom u NDH, nikad nije stala. Miodrag pripoveda da se otac vratio iz Aušvica peške, pobegavši dva dana pred oslobađanje logora. Majka je posle rata rodila još Milenka, njega, Miodraga, i Dobrilu. Trag o izgubljenom ženskom čeljadetu nađen je 1985. u trećoj knjizi Dragoja Lukića o pokrštenoj deci Kozare.

Miodrag Panić

– Stric, partizan Rajko je našao i kolegu Dragoja Lukića i još jednog ratnog druga u Zagrebu. Ustanovili su da se dosije moje nestale sestre vodi u zaostaloj dokumentaciji redovnica kao “Slučaj Perla”. Pisalo je da je udomljena u porodici Stipetić, u Preradovićevoj 12 u Zagrebu – priča dalje general.

Na kraju, kao i na početku razgovora, Miodrag pokazuje spisak ubijenih Panića, pokojnih stričeva, njihovih žena, dece. Kaže uz uzdah da su njegovi imali sreće.

– Ti Hrvati, Marija i Stjepan, bili su dobri roditelji Dragici – dodaje.

Seća se dalje prvog susreta kada je Dragica došla kod njega u dom sa svojom porodicom, suprugom i decom Hrvojem i Marijanom. Sestra Dragica, preminula je pre četiri godine u Zagrebu. Do njene smrti su bili bliski, mada se tokom rata 1991. i neku godine kasnije nisu čuli.

– Ja sam komandovao na Vukovaru a ona je bila u Zagrebu. Nije bilo zgodno da se dozivamo u tim ratnim vremenima, da joj napravim problem – završava Miodrag Panić.

MRKOM OCU VRATILA OSMEH

– OTAC je bio ćutljiv i mrk čovek, sve do te 1986. kada je sestra nađena. Tada sam ga video da se smeje. Kada je Dragica opet “osvanula” i njemu je svanulo. O Aušvicu nije pričao, sem da su njegovu grupu kada su pobegli iz žica jurili Nemci sa psima a da su oni prosto natrčali na Ruse pokazvši im put ka logoru. Kada sam kretao na Vukovar sa brigadom, otac je znao zašto moram da idem – kaže Miodrag Panić.

“DOSIJE PERLA” I NA FILMU

KAKO svedoči general, sestra Vjeruša ili Dragica, najlepše je pričala o roditeljima Stipetićima u Zagrebu. U njenim dokumentima pisalo je da je rođena 10. aprila 1941. – na dan rađanja NDH, kao i svoj drugoj deci oduzetoj od srpskih majki. Svedočila je porodici da je samo jedanput čula da je usvojena i to od dečaka, njenog vršnjaka dok su se igrali kao mali u dvorištu zgrade u Zagrebu. Taj mališan joj je otkrio i da je on usvojeno dete i da ih ima takvih mnogo… “Dosije Perla” nađen je zahvaljujući Dragoju Lukiću i snimljen je i dokumantarni film o sudbini Dragice, pod istim naslovom.

Izvor: NOVOSTI

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: