arrow up

Подијелите вијест:

Потписана Декларација о заједничком језику

Београд — Више од две стотине стручњака лингвистике и других друштвених наука у региону потписало је Декларацију о заједничком језику.

Фото: Thinkstock
Фото: Thinkstock

Како се наводи, то је урађено након што је одржана серија регионалних конференција у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву.

Декларација је настала као резултат пројекта “Језици и национализми” којему је циљ био подизање свести о језику, те како би се активно утицало на постојеће националистичке језичке праксе у све четири државе регије у којима се говорио српско-хрватски или хрватско-српски језик.

Још није познат тачан садржај Декларације коју је састављало 30 лингвистичких стручњака из све четири укључене државе.

Текст Декларације и циљеве представиће 30. марта у Сарајеву професор Енвер Казаз, списатељица Ивана Бодрожић, писац и новинар Балша Брковић, писац Владимир Арсенијевић из удружења Крокодил те директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић.

Након конференције за медије биће одржана панел-дискусија у две сесије на теме “Шта је заједнички језик” и “Језик и будућност”.

Конференцију за медије и дебате организују иницијатори пројекта Удружење Крокодил и Форум ЗФД.

Текст Декларације ће постати доступан свим заинтересованим грађанима 1. априла на веб-страници jezicinacionalizmi.com, где ће они који је подржавају моћи и да је потпишу.

Међу јавним личностима које су потписале декларацију су Раде Шербеџија, Борис Дежуловић, Игор Штикс, Мирјана Карановић, Марко Томаш, Ненад Величковић, Теофил Панчић, Рајко Грлић, Филип Давид, Борка Павићевић, Јасмила Жбанић, Драган Марковина, Борис Буден, Виктор Иванчић, Биљана Србљановић, Ранко Бугарски, Балша Брковић и Сњежана Кордић.

Извор: Б92

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​