Preživeli iz fašističkog masakra u Krivoj Reci 1942. godine o rehabilitaciji pripadnika SS divizije „Princ Eugen“.
Potomci nastradalih i meštani koji su preživeli pogrom u Krivoj Reci oktobra 1942. godine dostojanstveno reaguju na vest o rehabilitaciji nekoliko pripadnika SS divizije „Princ Eugen“ i pored činjenice da su pripadnici ove nacističke vojne formacije odgovorni za surovo usmrćivanje više od 300 nevinih ljudi u potkopaoničkim selima. Ne osuđuju ni mogućnost restitucije i povraćaja imovine nekadašnjim članovima odreda smrti, o čemu se već godinama govori.
Ovi gorštaci su i u stradanju, ali i sada, zadržali čist i plemenit duh. Samo se prisećaju da oni nisu dobili ništa, a izgubili su nešto što se ni novcem ni kućama ne može vratiti: svoje najbliže. Baka Tijana Novčić (78), koja je kao beba preživela krivorečki masakr, kaže da slabo razume sudsku praksu koja se bavi ovom, za nju bolnom temom, ali dobro zna da je tog 12. oktobra jedan metak usmrtio njenu rođenu tetku, a nju pogodio u rame.
– I danas me boli, verujte, jer tada nije imao ko da to leči, tek me je kasnije moj otac Ranislav odveo na previjanje u Kruševac – svedoči za „Novosti“ baka Tijana Novčić. – Rafali su ubili moju majku Ljubicu, imala je samo 28 godina. Ja sam joj bila prvo dete. Stradale su i moje tri tetke, očeve rođene sestre. One su me zatrpale telima, pa me je baba posle našla. Mog oca su oterali u drugo selo, ali su ga spasli.
Skoro istu sudbinu doživeo je i njen suprug Vlastimir Nikolić! On je bio beba u kolevci kada su fašisti zapalili njihovu kuću.
– Moj Vlastimir je tad imao tri meseca, ostao je bez oca, koji je poginuo sa 25 godina, a majka ga je iznela iz kuće u zadnji čas – priča nam Tijana, koja je danas ponosna majka i baka. – U Novčićima, zaseoku Krive Reke, samo su neke žene ostale žive.
Kao beba, pogrom je preživeo i Ratomir Nikolić, koji je danas u neverici zbog priča o rehabilitaciji i restituciji. Sve u životu, kaže, stekao je sam, grčevito se boreći uz podršku požrtvovane baka Milane. U Kragujevcu je završio školu, postao stručnjak u namenskoj industriji, zasnovao porodicu. Kaže da on nikada ništa nije tražio, a kao namučeno dete, đak škole u toj tragičnoj Krivoj Reci, ni olovku nije dobio na poklon.
– Imao sam šest meseci kada sam preživeo streljanje, zaštitilo me je majčino telo. Našli su me dva dana kasnije – kaže za „Novosti“ Nikolić. – U crkvi, koju su zločinci zapalili, izgoreo je moj deda Vujadin. U selu su od mojih stradali i stričevi Blagoje i Borisav, tetke Nada i Jerina. Svi su bili mladi. Zločinci su popalili kuće po selu, stoku su oterali… Ostavili su samo pustoš.
Pripadnici SS divizije „Pric Eugen“, sa oko 1.500 podunavskih Nemaca, pod komandom pukovnika bivše Vojske Kraljevine Franje Kodra i sa bugarskim 36. pešadijskim pukom od 1.000 vojnika, predvođenih Petrom Panevim, kao i jedinicama od 300 belogardejaca, surovo su usmrtili više od 300 duša. Pekli su ih, palili, sakatili i streljali. U Crkvi Svetog Petra i Pavla minirali su više od 70 ljudi. Procenjuje se da je više od 100 dece mlađe od 18 godina stradalo u masakru, čiji su vinovnici odmah nagrađeni. SS komandanta Riharda Kazezera, koji je smatran direktno odgovornim za pokolj u Krivoj Reci, unapredio je lično Hajnrih Himler. Streljan je posle rata, kao ratni zločinac.
SUD PONIŠTAVA REŠENjA
Kako su „Novosti“ ranije pisale, sudovi u Srbiji počeli su da rehabilituju pripadnike ustaškog pokreta i SS divizije „Princ Eugen“. U Agenciji za restituciju podsećaju da zakon decidirano kaže da imovina ne može biti vraćena pripadnicima stranih okupacionih snaga, što su za nas i ustaše i pripadnici SS divizije, bez obzira na to što su sudovi neke od njih rehabilitovali. Navode da je problem što Upravni sud poništava njihova odbijajuća rešenja za pripadnike okupacione divizije „Princ Eugen“.
Izvor: NOVOSTI