Poslednje poruke pred strašnu smrt: Otkrivena potresna pisma žrtava holokausta svojim najmilijima

Pisali su o svakodnevici, čežnji za bližnjima i o nadi da će najzad ponovo svi biti na okupu: digitalna izložba „Srešćemo se ponovo“. Poslednja pisma žrtava holokausta 1941 – 1942” prikazuje pisma i dopisnice koje su Jevreji slali porodici i prijateljima pre nego što su ubijeni. U početku mnogi nisu znali da su nacisti započeli sistematsko uništavanje Jevreja. Do kraja rata ubijeno ih je više od šest miliona. U mnogim slučajevima, pisma su jedino što je ostalo njihovim roditeljima, braći i sestrama, deci.

Međunarodni memorijalni centar posvećen žrtvama holokausta u Jerusalimu “Jad Vašem” sakupio je dirljive poruke, a možda najbolnije su one koje su majke pisale svojoj deci.

– Mila moja! Pismo i crtež su divni. Crtež se svima svideo. Da li si crtala levom ili desnom rukom? (…) Da li se još sećaš pesama? I ja ih pevam.

Bile su to poslednje reči koje je Li Jurgrau novembra 1942. uputila ćerkici Rut. Devojčica je imala osam godina i skrivala se kod jedne porodice u Groningenu (Holandija). Na slici su ona i njena majka. Rut je preživela holokaust, ali su joj oba roditelja ubijena.

Varšavska porodica Tajtelman je razdvojena. Otac Jozef Tajtelman i ćerka Rejčel proterani su u Sibir, a majka Perla, druga ćerka Rega i sin Samuel stradali su u varšavskom getu. U jesen 1941. Perla je poslednji put pisala ćerki i suprugu:

– Imajte na umu da morate da preživite, makar samo zbog nas. Draga moja mala Rejčel, poveravam ti brigu o ocu. Sigurna sam da to zaslužuješ, jer si ove godine mnogo porasla i stekla brojna iskustva koja će ti koristiti u životu. (…). Neka vas teši pomisao da sve ovo jednog dana mora da se završi i da ćemo ponovo biti na okupu i srećni. Naša uzajamna čežnja je bezgranična.

– Danas ti je rođendan, ali i da nije toga, stalno si mi u mislima, draga moja Muš. Nadam se da ste lepo proveli taj dan, koliko je to moguće u datim okolnostima. Šta bih dala samo da mogu da budem s vama, ali doći će i taj dan. Moramo da se strpimo. Od srede smo u logoru i stvarno sam dobro. Nema razloga da preterano brinete za mene – pisala je Ana Majninger avgusta 1942. iz Francuske ćerki Hildi povodom 29. rođendana. Majningerova je iz Getingena u Nemačkoj, ali je 1940. pobegla u Luksemburg, a odatle u Francusku. U septembru 1942. deportovana je u Aušvic, gde je ubijena.

(stern.de / M.A.)

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Priča Ane Frank | Jadovno 1941.

Svi znamo ko je Ana Frank, ali da li ste čuli za Tanju Savičevu?! Njena potresna priča će vas rasplakati

Dnevnik užasa: Surova istina o zločinima nacističkih lekara ledi krv u žilama!