Poslednja prilika za brojanje žrtava ratova devedesetih

Inicijativa da popisivači Republičkog zavoda za statistiku tokom popisa stanovništva građane anketiraju i o ratnim gubicima

„Nijedna institucija Republike Srbije ne raspolaže preciznim podacima o poginulima, nestalima i ranjenima u periodu 1990–2000. godine”. Ovom rečenicom počinje pismo Nenada Đorđevića, direktora Muzeja žrtava genocida, kojim se traži podrška državnih organa za inicijativu da se u predstojećem popisu stanovništva, popišu i ranjeni, nestali i stradali u poslednjim ratnim dejstvima na našim prostorima. Pismo će biti upućeno na adrese predsednika Republike Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović, ali i predstavnika drugih relevantnih institucija koje bi mogle pomoći da se ostvari ova inicijativa. Kustosi Muzeja žrtava genocida, Dragan Cvetković i Nenad Antonijević, kao i saradnik muzeja, Božo Grbić, objašnjavaju da bi za ovaj posao bilo potrebno izdvojiti oko 2,7 miliona dinara, što je 0,08 odsto ukupnog budžeta koji će biti izdvojen za popis.

– Ideja nam je da popisivači koje angažuje Republički zavod za statistiku uz obrasce neophodne za prikupljanje podataka za popis, imaju i naš obrazac u koji bi unosili podatke o žrtvama rata devedesetih godina prošlog veka. Prošlo je 20 godina od početka ratnih dejstava, što je dug period i ovo nam je poslednja prilika da nešto uradimo – kaže Cvetković.

Muzej je izradio obrazac na kojem bi popisivač mogao da ubeleži da li je stradali, na primer, bio pripadnik vojske, policije, paravojnih formacija, da li je pripadao srpskim, hrvatskim, albanskim snagama, od koga je stradao…

– U Srbiju je došao veliki broj izbeglica koje će takođe biti popisivane i na taj način mogli bismo od njih uzeti podatke o stradalima i nestalima na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Broj do kojeg bismo došli na ovaj način bio bi najpribližniji i onemogućio bi dalja nagađanja o broju žrtava – kaže Nenad Antonijević.

Kustosi Muzeja žrtava genocida navode i da postoje pojedinačni podaci u državnim institucijama, poput Odseka za boračko-invalidska pitanja, podatke o stradalim pripadnicima imaju i srpska vojska i policija, ali oni ne postoje na jednom mestu. Cvetković ističe da se prikupljanje podataka o žrtvama rata putem javnog poziva na koji se javljaju porodice ubijenih i nestalih ili sami učesnici borbi koji su ranjeni, ne daje zadovoljavajuće rezultate.

– Na takav poziv javi se malo ljudi i zato mislimo da je popis, koji je planirano da bude održan u aprilu sledeće godine, prava, ali i poslednja prilika da nešto učinimo. Podaci o žrtvama Drugog svetskog rata, na primer, takođe su prikupljani u okviru popisa stanovništva, 19 godina kasnije i tada je skupljeno oko 60 odsto podataka – navodi Cvetković.

Muzej ima svega nekoliko zaposlenih i nema ni kadrovskih ni finansijskih mogućnosti da tako veliki posao uradi sam. Kako objašnjavaju, da bi uopšte mogli da pokušaju da nađu sponzore koji bi sve finansirali, neophodna im je podrška Republičkog zavoda za statistiku.

– Kada bi oni pristali da koristimo njihovu logistiku, da odobre da njihovi popisivači nose i obrazac o poginulima, ranjenima i nestalima, završili bismo najveći deo posla. Popis će raditi više od 30.000 popisivača, oni će ući u svaki dom. Toliki broj ljudi mi ne možemo da obezbedimo – ističe Božo Grbić.

Plan Muzeja je i da odštampa 60.000 obrazaca za prikupljanje podataka o žrtvama rata, kao i da, posle popisa, unos i obradu podataka urade sami. Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, kaže da mu je poznata ova inicijativa, ali da još ne zna kakve su mogućnosti da ona bude i ostvarena.

– Nisam siguran da li je moguće sprovesti skupljanje podataka o žrtvama rata kroz popis. Ne znam koliko je to u skladu sa međunarodnim propisima, ali sve ćemo proveriti, razmotriti i trebalo bi da sledeće nedelje odlučimo šta ćemo uraditi – izjavio je Vukmirović.

Jelena Čalija

Izvor: POLITIKA online