Posle predavanja o Holokaustu u zaječarskoj Muzičkoj školi ostala tišina

U organizaciji Srpsko-jevrejskog pevačkog društva, Muzičke škole u Zaječaru i Gimnazije Zaječar u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ minulog vikenda održan je čas na temu „Da se ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“.

Ovoj temi učesnici su pristupili iz ugla istoričara, socijalnog psihologa i osobe koja je holokaust preživela. Predavanje i svedočenje pratile su muzičke ilustracije.

Na početku predavanja predstavljeno je poreklo Jevreja, njihov jezik, način života, muzika koja je izvršila uticaj na različite muzičke žanrove širom sveta.

Dr Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, svoje izlaganje je započela predstavljanjem života Jevreja u periodu kada su živeli u miru i lojalnosti u evropskim državama.

“Oni su doprineli izgradnji evropskih društava, ali su nepravedno postali žrtve rasizma i predrasuda. Tokom 20. veka antisemitizim je dolaskom nacizma na vlast doveden do kulminacije. Antisemitizam je pripreman dugo i pre zvaničnog početka rata, a prve antisemitske mere su bile zakonske” istakla je ona.

Profesor Dragan Popadić, socijalni psiholog, objasnio je zbog čega o ovoj temi treba govoriti i danas.

“Kad je izgledalo da je zlo nacizma nepobedivo, heroji tog vremena odvažili su i suprotstavili su mu se. Mi danas uživamo u plodovima pobede koju su izvojevali ti heroji, pa iako ne očekujemo da se ovakvo zlo može opet ponoviti, mnogo je dokaza iz današnjeg života”, istakao je profesor, koji pokazauju da je i te kako važno govoriti o antisemitizmu, i dodao:

“Nacistički pozdravi na stadionima, ubistvo dečaka Roma u Beogradu, ubistvo glumca Dragana Maksimovića pokazuju nam da opasnost od ponavljanja istih grešaka još uvek postoji”.

Kroz program je prisutne vodila Marlena Vainberger Pavlović. Ona je, osetivši značaj ove istorijske priče, upornošću i voljom da ne padne u zaborav ova tema i osmislila ceo program.

Muzičke numere koje su deo programa ilustruju ovo predavanje. Jedna od tih pesama je sefardarska pesma Adio Kerida ( Zbogom, voljena) koja slika vreme pre početka Drugog svetskog rata, druga govori o odvođenju u smrt (Dona, dona), tuga u logoru je tema Tužne pesme, o otporu peva pesma Po šumama i gorama.

Iako postoji opasnost da istorija izbriše ove događaje, dok su svedoci tih strahota još među nama, treba ih čuti i upamtiti njihovo svedočenje.

Čuo se ritam srca u celokupnom predavanju, i želja da prisutni shvate da život zahteva odgovornost, da ga treba ceniti čak i kada se živi svakoga dana godinama u zemunici bez svetlosti kao što nam je to ispričala gospođa Mirjana Grujić, i da je, naposletku, put do svetlosti moguć.

Iza ovog predavanja ostala je tišina. Kada ona prođe, kada razmišljanja i osećanja umiru, vredi pronaći umetničke obrade ove teme.

Izvor: DANAS https://www.danas.rs