Posle četiri decenije, u SAD dato zeleno svetlo za objavljivanje knjige pukovnika Roberta Mekdauela „Streljanje istorije“. Mihailović se, za razliku od Tita, borio protiv nacista od prvog do poslednjeg dana rata…
KADA je američki istoričar i bivši vojni obaveštajac Robert Mekdauel početkom 1970. godine u SAD pripremao objavljivanje svoje knjige „Streljanje istorije“ o generalu Draži Mihailoviću, maršalu Titu i borbi četnika i partizana protiv nacista u Drugom svetskom radu, CIA je zabranila štampanje i distribuciju ovog dela. U strahu za život i sudbinu rukopisa, profesor Mekdauel je knjigu tada dao prijatelju Blagoju Radenkoviću, iz Los Anđelosa, sa preporukom: „Uradi šta možeš da istina izađe na videlo!“
Tek 42 godine kasnije, „Streljanje istorije“ je štampano u SAD na engleskom i u Srbiji na srpskom jeziku. Američka čitalačka publika je tako dobila priliku da spozna drugo lice rata na prostoru bivše Jugoslavije.
– Mekdauel je krajem 1944. bio oficir za vezu američke obaveštajne službe OSS u štabu kod đenerala Draže i šef Odeljenja OSS za Jugoistočnu Evropu. Na licu mesta se uverio kako su se pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini borili protiv nacista i kako su ih saveznici, Amerikanci i Englezi izdali i predali komunistima. Ta istina nije bila po volji američkoj vlasti pune četiri decenije i knjiga je bila pod embargom – otkriva nam Blagoje Radenković, priređivač knjige na srpskom jeziku.
Robert Mekdauel bio je univerzitetski profesor antropologije i istoričar. U vreme rata kao obaveštajac Kancelarije za strateške zadatke (OSS), iz koje je stvorena CIA, bio je zadužen za analizu Balkana. Bio je poslednji američki oficir za vezu kod generala Mihailovića. Preminuo je 1980. godine.
Mekdauelova knjiga je vrlo sažeta. Čine je autentični američki vojni i politički dokumenati, od kojih su neki prvi put objavljeni, i pukovnikova analiza ratnih operacija na prostoru Jugoslavije. On otkriva pozitivnu ulogu Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini i Draže Mihailovića u borbi protiv nacista, ali i dokazuje savezničku izdaju Ravne gore, posle odluke predsednika Ruzvelta i premijera Čerčila da komandu i vlast u Jugoslaviji predaju Titu. Da bi se opravdala vlast komunista, Zapad je, piše Mekdauel, koristio laži i političku propagandu. Zato je autor knjigu i naslovio „Streljanje istorije“.
„Opseg ratnih operacija Pokreta Ravna gora u ratu protiv neizmerno nadmoćnijih nacista je vođen na frontu, ali i u pozadini, jer su fašistima onemogućavali korišćenje rudnih i prehrambenih dobara, bitnih za funkcionisanje nacističke vojne mašine. Vojska Draže Mihailovića je imala dejstva protiv železničkih saobraćajnica, prevoza na Dunavu i direktne napade na nemačke trupe. Ostvarena je i saradnja sa bugarskim, rumunskim i mađarskim nacionalnim pokretima“, piše Mekdauel.
ZAHTEV
ZBOG svog stava da je general Mihailović jedini delotvorni nosilac otpora Hitleru i njegovim slugama u Jugoslaviji, po povratku sa vojne misije pukovnik Mekdauel je, u zimu 1944, udaljen sa mesta šefa Odeljenja za Jugoistočnu Evropu. Kako se danas otkriva, Titov režim je 1970. godine „zahtevao“ od američkog državnog sekretarijata da se profesor Mekdauel osudi na smrt, a da se njegov rukopis knjige „Streljanje istorije“ spali!
Podseća da su Amerikanci za đenerala Dražu pred kraj rata pisali da je „Balkanski orao, srpski Robin Hud i nada saveznika na Balkanu“. Da je Trumanovo odlikovanje Draži Mihailoviću dodeljeno 1948. godine uz obrazloženje:
„Za presudan doprinos Srba u postizanju pobede u Drugom svetskom ratu. General Dragoljub Mihailović se istakao organizovanjem i vođenjem važnih odbrambenih snaga protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju od decembra 1941. do decembra 1944. Zahavaljujući izvanrednim naporima njegovih trupa mnogi avijatičari američkog ratnog vazduhoplovsta su spaseni i bezbedno vraćeni u svoje baze pod savezničkom kontrolom. General Mihailović i njegove snage, iako bez neophodnog ratnog materijala, i boreći se pod ekstremnim okolnostima, doprineli su u velikoj meri savezničkim ratnim naporima i bili važan faktor u postignutoj konačnoj savezničkoj pobedi!“
Međutim, odlikovanje predsednika SAD nije uručeno đeneralu jer ga je Tito streljao u leto 1946. godine, niti je u SAD dozvoljeno da se Draži Mihailoviću u Vašingtonu podigne spomenik. Nastao je period prećutkivanja istine, piše Mekdauel. I naglašava:
„Optužbe protiv Draže Mihailovića za izdaju su laž! Draža se borio od prvog do poslednjeg dana rata – Tito nije. Nije postojao nikakav period Dražine ‘neaktivnosti’ tokom čitavog rata. Draža nije sarađivao sa okupatorima, Tito jeste! Ravna gora jeste bila jedan od presudnih činilaca za pobedu u Drugom svetskom ratu“, tvrdi Mekdauel.
Izvor: NOVOSTI