ПОРОДИЦЕ ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИЦЕ СРБА У ПОДРАВАЊУ

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен jе парастос страдалим Србима

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен jе парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године.

Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило jе данас 23 године од погибиjе мjештана овог села, међу коjима jе осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.

Делегациjе општинске Борачке организациjе и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима коjа jе постављена на зид храма.

Након парастоса чланови породица погинулих посjетиће гробље у Милићима гдjе су убиjени Срби из Подравања сахрањени, jер због сталних муслиманских напада нису могли бити сахрањени у породичним гробљима, и окадити хумке.

Вршилац дужности секретара сребреничке Борачке организациjе Драган Цвjетиновић рекао jе да jе приjе 23 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, нити правосуђе БиХ никога нису процесуирали због тог злочина.

“Жалосно jе да за злочин над Србима у Подравању, као и за броjне друге злочине почињене над српским цивилима у Сребреници и околини нико од Бошњака ниjе одговарао, док су за страдање бошњачких воjника Срби кажњени са више од 1.000 година затвора, што показуjе да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно, оптужуjући само Србе”, истакао jе Цвjетиновић.

Он jе навео да су Срби таоци Тужилаштва и Суда БиХ и да нема слободе српском народу у БиХ као ни суживота и помирења док и починиоци злочина над Србима не буду осуђени за недjела, убиства, клања и мучења српских цивила.

“Посљедњи примjер подизања оптужнице против вође удруженог злочиначког подухвата Насера Орића за убиство само три од око 3.500 Срба убиjених у средњем Подрињу под његовом командом, наредбом и личним учешћем у континуираном планирању, организовању, мучењу и убиjању Срба – говори о лицемjерству Тужилаштва БиХ”, оциjенио jе Цвjетиновић.

Цвjетиновић jе истакао да су половина убиjених били цивили, жене, старци, дjеца и непокретне и слиjепе особе.

Према његовим риjечима, погинули нису заборављени и неће се одустати од борбе за правду и истину, а починиоци злочина над Србима мораjу одговарати.

Цвjетиновић jе изразио подршку референдуму о правосуђу БиХ и истакао да се очекуjе од власти Републике Српске и српских представника у заjедничким органима да се изборе за равноправност српског народа према коме правосуђе БиХ примjењуjе другачиjа правила него на припаднике других народа.

“Тужилаштво и Суд БиХ не треба да постоjе, а сви починиоци злочина треба да одговараjу”, нагласио jе Цвjетиновић, наводећи да су све жртве jеднаке и да jе маjчина суза иста без обзира из ког jе народа, те да због тога и починиоцима злочина мора на исти начин бити суђено, што правосуђе БиХ не чини.

На данашњи дан приjе 23 године jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су разуђено планинско село Подравање и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у артиљериjско-пjешадиjски напад.

Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба jе траjала циjели дан. Убиjена су 32 мjештанина, а након борбе прса у прса у вечерњим часовима неки су се пробили и успjели живи да изађу из окружења.

Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, рекао jе да су му на данашњи дан у Подравању убиjени маjка Ружа коjа jе имала 65 година и стриц Михаjло коjи jе касниjе нађен без главе.

“Заклан ми jе и стриц Драго Митровић коjи jе преживио усташко клање у Другом свjетском рату и живио без моћи говора са траумама до грађанског рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних коjи су га клали 1941. године, и то jе jединствен случаj да jедан човjек доживи два клања у два рата за 67 година живота”, навео jе Митровић.

Он jе истакао да су неки Срби били близу скривени и чули да му jе кољач рекао “преживио си ћетерес прву, а сада сигурно нећеш” и одсjекао му главу, што значи да га jе лично познавао.

Милоjка Бибић jе тог дана остала без браће Рада и Милована, оца Милоша и маjке Дикосаве Маринковић.

“Муслимански воjници опколили су и напали село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `Алаху егбер` упали у село и убиjали све што су стигли”, присjећа се Милоjка кобног дана када jе безуспjешно покушавала да извуче рањену браћу и родитеље из окружења.

Према њеним риjечима, муслимански воjници убиjали су све редом – жене, дjецу, старце, као да су знали да никада неће одговарати, “али постоjи и Божиjа казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати”.

Она jе истакла да jе сраман однос међународног и правосуђа БиХ коjи суде само Србима, а за њену породицу коjа jе убиjена у свом селу само због тога што су били Срби, нико не одговара и правде нема ни након 23 године.

“Нема ништа од државе у коjоj jе овако правосуђе, у коjоj злочинци живе слободно jер их штите тужиоци коjи не желе да подижу оптужнице, скриваjу документациjу, опструишу процесе и на краjу обавjештаваjу jавност да нема доказа за подизање оптужница, у коjоj судиjе по различитим аршинима диjеле правду и опструишу истраге”, сматра Бибићева.

Она jе додала да се знаjу имена жртава и да jе задатак тужилаца да прикупе доказе и подигну оптужницу jер се знаjу и имена убица, о чему постоjе свjедоци, што олакшава посао тужиоцима коjи опструишу и на све начине омаловажаваjу српске жртве, њихове породице и циjели српски народ.

Више од половине убиjених у Подравању били су цивили, међу коjима jе седам жена.

Драгутин Шарац (85) са jош троjицом мjештана преживио jе сакривен три дана у jедноj шикари у селу и под окриљем ноћи успjели су се извући према Милићима, захваљуjући познавању терена.

“Опколили су село и напали са свих страна пресjекавши пут према Милићима коjи нам jе био jедина одступница. Запуцало jе и почела jе страховита галама. Гледали смо како пљачкаjу и пале нашу имовину и одгоне стоку. Било jе и жена и дjеце и стараца коjи су пљачкали и гонили стоку, а ноћу нисмо чули покрете и одлучили смо да ноћу кренемо и тако смо се успjели извући”, свjедочио jе раниjе Срни Драгутин Шарац.

Он jе причао да су му тог дана настрадали брат Милан и синовац Душан, а да му jе други брат Веселин био заробљен и након страшних тортура и мучења у сребреничком логору, гдjе су му сjекли диjелове гениталиjа, размиjењен jе, али jе од посљедица мучења убрзо умро.

Шарац jе пренио и да му jе брат причао да га jе тукао Насер Орић. Познавао га jе jер ишао у школу са Веселиновим сином.

Он jе закључио да су у нападу учествовали комшиjе муслимани из сусjедних села коjи су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа.

Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни обjекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно jе опљачкана сва српска имовина.

Од 120 запаљених кућа у Подравању – 80 jош ниjе обновљено. Село jош нема воду, а неколико стараца, коjи су били принуђени да се врате на своjа имања, jош живе у неусловним просторима и подрумима порушених кућа jер нису добили донациjе за обнову.

Извор: 

Везане виjести:

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 60 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ ПОДРАВАЊА …

ПРВИ ПАРАСТОС ЗА СВЕ ПОГИНУЛЕ У СПОМЕН-СОБИ …

О ПАКЛУ СТРАДАЊА: Кроз српска села сребреничког краjа …