Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево на простору Сарајева и даље тражи 175 несталих лица српске националности, а 394 лица на простору сарајевско-романијске регије.
Припремио: Огњен БЕГОВИЋ
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево обиљежиће у суботу, 22. априла, двадесету годишњицу Дана несталих Срба Сарајева и сарајевско-романијске регије.
Биће одржане вјерске и меморијалне манифестације на достојанствен начин и са
пијететом према свим недужним српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата.
„Тај 22. април 1992. године са тугом памтимо као први од масовнијих нестанака Срба у Сарајеву, јер су тог дана припадници Територијалне одбране такозване Републике БиХ заробили, а потом звјерски ликвидирали осам резервиста ЈНА српске националности“, изјавила је за Срну предсједник Регионалног одбора Организације Милка Кокот.
Ријеч је о Миливоју Лаловићу, Ђорђу Бјелици, Зорану Марковићу, Драгомиру Ђерићу, Стевану Ђокановићу, Влајку Голубовићу, Недељку Вујичићу и Миладину Вукмановићу.
Она подсјећа да се од тог дана, када су заробљени српски резервисти били доведени у тадашњи Дом полиције, код Великог парка, њима губи сваки траг, а њихова трагична судбина и данас је непозната њиховим породицама.
Према њеним ријечима, 25. децембра 2008. године идентификован је један од осам заробљених припадника резервног састава ЈНА Недељко Вујичић, а ријеч је о тијелу које се налазило у просектури Болнице Кошево у Сарајеву, које је донесено са непознате локације ексхумације и без ознаке на врећи.
„То тијело, које су приликом обдукције од Кантоналног суда у Сарајеву под бројем КРИ-144/03 вјештаци означили са `КРИ-144/03, НН-17`, након обраде је сахрањено као НН на парцелу за укоп НН лица у Градском гробљу Високо. У нашој бази података мјесто проналаска се води град Сарајево јер је ту и нестао, а не Високо – мјесто одакле је тијело реексхумирано“, истакла је Кокотова.
Она додаје да је од посмртних остатака Вујичића у Војничко гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу сахрањен некомплетан скелет.
„За Зорана Марковића је, такође, 25. децебра 2008. године стигао позитиван ДНК налаз, а од његових посмртних остатака пронађена је само надкољенична кост. Његови посмртни остаци још нису сахрањени, а породица и даље трага за осталим дијеловима тијела, што нас додатно оптерећује и чини још тужнијим“, огорчено истиче Кокотова.
Организација породица, као и преживјели чланови породица „групе осам“, упутила је захтјев Суду БиХ за праћење суђења за овај злочин, који се води као предмет „Драган Викић и остали“.
Према њеним ријечима, Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и даље на простору Сарајева тражи 175 несталих лица српске националности, а 394 лица на простору сарајевско-романијске регије.
Према програму обиљежавања 22. априла – Дана несталих Срба Сарајева и сарајевско-романијске регије, делегација Организације и породица убијених резервиста ЈНА требало би да у суботу, 22. априла, у 10.00 часова, на локацији Великог парка у Сарајеву положи вијенац и ода пошту српским жртвама, уз пригодно обраћање медијима.
У 11.00 часова предвиђен је парастос са српске жртве у Цркви Светог Ђорђа у Миљевићима, након чега у 12.00 часова слиједе изјаве медијима, а потом, у 13.00 часова и сједница Предсједништва Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.
Пред Судом БиХ 11. маја требало би да буде настављен процес у предмету „Велики парк“, у којем су четири лица оптужена за ратне злочине против ратних заробљеника почињене 1992. године у Сарајеву.
Оптужница у овом предмету терети бившег команданта Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгана Викића, бившег министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуфа Пушину, те Нермина Узуновића и Младена Човчића.
Четворица оптужених изјаснила су се 27. фебруара у Суду БиХ да нису крива за ове злочине.
Тужилаштво БиХ је 29. децембра прошле године подигло оптужницу против оптужених због ратних злочина над припадницима ЈНА у априлу 1992. године у Великом парку у Сарајеву.
Оптуженима је стављено на терет да су у својству команданта и припадника МУП-а, полицијских снага и резервног састава полиције у Сарајеву у априлу 1992. године знали и били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева гдје су, противно Женевским конвенцијама и одредбама међународног хуманитарног права, убијени рафалним пуцањем из ватреног оружја.
У томе су учествовали Узуновић и Човчић, те друга лица. Након убиства, тијела припадника ЈНА су склоњена и одвезена с циљем да се уклоне и прикрију докази.
Оптуженима је на терет стављено да су као припадници полицијских и безбједносних структура који су се налазили на својим положајима или у близини мјеста злочина били информисани о злочину или лично свједочили почињењу злочина, након чега су пропустили да ухапсе, процесуирају и санкционишу починиоце и спријече уклањање доказа и скривање тијела.
Тужилаштво БиХ раније је саопштило да је у овом предмету спровело дуготрајну, детаљну и темељну истрагу, у којој је саслушано више десетина свједока и прикупљена велика количина доказног материјала, те да ће наводе оптужнице доказивати позивањем више од 80 свједока и прилагањем око 400 доказних материјала.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Мишић: У Сарајеву најмање пет локација српских масовних …
Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини …