arrow up

Подијелите вијест:

Помен за 1.446 жртава усташког терора у Пркосу Ласињском

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

У Пркосу Ласињском, у Карловачкоj жупаниjи, данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 1.446 жртава усташког терора, већином православне вjероисповиjести коjе су убиjене 21. децембра 1941. године.

Осим антифашистичких удружења и потомака жртава, виjенце су код спомен -костурнице положили замjеник жупана карловачког за српску националну мањину Синиша Љубоjевић и предсjедник Жупаниjског виjећа српске националне мањине Чедо Косановић.

Овом приликом служен jе парастос, jер су у спомен-костурници углавном посмртни остаци православаца, уз тиjела двиjе Јевреjке, неколико Рома, као и Хрвата коjи су се супротставили усташком терору.

У име Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Миле Вучетић jе подсjетио да jе на данашњи дан приjе 73 године започела ова усташко-домобранска офанзива, те да jе поглавник Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анте Павелић наредио своjоj квислиншкоj воjсци офанзиву на сjевероисточни дио Кордуна и да jе тада одлучено да се уништи српско становништво на циjелом Кордуну уз наредбу да “камен на камену не може остати”.

“То су биле злогласне Павелићеве jединице под командом злочинаца Лубурића, Мошкова, Рукавине и Диде Кватерника, коjе су само тог дана погубиле 1.446 цивила”, рекао jе Вучетић.

Он jе додао да jе из села Пркос погубљено 478 људи, док су остали били из Дугог Села, Стипана, Трепче и jедног ромског насеља.

“Убиjало се не само мецима из ватреног оружjа него и садистички, ножем, премлаћивањем, спаљивањем и на друге начине”, рекао jе Вучетић.

Говорећи у име секциjе 8. кордунашке дивизиjе Миле Кнежевић jе цитирао “геноцидну директиву за провођење офанзиве Макса Лубурића”. “Лубурић у директиви заповиjеда: `Нико не смиjе бити поштеђен. Ниjедно село. Одреда све клати. Дjецу у колиjевци и немоћне старце и жене`”, рекао jе Кнежевић.

Он подсjећа да jе министар унутрашњих послова НДХ Андриjа Артуковић рекао на свом суђењу да jе било “одлучено да се у офанзиви 1941. године потпуно уништи српско становништво, не само у Пркосу, него и на циjелом Кордуну.

Начелник општине Ласиња Жељко Пригорац /ХДЗ/ рекао jе да ова велика трагедиjа невиних жртава треба да буде поука будућим генерациjама да се никада нешто слично не би поновило.

Пригорац, коjи се за разлику од раниjих општинских власти одазвао позиву на комеморациjу, изjавио jе: “Одазивам се и одазиваћу се док год то буде одавање почасти жртвама и порука будућим генерациjама `не поновило се`, а кад би то прерасло у неке хушкачке скупове, онда сигурно не бих долазио”.

Извор: http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

Уништавање споменика jе срамота за Хрватску … – Jadovno 1941.

Годишњи помен у Пркосу Ласињском – Jadovno 1941.

Свjедочење Миле Џодан о злочину над Србима Кордуна …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​