Помен у Доњим Граховљанима за жртве офанзиве Хрватске војске 1991. године

Реквијем за пакрачка села : У десетак села, остали су цивили који су трагично завршили и за чијим се посмртним остацима и данас трага

Пакрац – У селу Горњи Граховљани код Пакраца, 28. децембра први пут је одржан помен за цивилно становништво пакрачког краја настрадало крајем 1991. године. Хрватска војска села заузела је села насељена српским становништвом. У сваком од тих десетак села остали су цивили који су трагично завршили и за чијим се посмртним остацима и данас трага. Само у Горњим Граховљанима нестало је 16 цивила, у Бранешцима седам, у Кусоњама десетак, а жртве се биљеже и у другим селима. Окупљени су се кроз молитву сјетили и цивила из Пакраца страдалих у Пакрачкој Пољани.

– Желимо послати јасну поруку: тражимо да се сви нестали пронађу, да се заустави политизација проблема несталих и да сви учинине напоре да се пронађу нестали, како жртве са српске тако и хрватске стране, јер жртва је жртва. Морамо поново покренути хрватске институције које се баве овом проблематиком – рекао је Никола Ивановић, замјеник градоначелнице Пакраца и предсједник ВСНМ-а Пакраца .

Ђорђе Гуњевић, предсједник Градског одбора СДСС-а Пакрац и један од некадашњих становника Горњих Граховљана, упознао је присутне са страдањима овог села у оба прошла рата, а говорио је и о безуспјешним напорима да се пронађу нестали. Помену и полагању вијенаца присуствовали су му замјеник Вировитичко-подравског жупана Игор Павковић, чланови ВСНМ Пакраца, замјеница начелника општине Драгалић Ранка Милојковић, мањински вијећници, представници антифашиста, мјештани и родбина страдалих.

– Осјећао сам се јадно и жао ми је тих људи из мог родног и околних села, рекао нам је Ђорђе Гуњевић након помена, додајући да је у том селу живио до 18. године. У селу је седмеро људи, а само је један становник тамо живио и прије 1991. године.

– У Средњим Граховљанима нема никог, у Доњим је четворо или петоро људи, а било их је преко сто. У Дерези је број становника смањен, село Бранешци има их можда петнаестак, у Ожеговцима их има мало. Све то остат ће пусто за коју годину – каже Ђорђе. Наглашава како тијела убијених током зиме 1991. године нису нађена.

– Полиција и судство на све ово су заборавили. Ипак, има нас неколицина који смо тврдоглави, обновили смо пут и гробље – каже Ђорђе.

– Можда би повратак био и нешто масовнији, само да су обнова кућа и реелектрификација почели раније, надовезује се на Ђорђа Никола Ивановић

Аутор: Ненад Јовановић / Портал новости

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Годишњица страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса 1991. године

Вјечно српско чуђење усташтву