Pola miliona izbeglih i raseljenih

Deceniju i po posle okončanja ratova, u regionu i dalje pola miliona izbeglih i raseljenih bez ikakvih uslova. U Srbiji brojka premašila 300.000, 60 odsto njih žive kao podstanari NA Balkanu, deceniju i po posle ratnih sukoba, broj izbeglih i interno raseljenih i dalje je alarmantan. Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR), on dostiže skoro pola miliona (443.334).

Upravo to je razlog zbog kog se u ponedeljak, na ovu temu održava velika ministarska konferencija u Beogradu, na kojoj će razgovarati šefovi diplomatija Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, ali i visoki zvaničnici EU, OEBS, UN i Saveta Evrope.

Najviše izbeglih i interno raseljenih je u Srbiji. Računajući Kosovo, ima ih 302.040, a 75 odsto njih je iz Hrvatske! Prema podacima UNHCR, u Srbiji se nalazi 283.504 izbeglice, plus još 18.536 na Kosovu. Komesarijat za izbeglice je u martu 2000. popisao i interno raseljene sa KiM, tada ih je bilo 187.129. U međuvremenu, došlo je više od 20.000 ljudi.

U Komesarijatu kažu da je u našoj zemlji od 1991. utočište našlo neverovatnih 850.000 ljudi, što je skoro kao četiri Niša! Prema rečima Jelene Marić, portparola Komesarijata, jedan broj je uspeo da reši egzistencijalna pitanja i deli sudbinu ostalih građana Srbije. Međutim, čak 61 odsto žive kao podstanari i kod rođaka i prijatelja.

– Često žive u krajnje teškim uslovima, bez toaleta i tekuće vode. Neki su ranije mogli da obezbede bolji smeštaj, ali su ih stigle godine i bolesti – kaže Marić.

Da se situacija, iako sporo, ipak miče napred, pokazuju podaci da broj kolektivnih centara opada. Dok ih je 1996. bilo 700 sa 70.000 ljudi, ovog oktobra ih ima 41 i u njima je smešteno 3.552 ljudi. I ove brojke su, kažu u Komesarijatu, velike.

40.000 NjIH UMRLO U SRBIJI

 Prema podacima Komesarijata, u Hrvatsku se iz Srbije vratilo do sada oko 69.500 lica, a u BiH i ostale zemlje bivše Jugoslavije oko 79.000. U treće zemlje otišlo je oko 46.000 ljudi, a oko 40.000 ih je u međuvremenu ovde umrlo.

Trećina je nezaposlena i isto toliko ima prihode manje od 50 evra mesečno po članu domaćinstva.

Samo pet odsto njih želi da se vrati u rodni kraj.

– Ni izbegli, ni raseljeni s Kosova, ne mogu da pristupe svojoj imovini i pravima (stanarsko ili pravo na penziju). Pred kosovskim sudovima vodi se na hiljade sporova za uništenu i uzurpiranu imovinu, ali predmeti stoje u fiokama – kaže Marić, i dodaje da će u okviru regionalnog projekta i uz pomoć donatorske konferencije, u narednih tri do pet godina, biti rešeno stambeno pitanje za 17.000 najugroženijih.

U međuvremenu, oko pola miliona prognanih u ratovima 1991-1995. dobilo je srpsko državljanstvo. Komesarijat, međutim, i dalje priznaje izbeglički status, kao i status raseljenog lica ugroženima i novorođenoj deci.

Prema najsumornijim procenama, rešavanje ovog pitanja moglo bi da potraje decenijama!

Izvor: