ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили „четници“, а не хрватске паравојне групе и војници.

Пише : Миломир САВИЋ

Припадници хрватских паравојних Формација „Tигрови“ су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крсто Жарковић оцијенио је у изјави Срни да је недопустиво то што до сада нико од хрватских војних и политичких званичника није одговарао за злочине.

Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.

У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група „Tигрови“ је из правца села Млака и Нови Варош прва упала у Гређане, разоружавши сеоску стражу, након чега је услиједио масакр над српским цивилима.

Аутор текста, који је био очевидац свих догађаја, у два наврата је о томе дао писмену изјаву представницима Хашког трибунала у нади да ће правда кад тад стићи злочинце, јер је те ноћи у непознатом правцу одведен и његов отац Рајко, који до данас није пронађен.

Из те ужасне ноћи, у коју се повремено чула раФална паљба, сјећа се запомагања и јаука рањених, а сутрадан је, наводи, био видљив стравичан злочин – масакрирани старци и жене.

Према ријечима аутора, Хрватска паравојска убила је Симу Зјалића, Милка и Раду Гаћеша, Драгицу Чалић, Љубицу Зјалић, Остоју Миладиновића, Милана Кесера, Рајка Гљивицу, Рајка Савића и многе друге из сусједног села Човац.

Помагао је, како наводи, мјештанима који су игром случаја преживјели масакр да збрину рањене и сахране мртве, као и побијену стоку у близини сеоских њива.

Хрватске паравојне Формације које су напале село Гређане иза себе су оставиле праву пустош, изрешетане куће, прозоре, разваљена врата, разбацане ствари, а на Фасадама спрејом исписане јединице „Tигрови“ и усташка слова „У“, поруке „Вратићемо се опет“.

Једног територијалца, чије име из безбједности његове породице не помиње, хрватски бојовници су мучили, а потом су његово тијело бацили у сеоско гробље и прекрили вијенцима.

Након пада западне Славоније у руке хрватских оружаних снага у операцији „Бљесак“ 1995. године, један од хрватских бојовника који је трагичне ноћи 5. септембра 1991. године био у Гређанима јавио се родитељима убијеног територијалца хвалећи се да је он лично убио њиховог сина, притом показујући као доказ личне документе убијеног.

До данас, за овај ужасни злочин нико нигдје није одговарао, ни пред хрватским судовима ни у Хагу.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким породицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата уз образожење да су их убили „четници“, а не хрватске паравојне групе и војници.

Старији мјештани западнославонских села причају да им се поновила иста судбина, као и 1941. године када су их Павелићеве усташе, уз помоћ комшија, убијале на кућном прагу, те одводиле у логоре смрти Стара Градишка, Јасеновац и Млака.

Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима 1991. и 1995. године у западној Славонији, а хрватско правосуђе и даље упорно ћути о овим стравичним злочинима.

Жарковић је рекао Срни да не смију бити заборављене српске жртве и да се све мора учинити да би истина и правда биле достижне.

„Срби из западне Славоније имају озбиљан проблем са властима Хрватске, а то је да морају доказивати да су невини, иако се зна да су бранили вјековна огњишта, своју културу и нацију. Хрватска је осудила све Србе који су учествовали у рату, називајући их терористима и агресорима, што, наравно, није тачно“, истакао је Жарковић.

Он је подсјетио да припаднике војних, паравојних и полицијских снага који су починили злочине над Србима Хрвати сматрају херојима.

„Морамо се борити против неправде, а у овој борби од огромне помоћи су нам и институције Републике Српске и Србије. Доказивање истине мора бити циљ јер су наше жртве у одбрани вјековних огњишта огромне“, поручио је Жарковић.

Владика пакрачко-славонски Јован је 27. октобра 2013.године године у селу Гређани код Окучана освештао спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба од 1991. до 1995. године из овог села, која је постављена у старом дијелу цркве Свете Петке.

На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић, Остоја Миладиновић, Војислав Никшић, Јован Радујковић, Симо и Љубица Зјалић.

Црква Свете Петке из 1752. године у Другом свјетском рату је порушена, а изградња нове започела је послије рата, али није завршена.

Извор: СРНА